Стевана Стратимировића митрополита карловачког план за ослобођење српског народа

ТА __Прот. Ст. М. Димитријевић.

Русије!), опет треба за то тражити меродавнији форум, чији је члан и експонент био Чардаклија. =

Сам Самборски, пошто је, и ако стар и оронула здравља, | обишао Црну Гору и Далмацију, свакојако не из туристичких побуда, а у Србији Карађорђев џевердар отпочео остваривање сна и планирања митрополита Стратимировића и владике јосвановића, његових једномишљеника и садруга у раду на општој словенској и српској ствари, имао се кренути у отанбину своју, да би личним утицајем потпомогао обезбеђење заштите и помоћи витешком покрету српског народа на најмеродавнијем за то месту, у силној Русији, чији је владалац стајао на челу европског светог савеза, и, у продужавању Катарининих и Суворовљевих авантура, остао галантан у расипању руске снаге за светске рачуне и интересе.

Васпитан космополитски и алтруистички, Александар | хтео е у оно време, да у међународне односе унесе осећаје законитости, љубави и мира. Веровао је у високу улогу, која на "том путу припада њему и његовој земљи, није намеравао ширити владавине Русије, машта је његова била стати на чело

· човечанства, ради његовог блага. Француска и први консул њен који тек што се није прогласио за императора, били су најозбиљнија препрека остварењу његових машта. Убеђење његово и његове околине било је: Русија нема потребе за савезима, „она не треба да везује себе никаквим уговорима. „Лично за себе, говорио је Александар |, мени ништа није потребно, желим „само допринети спокојству Европе“. У тој цели решио се „ставити узду властољубљу Француске“>).

Знајући за овакву атмосверу на престолу руском и у кру“ говима око њега, која је морала бивати предметом горког словенског јадања између Стратимировића и Самборског, њих се двоје решили на енергичнији корак, ради разбијања магле, навучене на бујну Русију у време Катарине Џ и њена два прва наследника, неприродним спрезањем екстремног страног сло“ ·бодњаштва са најназаднијом домаћом службеном аутократијом. Прво је требало уредити свој руски и општи словенски дом, па -онда бринути бригу света и опште човечности. У том смислу

1) В. Богишичђ — Равборђ Сочинена Н. А. Попова „Росе и

«Сербји“, Санктпетербургљ 1872., 217. 2) С. Сердонинљ — Новљт Знциклоп. Словарг Ф. А. Брокгаузена и

И. А. Ефрона (друго издање), т. 1, стр. 917.—918.