Стевана Стратимировића митрополита карловачког план за ослобођење српског народа

Стевана Стратимировића план — 13

Вљруште и болешал сихђ угрише!') (С каквом су брзином ове“ речи кроз наш народ пред његов устанак проношене и колико су оне распаљивале! 5 Врло обазрив у своме родољубивом раду ван граница _ свога подручја, како у буђењу Србије, тако и у поправци наих црквено-народних послова у Далмацији, Стратимировић нам_ није могао оставити домаћег писменог трага о раду његовом са Самборским“) на стварању Србије и пре устанка КарађорЂевог. Кад се већ устанак развио, није случајност то, што јемеђу првим Србима са стране допао у логор устаника, с братом Јованом, Петар Новаковић Чардаклија, чија се жена, Рускиња, налазила била код покојне супруге палатина, Александре · Павловне, и после до смрти примала пензију из руског царског · кабинета. И ако су ова два старосрбијанца, затечена онда на раду у“ Београду, имали видног учешћа у ранијим ратовањима за слободу, били истакнутији фрајкорци, добровољци, а затим добили и чинове у аустријској војсци, опет без онога, што се могло знати о ПетроВим везама са околином покојне палатине и без неких донесених добрих вести, не би успео онако брзо разбити и оне најмање наде на вероломну Аустрију и убедити вође устанка за тражење руске помоћи и пошиљање депутације руском царуз). Петар. Чардаклија, који је, као активни и пензионовани официр некадашњег фрајкора, 14 година у Будимпешти и Бечу живео и са многима _ се, па и представницима Русије, упознао, по казивању Баталаке, „Више је него ико други учинио, да се Срби за помоћ и покровитељство Русима обрате, он је управо све надмогао“, и сам изабран био у депутацију, заостао иза ње у Петрограду и Задржао се затим у Букурешту „у пословима народним, поради споразумевања са руским генералним конзулом и кнезом Ипсилантом““). И ако се у једном руском прегледу догађаја у Србији, писаном 1810. Г, каже, како је жена његова улила. Чардаклији мисао, да се тражи за српски народ заштита

ђ) Одговор овај објавио је Миленко Вукићевић у Карађорђу књ. П, 406.

2) Госп. прота Д. Руварац показивао ми је само списак високопостављених лица, којима се из подрума Митрополије Карловачке слала. одређена годишња количина бољег пића. И Самборски је у том списку.

8). О томе видети Мембаре проше Матије Ненадовића, Београд, 1893., 8-ма књ. Српске Књижевне Задруге, 114. и др.

%) Лазар Арсенпјевић — Баталака, Историја Српског Устанка, 1 део, _ Београд 1898. г,, 147., 161., 243. ј