Стевана Стратимировића митрополита карловачког план за ослобођење српског народа

18 _-_____Пров С М. Димитријевић уступила (Српској земљи, онда би јој се у замену могао пре дати Влашки предео до реке Олте. Не указује ли се овде на пад Турске империје2 Али ово веома брзо и само собом има последовати. | - ==

„Остали европски владаоци могу бити успокојени овиу: Прво, што васпостављење ове нове (Српске државе не би било потпуно оцепљење предела њених од Турске империје, него би Срби плаћали данак, и, сматрајући се зависнима од турске Порте, у погледу осталих владалаца налазили би се као у једном истом пређашњем положају Друго, у оној сразмери, у којој би увођењем оваквог стања следовало снижење Турске државе, узрастала би нова Српска држава и накнађивала би собом онај губитак у општој равнотежи Европе, што би се слабљењем Турске империје показао. -

„И такољако би могуће било споменутим начином 086 пределе привести у самосталну област, онда, ради веће безбедности и вечитог утврђења такве државе, не чини се, да би недостојно било, да руски императорски дом за владаоца њеног одреди једног од својих великих кнежева. Простота, глупост или крајња суровост оног народа, што под Турском облашћу живи, не треба да застраши или осујети овакву намеру, с тога, што су Далматински Срби добри и кротки, тако од части И Херцеговачки, а они који се у Боки налазе, стоје већ на извесном степену образовања. По природи је благи љубазан сав тај народ, као и онај у Срему. Осим тога имао би такав нови владалац довести нешто војске из Русије, а, ако не би хтео сам онамо отићи, онда би преко намесника својих са три или четири хиљаде војске могао све управљати и у добар поредак привести. Због грубости народа републиканска конституција у самом почетку не би могла корисна бити, него јој треба претпоставити монархијску управу. |

„Али, ако господар Русије не хтедне ни једнога од кнежева свога дома овој намери и производству одредити, или ако би се томе од осталих европских владалаца чиниле сметње, у таквом случају потребно би било као таквог одредити неког од немачких зетова или шурака, или других савезних пријатеља својих, али нарочито протестанта, који би веру и источно православно благочашће ма и у потомству примио. Ово је зато потребно, што римокатолик не би хтео благочашће источно примити, осем притворно и са смешом папства и унијатства,