Стевана Стратимировића митрополита карловачког план за ослобођење српског народа

__Стевана Стратимировића план 19

4 под управом римокатоличког владаоца хришћани источног исповедања никада спокојни и од притешњавања и презирања «слободни не би били, и у своме исповедању без опасности живети не могу. Ово је историјски позната и у самој суштини папске јерархије основана истина.

»„Ова«ав се појам о уздигнућу нове Словено-Српске државе толико живо представља мојему уму и срцу, тако је то корисно Руском императорском дому, толико је славно за сав Словенски род, да никакав и најтежи труд, никакви и највећи трошкови ради постижења овога не могу биги сувиши велики. Него сваки истинити, истинског словенског рода и ревности Русијанин и који свога господара искрено воле, дужан би био Трудити се свим силама за остварење овога. То се остварење чини у данашње време могућнијим. Јер, кад Бонапарта сам, против толиких политичких поглаварстава, против интереса Европе, понекад и саме Француске, — може једнога краља уништити, „Другог исто тамо готово подигнути, једну републику изгубити, а другу установити, један предео једноме, други другоме отети, „Додати, променити, кад је све ово без повода, без узрока, без правде учинити могао; кад је, велим, један, тако рећи, јучерашњи Италијанац Бонапарта, без савезника и противу свију готово владалаца, могао ово урадити, могао изнуравати и своје и осталих држава силе за овакве самољубиве само намере, онда зар не може добротворни, мудри и у целој Европи, по великому карактеру срца и духа свога, вазљубљени император сверуски за народ својега Вероисповедања, који толико стотина тодина стење под игом тиранским, за народ својега језика, својега Словенскога рода и крви, који је или невино угњетен, или заборављен, а који непрестано са унутарњим уздасима и горућим усрђем њему јединоме руке уздиже и плаче за одржање и ослобођење своје — зар не може он за тај народ пред свом Европом отворена лица и намере радитиг Зар не може и не ће он дело очигледне правде, дело човечности многобројнога и толиким односима себи спрегнутога народа пред лицем неба и земље срчано заштићаватиг Еда ли је већ заборављена љубав словенског рода и језика у Русији, и зар да се "бедни Срби чак очајати и под Турским тиранством вечито из-. губити имају 2 5

„И Власи већ, и Молдавци, и удаљених Седам Острва грчка област, због једног само благочашћа и притворног по-

- 2