Стевана Стратимировића митрополита карловачког план за ослобођење српског народа

Стевана Стратимировића план ____ — 20

Метерниха, није узимао никаквог учешћа у судби једновераца. свога народа“). - - - Не може се потпуно усвојити ово мишљење критичара, јер, да је држање Александра 1 било категорички овако, да у опште није било Русије, њене помоћи, заштите и бадрење народа њоме, ко зна да ли би се рађање Србије ограничило самона оне велике тешкоће и да ли не би још за коју деценију одло= жено било. Друга је, опет, ствар, куда би наш крај стигао и: докле би се стварна моћ Русије попела, да се на идеје Стратимировића није с висине погледало и да снага руска није и: даље остала у служби туђинаца. Борбу, коју је Александар ! сам са собом водио, колебајући се између позива Руса и Словенина и улоге вође „светог савеза“ против Наполеона, видимо. донекле из следећег казивања једног савременика из оне страшне по наш народ 1814. године, нарочито за време крвавог угушивања хаџи Проданове буне. Те године се и Александар 1 бавио. у Бечу (приспео 13. септембра). Превијање наших депутата у Бечу, као црва у кори, обијање прагова и других тамо присутних владалаца, да би интервенцијом својом зауставили терор турски: над српским народом, циничко указивање депутацији од стране цара аустријског на беспомонност присутног Александра |, поСседнутог његовим слугама, описали су нам прота Матија Ненадовић у својим Мемоарима и Сима Милутиновић Сарајлија у својој Историји Србије. Међутим, један од пратилаца императорових, Данилевски, у дневнику своме, споменув. погледе и наде Срба и Словена у опште на Русију, каже; — „Заштита. словенских племена улазила је у састав политике нашег кабинета у прошлом (ХУШ) столећу. Ма да се чини, да је двор наш променио у овом односу своје мишљење, опет, по навици чинити добра Словенима, господар не престаје указивати. пажњу према њима. Нису једном грчка духовна лица из Илирије и Далмације имала код Његовог Величанства у Бечу ауди-. јенције. Кад је примећено било, да се ово не допада аустријском двору, онда их је после тога господар примио два пута. тајно. На тај начин једном у тамно вече мени је наређено било,. да једног архимандрита грчког исповедања сакријем у дворишту иза зида дворца и затим да га скривено доведем господару..

ТУ ДЕ Бухаровљ = Росст и Турци отљ возникновенја политическихђ Между ними отношени до лондонскаго трактата 13./25. марта 1871. г.. С. Петербургљ 1878., 64., 102., 108.