Стевана Стратимировића митрополита карловачког план за ослобођење српског народа

Стевана Стратимировића план 29

Стратимировићеве зачињују његове дипломатски веште комбинације, по којима васпостављена Србија не би пореметила. европску равнотежу. Указивање на скору могућност, да се

српске земље, ако остану без помоћи са природног места,

придруже Аустрији, Стратимировић директно узима као опгсност за Турску, али му је главније било, да тиме индиректнозаплаши распасану према западним суседима својим Русију.

Храбри су до опомене и прекора словенски вапаји његови у доба, када је за уверење околине Александра 1 то лолитичка јерес била. Али је он и међу ондашњим нашим родољубима с оне стране Саве и Дунава први јасно истакао, да. ослобођење Србије ни у ком виду не треба да буде проширење Аустрије. Широко схватајући границе Српства у турским владавинама, он предлаже одузимање и од Аустрије Срема, БокеКоторске и дела Далмације и указује замену за то. Калај му ово не може да опрости, нарочито ону тачку, да се за владаоца. српске државе постави руски или протестантски принц, а никако католик, чиме је управо, вели, смерао на искључење аустријске царске куће. Прави алузије и на карактер митрополита Стратимировића и вели, ма да је целог свога века био обасипан милошћу свога законитог владара, ипак се заносио таквим плановима, који су смерали унапредити добро једног страног народа на штету своје отаџбине и свога владара. У срдитој немоћи цитирао је и објашњење Самборског, да Стратимировић. из бојазни за своју главу није потписао мемоар'). |

Ко зна како би једак био овај моралиста и чистунац карактерни, да је своју историју писао као доцнији, готово, самодржац окупиране Босне и Херцеговине. Уосталом, у недоумици је о овоме био и један опробани Србин, с којим се Калај за време свога дипломатског службовања у Београду дружио и од кога је за откриће овог Стратимировићевог корака свакојако и сазнао. То је био Јован Гавриловић, намесник књажевски. Кад је Валтазар Богишић добио на оцену дело Н. А. Попова „Росе! и Серб!а“, тражио је и мишљење Гавриловића о њему. У писму своме од 31. марта 1870. г. Гавриловић спомиње цитирани тамо предлог Стратимировића, као једну од најважнијих новина, што их је Попов изнео, па каже: — „Оваквом предлогу Стратими-

1) Видети В. С. Д. (псевдоним проте Димитрија Руварца) —Ауг стрија, Карађорђе и митрополит Стратимировић, Дело ва 1899, г., књ. 25., 34. Ово место узео из Историје Венијамина Калаја 1, 434.