Стихови / Сима Пандуровић

796 СИМА ПАНДУРОВИЋ: СТИХОВИ

ИСПОВЕСТ.

Изгубили смо осећање мере

И наш се разум жалосно копрца; Немамо више старе, добре вере, Радости, бола, храбрости ни срца.

Природа наша, болесна и тмура, -Завела нас је, ко беднике, с пута; Живот. нас тишти, мрцвари, тетура; Бог нам се руга свакога минута.

Некад се нисмо бојали пораза, Борбе ни људи; уздигнуте главе Ишли смо преко „трновитих стаза“, «Са добрим сном, без трепета од јаве.

Страсно смо живот свој волели тада, Ал' страх од смрти није нлс се примо; Данас тај живот презиремо, ма да Кукавно, срамно смрти се клонимо.

Расипна младост има још да страћи (Остатак плена својих авантура,

И к зрелости ће пут нам бити краћи, Ко време сунца за поднебља сура.

Ал наговештај те епохе зреле Оцртава нам ружне перспективе. Руже и наде живота су свеле,

А обале му нејасне и сиве.

Ружне су већ нас оманђале чини: «(Сити смо света, живота и свега;