Стихови / Сима Пандуровић

116 СИМА ПАНДУРОВИЋ: СТИХОВИ

ПОД РАЗВИЈЕНИМ ЗАСТАВАМА.

Дођи, доба смелих мисли и олује

Што претећи пређе преко наших глава, Док се земља стреса, а облаци хује, Небеса црнином заклоне се плава,

А оргуље слутње у души забрује;

Доба свију моћи и великих дана,

Кад покуља, као разјарена лава, Пригушени гнев што срцима прокључа К'о ватра утробом дубоких вулкана; Подигни нам вечне спомене од туча,

Ти велико доба части и врлине!

Нек велики прођу путевима својим... И нек злоба малих неповратно гине

Са свима што кажу „Ја се сада бојим“, Јер то је реч греха и мрска и ниска.

Дођите нам опет, ви времена блиска Храбрости и снаге, с крупним цвећем славе, Са вихором страсти, са оружјем гнева, Слободом за добро, срцима за лаве!

Нек се дигне олуј и развеје плева

Наших ситних мржња и убогог рада, Наших малих жеља, нашег подлог страха И живота беде, срамоте и јада!

Нек се сруши трула зграда једног маха, Попуцају старог света трошни стуби;

Нека оштри ветар, свирепи и груби Донесе нам дане што слободи воде, Где се мало живи и радосно гине Испод развијених застава слободе, Под опојним сунцем славе; са висине.