Стража

Број 194.

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК. 31. ЈУЛА 1014. ГОД.

Годива ГУ

ТРПЖ0 СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092

Излази сваки дан у 6 ч, пре подне

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Аустрија и Срби ]едан летимкнан поглед у прошпост, како су Срби Нустрију задужили а како ]е она Србима вратнл?, —

Аустрија јз успелз, да за шест вековз сједини двадесет разних народности и одржи их под својим господарством: ,,ратовима али никат срећним, преварама вазла успешним и женидбама са ве^иким рачуном". За Аустрмју и Хабсбуршку Династију небројено је српских живога у! ашено и потоком српске крви праливено. Када Турци на крају крзјева успеше да сломе вековзи џиновски отаор Срба на десним обал’ма Саве и Дунава, они на"ђоше с оне стране ових река на јак бедем српски. СрбчмаЈе понова било суђено да пролевају крв у борби са старим душманином, они први беху излџ-! жени турсчлм упадајима. Нзста ви се очајна борба. Српска имена: Јакшић, Радић Божић, Потар Монасгерлија, светле у успомени на нер&вне борбе са Турцима по Срему и Банату. 1526 у чувезом боју код Мохач изгинуло је небројено Срба, а са њчма и 1’аднћ Божић. По смрти краља Лајоша Срби се борише под царем Јованом за хабсбуршки дом против Јована Запоље. У тим многоброј ним бојевима, која су вођени за Фердинанда, проливено ]е много српске крвч. Најпосле је рањен, па убијен и сам цар Јо* ван. Његова глаза послата је Запољи са ј ипдвоја кола пуна исечених српских глава. Тако се Срби завадише са Мзђарима # од тада су се борили протдву њ^х и прогиву Тј/ра ^д ?а — аустриског ћесара. И при одбрани &удима и при опсади Беча Срби се вззда одликовали и много Су допринели да Турци не ос^оје и не разоре грестоницу Хг>бсбурговаца. — У повлзчењу из Осека погинуо је славни јувак Србин, Павле 5акић. Под владсм Максимилијана II С^би настављају борбу у ко рист Аустрије и њеног новог владара. Мзтија Бакић три не»

деље је храбро држао грзд Крупу, а затим пали градске лагуме и сз свима својим иае V ваздух. Дични јунак, Никола Зрински са маленом војском из самих Срба \ Хрвата јуначки и очајно брани граа Сигет и гине при једном вспаау. Главу су му Турпи одсекли, нзтакли је на •'опље и неколико дана оставити, да ба је цела војска видела Турци олржаше победм, али су је скупо платили, двадесет је хиљааа Турака изгинуко. 0 и се м радо:ае псв ћи награг. — Код Ђуле се так ђе Србл пок.заше као јунаци под Дмитром Очаревићем. Мир је закључ^н и Максимилијан је признат за мађарског краља. Томе су највише допринеле јуначке борбе Срба. За време Рудолфа II насељена је Србима Лика, Крбава и Горњз Славонија, Дате су им неке повластице, а за то се они обавезаше да ће бранати и чувати границу. И опет су настале борбе и страдања. Кад Рудолф хтеде дићи општа устангк противу Турака Срби устадоше први. Али преварени и не потпомогнута на с које стране буду, страшно потучеки и небројена им села остздоше пуста. Кад Бочкај прима круну Мађарске из руку великога везира, Срби највише пролише крви за Хабсбурговце, борсћи се проти ву ирвсгалица Бочкајевах. У тим борбама погибе Сзва Темишварац. 11од Матијом је отлочет триаесето-годишњи рат у коме су Срби гинули за ону геру која их је после немилице гонила. Под Валенштајном и Исоланијем борило се до 10.000 Срба. Кад за време Леополда упалоше Турци понова у Ердељ и Мађзрску, Срби се латдше опет оружја и јуначки бранише земље, које су и сувише биле наквашене српском крвљу. — Наставиће се —

уГусшрија и Румуккја Аустрија повредила румунску гранииу Букурешт. 29. јра Букуретка „Минерва“ доносп да је аустриска војска по■ вредила румунску границу и заузела Томагики манасмнр, којн се налази на самој румунско-аустриској граници

Ј(емачка и русија 1.400.000 војника Б. Пешта, 28. јулг По \едној депети из Париза пештански лпстови доносе да је Неманка избацпла на рус ку гргницу 1 .400.000 војника.

Ј(апаЗ на Слахце — Од нашег извешгача У недељу су аустријанци бомбард љали неколик » наших села дуж дунав^.е обсл % те су бомбардовали и Сланце, с ло испод Београда. Н г Сланце је пспјљ н велики број топов ких мета<а, а/:и је резултат био тресла се гора родио се миш. С,ушено је неколико кровг.њфа и нобијено неколкк) пр сади. Људскпх жргава од метака није б ло а)и је један старац умр), д? г од контузије или од страх .е зна се, јер је до часа б мб^рдљања би) потпуно зарав. У његовој непосредн ј околини .^ало је и распрсло се много ш; ш нела.

Шј Ш ЈШ№ — Један донуменат да је Аустрија радала против нашег ослобођења Неће бити згорег да данас када смо у рату са прождрљивом Аустријом, која има толико апетита према Српском Народу да ће јој то све ово дана пресести, пружимо један заборааљени историски податак нашим читаоцима о понашању Аустри је у доба нашег првог устанка и да покажемо, како је Аустри ја остала досседна својој традиционалној политици Подаци су из књиге „Рударство у ал» пијским пределима од А. Мил нера, по изворима из архива“ (из „Извештаја о рударским шк^лама аустриским за пр.

Јгод.‘). Тај извод у преводу Јгласи: „1806, године јавља Черин (име) да су Срби („бегћ 1 ег“) у Хофу поручили око 60 топова и мерзера. Решено, д се прет1 ходно учини представка код двора (протокол седнице бр. 10). .,Г1од 24. фебруаром 1806 забрањује дворска комора израду топова дз даљих упустава" бр. 57.) „Под 19. мартом 1806. стигло је наново решење да се лифе | ровање оружја и муниције за Србе забрањује ,,јер то у по-ј литичк м смислу никако нијеј саветно" бр. 93)“. Из овога се јасно види како нам је Аустрија још пре сто година подметала ногу и оме* тала наше ослобођење, да по сле сто година покуша, наопа ко а по своју главу данас подјарми. На том путу увериће се, Д) је за мачка велика говеђа глава.

Ц<р и Сухомлиноб — Варшавска утврђења Петрогр; д 29. јула Из Петрограца јшљају да је ц Iр примто министра војаог Сух )м и и.»ва и са њиме је дуго коиф ри' а'>. Сухомлинов је реф риса иару о успеху мобилн з Ц'ј к. о и о првим мерама ко е су предузете награници. У в)јНим круговима вгрује се д ј> аршавско утврђење тако сил о :з нема на свету те силе која би била у стању да га освој". ратни сабет —По г царевим председништвом Еерлин, 29. јулз Услед о д б и ј а њ а белгијске владе за примирј • од 24 часз, у Берлину је подцарешм цредседништвом оаржан ратни савет. Сшету су присуствовала свч царски принчева с везни вла лари који се налазе у Берлину, цео ђ г не п алитет, влада, ишефов< странака.

Зржаке Шурске Једрене војни логор Мустафа паша 29 јула Јелрен 1 је добилоизглед војног логора. Возови са војском,

муницчјом и осталам потребзма непрестано при:тажу! У војним круговима говори се, о зајед ничкој акцији с 1 Бугарс ом. У војнам редовима осећа се јак » незадов љство против Гр»ке! Тошев и Енвер Цариград, 30. јула У царигрздским тлитиччим круговима разно се тумаче непрестана саставци Тошевз, бугарск јг п зсланика и Енвер п »ше, манистра војног. По једној вести коју је обја-! вио један царигрздски лчб -! ралаи лист Енвер нуди Бугарској војчу помоћ, а<0 ова иовреди грч<у грзнацу. Оза вест силнз је узрујзла јаваосг кзо дипломатске кругове, Панас, грчки посланик уложио је про тост код Порте. Исте кораке аредузели су и амбасадори Счла из споразума.

№ мШшт — Грчка ће нас помоћи Атина, 30 јула Мобилизација турске в јске као и наименовање ганерала фон Сандерса за генералисима направило је у атикским круговима велику сензацију. Владаје одмах наредила да се изврши мобилизација целокупне војске а своме посланику у Цариграду наредила је да се извести код Порте: због чега је гене рал Лиман фон Сондерса постављен за генералисима кад је Турска изјавила да ће остати неутрална. Седници министарској, која је одржана у краљевском дво ру присуствовао је и српски посланик. У добро обавештеним круговима се тврди, да је на овој седници решено да се Србији стави на расположење до 200 хиљада војника.

}{о6 блок — Румунија, Бугарска Турска Букурешт, 30 јула У овдашњим политичким чруговима говори се о формирању новог блока на Балкану. Блок би састављале Румунија, Бугарска, и Турска дакле балкан-ке државице, које су изјавиле да ће остати за све време војне неутрална. Бугарски посланик на буку-

»решком двору Симеун Радве посетио је румунског министра ј председника и са њиме је дуго конферисао. П сле конференције Радев је послао неколико депеша председнику Радосла • вову.

лшад фон сондерс

Пруски генерал, инструктор турске војске. У случају да се а Турска умеша у овај рат генерал Фон Сондерс биће главнокомандујућн. фрахцуска — Мало статистике По најновијој статистистини има ' Француска с Корзиком 39.252.260 сгановника. За 5: годииа сг дакле становништво умножило за 290.320 На 70 већис места отпада 8.283.906 становника т. ј. за 223.072 више него г. 1901. Париз има 2.763.393 становника. После њега је највећи град Марсељ са 517.491 становником. Лион има 472.114. Бордо 251.947 Корзика има само 291.160 душа.

м

(Свршетак) брате, кац

Шути брате, кад на време стиго! А сад ајдмо у наше гудуре, ђе се купи љући од љућега. А ти ћеш нам бити за послугу •| с ' ' ; • Одјек п/шке НеЈесвњске хучи! Кооз дубраве и планине тавае. Оживело и старо и шгдо. Све ш о пушку понијети може. Скупљају се храбри Херцеговци, дични момци весала им мајка, набацили струке ва рамека, иригрлили старе крџалинке, и шишане, п дуге, пећаке, па нечујно кршевима јуре, да поздраве војводе устанка. Громки поклич кроз дубраве шумв : Напред браћо за слободу нашу ! оог је с нама и два ннша књаза: Обрвновић дичне Шумадије, и Петровић нршне Горе Црне, вријеме је зз нашу рнјбоду.....

На Тимоку Тимок ћути ал се нсшто мути I Баш каада му Оарометар слута! Тешку бруку скооог ратовања Ав г уст б:ше у последњем дану. (1875. г.) Петодневни зајечарски вашар, на коме се силан свет сакупао, крај Тимока уза Краљевицу. Дотерали свакојаке стоке, незнајућа шта им Черкез спремз на граница Велнког Извора. Вика, ларма. свуда на све стране. Вашари се у највећем јеку. Игрз, песма, цича ћеманета. Тупан, зруле, и гајдунке мале. Рика сто<е, блејање оваца. Коња ржу, а прасаћи цичу. Куд чогледаш: вгре, песме, весеое пијанке. * Подне беше већем превалило зг ршци се ма и приблнжују. На границн Великог Изворз, попадаше граничаа плотови, а преко њнх јурнуше Черкези. Припуцаше на чобане младе, отеше им сву сеоску сгоку. Док су једна пограбили стоку, други трче да у село сађу.

мкслили су да је без одбране, али су се љуто преварили! Изворчани хралри граничарв! Који свагда на опрези беху, подскочаше из својих ззседа, и осуше ватру на Черкезе, један паде други побегоше, ал и њега собом понесоше.... Приграбљену стоку пставише, чобани их ваком испратише. На глас пушке вашар се узбуни! Укз, букз, оде све куд које! Осгавчвши троке (тикве) и ардове (буриће), оуне шире и крајинског впна. — Измешз се стока са људима. И нзгоше једии преко другог. У тој укн, буки игалам^, трчи један на коњу дорату, ви<ајући што га грло носи; небојте се ! Не бегајте брачо! Наша војска Кргљевнцу чува. Ив вароши громко се захори: живио наш командант Катићу! — Стојадан. Појави се чето нзродњзка, с белгигкама о десном рамену, оод командом поручник Насгаса—Марковића. Краљевицу одмах је посео, а изворца весела им мајка, Черкезима добро

запаприже, весего се у вратише.

село

* * *

Одјек пушке са Сммоко равнз на грзници Великог Извора, истог дана у Београд стиже, и миниттре све на ноге диже. Скуплше се рад« вијећањз, кзко да се граница очува! Тек што беху разговор повели, а на пољу ззтрептта калдрма. Од топота силовитих коЊ), и сабаља убојите гарде, цопратише млада господара. Млади цветак дике Обренове књаз Милана по лози четвртог. — Пун жизота, пун младићског жара! Идеала и војнччког ду*а. Счв весео међ министре ступи, звонким глас јм Бога им назица....

које ћемо н? границу послат. Ви остала госпвдо мчнистрИ, учивите све што је потребнт, и данашње прилике што трзже Видите ли рат је неизбежан...

* * *

рује! Мало му је по Босни галаме!,... Херцеговц 1 сви су под оружјем! Па чак и нас неоставља на миру!... Ха, нека га: бтагодарим Богу! Грзнипу је први повредио! И жељене прилике нам дао, аа Косово тужно осветимо! Затим позва миниггра војнсг: поднесите ми списак офицарз,

9. септембра — 1875. г. већ су били на путу заЗајечар 4. официра: поручник П вле Најдановић, и потпоручннци: Михаило Божурац, инж. Божа Јанковић. Петар јовановић. и писац ових редаца. 29-9-1910 г. Глаша Шарковнћ Београд. . фЕЛ)ТОН

Детлевфон Лилненкрон

/^1отпоручник с моноклом Дакле, Турчин, неће да ми-Ч/^Било је сасвим свануло.'Дан

]е тако натмурен. На дан борбе небоје на себе навукло рухо непријатне боје и његова оловна једноликост подсећала је на домовину. На левом крилу чула се слаба пуцњава. Узео сам доглед и тек што бејах ставио пред очи, кад ме учестана пуцњава примора, да се обазрам. Ис-

пред оближње и ретке шуме виделч се колутасти облачићи. Затим се пуцњава понови. Дођавола. Та ово је мени намењено. Тзн, тан, тан, зујали су куршуми око моје главе и заривали се далеко, у зелене гране. Као хрт полетео сам натраг према шумци. Јзшући даље, у енглеском касу, [азненада наиђох на један вод коњзника Пред њима је јахао мој пријатељ, један кла* ди [коњички потпоручник. Качкету је био накривчо на једну страву. Већ више година како се познајемо и веои гам га заволео. Готово сваку ноћ смо проводили заједно! Као и увек и сада је био налицкан, а на десном оку блиста му се монокл, за који сам увек говорио да га ни ноћу не скида. Куда? А ти ? Он покала руком на шумицу. Рекао ми је још да је псслат у извидницу, пошго су[б»ли чу* вати^извиднипу. Уједно има да прегледа полсжај, да случајва нема неаријатељска колона взо