Стража

Број

194.

С Т Р А Ж А

Нашпрвиратниуспех — Из ззписника једнога рвЛОва Како је наша војска прешла на ауетриско вемљиште. На Куновчшћа Аду^'28. јула

Осуствовао сам 24 часа аз чете и за то време десио сеједан крупан догађај. Моја чета се у моме одсуству прославила једввх успехом, који ће остати забслежен у асторији овот рата. Комаидавту нашег батаљона учивило се, да би било не само добро но и могуће, да наше трупе пређу у офанзиву в по кушају, да пређу Дунав и заузму аустријску територију. Ако му је запело за аду Чагљанац, која је између Вашњице и Великог Села, а коју од наше тервторије одваја ускв рукав Дуиава од каквих 200 метара. Није се знало да ли на овој ади има кога од аустриске посаде, алв су нашн желели да ј« свакако добвју у своје > руке. Своју жељу мајор је саоп* штио кво заповест своме командиру, поручнику, човеку ратне енергије и велвке одлучнсств. Наредба се има извршити то су резони којих се поручник држв у вршењу своје дужности. Одвојао је из своје чете потое* бдн број војнвка, који му се чкнио довољан за извршење овог тешког, али л ласкавог вадатка. Изабрао је најбоље подОфицире и војнике и с њима је на припремљеним чамцвма азвршио упад на земљиште Аустро-Угарске, које је данас сагтавни део Краљевине Србвје. С ножем на пушци, с бомбама у рукама храбри војници, на челу свога неустрашимога комвидир«, јунака са Куманова а Ретки Букв су са највећом опрезом претурвли сво шипражје на ади, тражећи непријатеље. У томе су били запослени неколвко сатв. После краће борбе између ваших војника и аустриСких финанса, који су били посада на оству финанси су бобегла на два моторна чамца у оравцу Панчева праћени фију<ом наших зрна. У зору је било констатовано, да је српска војска потпуно овладала острвом Чокљанцем, са кога су Аустријанци з* свагда протерани. Оставввши осигуравајућа о делења поручнак се вратио, да поднесе извештај о успеху свог одреда. » Командант батаљона му Је од Свега срца честитао на ревносном н успешном извршењу постављена му задатка в похваливши његову предузимљивост и личну храбррост рекзо, да за* служује, да се Чакљанац, за успомену иа свога освајача, назове — њ»говим именом! Првликом заузећа

поменути*: навочнто се вадно истакао редов-Лзвровољац прав* ник, Црногорац, који је за покалаву храброст и резност одмах награђеи капларским звездицама. Арстријанци до овога часа нису више ни покушаввли, да поврауе изгубљену аду, која за њих значи велнкв губитак, а аа нас знатан добитак, јер је Дунав између ове аде и наше обале најужи на свој својојдужини, тако да би га коњаници овде могли препливатв. Аустријанци су према Ади на својој обали ископалв ровове, али се у њима ни живв не показују. Добитак ове Аде први је наш ратни успех у борби са Аустри јанцима на Дунаву и Сави в тај успе 1 нвје за потцењввање. Ова Ааа простпре се тик уз нашу обалу од Вишњице до Великог Села, дуга је преко шест километара, а местимвчно широка преко једног километра. Пространством је много већа од ,Циганлије, а готово је залепљена уз нашу обалу. Данас по подне као ордонанс имао сам в сам срећу да чамцем пређем у новоосвојено земљиште, са кога наши будне мотре на кретање непријатеља. На Ади је веома првјатно и једину досаду чине грдни ројеви страхо вито досадних комараца. — Да нам је са комариама лако као са Швабама добро би било, вели поднаредник Још а, који сада командуЈе једним де<«ом острва на толико задовољство претпостављених, да је предложен у име награде за нареднвчки чин. — Па вв, Јунаци, без многе муке освојисте ову ћесарову земљу, велим ја. — И ми мало ударвсмо у окупацију. Но ов т је само почетак, али морамо брзо наставити, велв другв. Војннци, и ако су на Ади одсечени од својих трупа, иаак се тамо осећају врло пријатно, као да су на своме кућнем прагу. Ја сам вх са задовољством посматрао и дивећв се њиховој неустрашимости и преданоств службв вратио сам се с новоосвоЈ*еног српског острва под шатор, пошто сам под једном великом тополом, крај „мириса" запаљене крпе на једном пању написао овај кратак взвештај О првом нашем ратном успеху за којим ће се ово низати ре Аде осем дом један за другвм. Д. била вој се бцзо капетану. И он беше

ли рубац; на главимуЈе иичка капа обичног мускетара. Десном руком управљао је ко њем, а левом је брисао непрестано очи од крви, што је цурила испод рупца. Једва је гле дао оп крви. Још из далека ви као је промуклим гласом: „Батерија, баторија мора напред ! Пде је остала батерија? Екселенција је....“ Ја притрчах да га придржим; он се наслони готово несвесно на гривну сво* га коња, којим није више упра вљао; руке су му троми клонуле око коњског врата. Не биџ имао времена да ра : њеном помогнем, па да ми је био и брат. Зовнем једног ра-јмади одела на паоцима од то-

се брзо капетану. И он наумио да пође. Дакле напред! „Не обзирите се, не осврћите се ! викну'капетан. Верали смо се. што се могло брже. Само се једном окретох; виде ли су се само ниски точкови високо у ваздуху како се окбећу, шкрипе, накосо и на криво окренуте цеви и осовине мртваци и рањеници, које поми* чу точкови. Камџија у непрестаном замаху лупа по коњима бес, очајање, псовка, певање, вика. Батери;а је на брежуљку. Гкаве, мозак, крв, утробе, ко-

њеника, што је седео у Јарузи и мучио се да веже своју ру* ку држећи један крај платна зубима. Он је спустио самном опрезно на земљу генералштабвог капетана. Још једанпут погледах у бледо и искрвављено лице; још у полу-несвести задрХтаЛе Су му уснвце: „Бат, бат, бат, бат, бат,.... „Хтео је рећи — вагерија кзпред! — О верни и драги човече! Али свакв тренутак био је скупооен. ^Вратих Власник Драг. Грегорић Космајска .ул. бр. 22

чкова. Чудноватом су је тачношћу попели. Топови скинути с кол?, напуњени, наперени И: „Првч топ — паљба!* Дчм се густо дизао испред лафгта; нисмо могли посматрати успех. Већ при другом пуцњу зазуја преко итших глава иепријатељска граната. Била је намењена батерији. Батерија је била сада ослобођена теснаца. Ја одј >хах Наставиће се

№ПЕ №П Првлаз ! нодштво „Пошто услед ратног стања између Србије [и Аустро-Угарске не важе уговори потписани по којима аустро-угхрски пода ници не могу битиошримл»еии у српско лоданство :без отпуста ј пријему у српско* поданство, тг нистра Грађевина, ра кад нам из • аустро*угарскоп поданства, | ће сви они који су одавно же-|је већ учинио да гошту имамо то су се многи обратили Мини-1 лели и чекали српско поданст- да је^бар и уредно примамо.

старству Унутрашњих Дела и полиц. властима молбама, да без других формалссти и без отпуста аустро-угарских власти пређу у Српско поданство. Све се ове молбе узвмају у распра вљање без отпуста из аустроугарског поданства и по њима ће се брзо доносити одлуке о

во, у скором времену постати српски поданици.* 4 Н|ша вкитз наш> јадм Познато је свима да имамо и пошту, алњ узалуд сваког дана очекујемо да нам се она уред* но доставља Молили би г Ми.

Страна 2. * Долиз Руси . Како сазнајемо из поузданих извора, из Русије нам долазе 200.000 добро спремљених Руса, који ће раме уз раме стати на браник наше праведне ства ри. Живео велики братски Ру ски народ.

Европска војна Грци и Турци

— Турци све више испољавају своју мржљу према Букурешт, 30. јула „Универзија" сазнаје из добро информисаних кругова, да су се Турци спремили да учине препад на Грчку. — Рат је неизбежан Букурешт, 30. јула У овдашњим владзјућим круговвма сматрају да је оружан сукоб између Грчке и Турске неизбежан. На грчко-турској граници већ је дошло до омањих чарки. Један угледни дипломата изјавио је, како је сазнао да Турска има агресивне вамере према Грчкој. — Држање Бугарске Букурешт, 30. јула Вест, да је бугарска дала првстанак порти. на пропуштање турске војске преко бугарска територије, направала је у румунским политичким круговима велику сензацију. Грчкв посланик одмах је посетио манистра председника, и са њиме је дуго конферисао. Држв се да ће румунска влада интервенисати код порте! Рш-Ашко бојнипе — 2000 Аустријанаца у ваздуху Б. Пешта 30 јула Вест римске „Газете де Пополо,“ да су Руси успели да баце у ваздух један војнички воз, све се више потврђује. По последњим вестима, коресподенц Биро-а у Галицији је приликом једне катастрофе на железници страдало преко 2000 вој* ника. Међу погинулим и рањеним налази се велики број Мађара. Ова вест направила је огромну панику у Пешти и сви верују, да је ово она катастрофа о којој је талијански лист јавио. Черновица у руским рукама Јаш, 30< јуна Јутрос у пет часова овде је стигла вест, да су Руси продрли дубоко у Буковину и да су Козаци на јуриш заузели главну варош Черновиц. Аустријанци су се, после упорне борбе повукли на Југ, палећи успут села. Појвдммпсти о самом заузећу јом нема. — И без објаве ступила у рат Петрограл, 29. јула. Утврђено је, да су Аустријанци напали на руску границу, на 12 часова пре но што је рат објављен. — Ренекамф, командант руских трупа Београд, 30 јула Јуче је изишао царев указ* којим се популарни генерал Ренеканф поставља за врховног командантатру ажоје опери шу према Аустрији. Ренекакф је веома популаран војник и познат са својих храбрих подвига у руско-јапанском рату. -+■ Аустријска мобвлизација Беч, 30 јула Војне власти нису ни мало задовољне резултатом моби* лизације, која је знатно подбацила. У пограничним крајевима према Србијн, Русији и Румунији одзив је био тако слаб, да је једва 40 од сто мобилисано. Ршшш ! ]ГШП|

— Хапшења у Угарско) (Наш специјалан извештај) Сомбор, 29. јула Овамо је добегао граф Карољи млађи брат угледног мађарског властелика и полигичара графа Михајла Карољија, Породица Карољи има ван Сомбора огромно имање и добеглв граф склонио се на једном мајуру. Својим пријатељима, који су га одмах посетили изјавио је да у БПешти бесни револуШтаммврија Драг. Грегорићвм Друга -*

ција. Социјалисте су се побуниле против рата и на многобројним митинзима граже да Аустрија понуди Србији и Русији мир. Жандарми и војници покушали су да растерају манифестанте и тада је дошло до велике туче. На обема странама има много жртава. Најзад је полиција успела да растера манифестанте. Око пола ноћи полиција је похапсила све виђеније демократске елементе. Јулије Јуст је упутио на цара депешу, којом протестује против насиља. Али уместо повољног одговора, и он је лишен слободе. Граф Михајло Карољи, који се налази нв путу за Мађарску, оглашен је за издајника и за руског шпијуна. (Он је велики присталица заједничког рада и пре неколико месеца спремао је излет мађарских парламентараца до Петрограда). Имање које њему припада конфисковано је и дозвољено је да га свако може убити, ако се нађе на земљишту монархије. Угледни полвтичар и вођа Кошутоваца граф Алберт Апоњи такође је интерниран и оптужен за велеиздају. Стан и архива незавишњачког клуба претресани су. Архива је однесена у министарство војно. У угледу, к шутовачкој Вандеји похапшене су многе присталице независне странке. Граф Карољиј^ изјавио својим пријатељима да ће се пре убити на своме имању, но што ће дозволити да га лише слободе! ЈКусдшшп бацају оружје Изгубили нру у Аустрију Крагујевац, 31.

Наше трупе заузеле су Суху Гору и Игриште. је покушао да поврати Суху Гору, али му је

Јула Непријатељ је покушао да поврати суху 1 ору, али му Је напад 6дбијен Непријатељ се утврђује на Голешу и Јаловику, а тако исто и Бујаку, према Вихри. Један непријатељски батаљон напао је на један наш вод трећег позива на Внхри. И овај је напад одбијен; муслимани, аусгриски добровољци, већ су изгубили веру у себе п .Аустро-Угарску, те бацају оружје.

Дивљаци Пале жене и децу

Крагујевац. 31. јула У Груду су непријатељски војници просули петролеј по поду куће тамошњег српског учитеља Манојла Илића, кога су са сином ухапсили и, пред ври ком учитељеве жене и деце, запалили кућу, пре но што су деца изашла из куће. Долазак српских војника прекинуо је варварско задоаољсгво углађених Бечлија, који су пред нашима брзо усгупили

3 (аше комшпе

— ПОГИБИЈА АУСТРИЈАНАЦА Крагујевац. 31. јула 28. јула у подне једна непријатељска чета пребацила се једном дереглијом на < амуровића Аду, а била је потпомогнуга ватром друге две до три чете. Наши четници, бројно много слабији, водили су борбу до 3 часа и 30 минута по подне, и одбили су непријатељски напад са великим непријатељским губицима. Од непријатељске заштитнице, јаке 40 до 50 људи, није остало више од 5 до 6 људи. Непријатељ није стигао ни да понесе своје мртве, него их је бацио у Дрину. Истога дана увече непријатељ је понова покушао напад. Наша посада пустила га је да приће на блиско одстојање, а потом га бомбама одбила. Једна бомба палаје у саму дереглију,

Лпјеж се брахи — ВАРОШ ЈЕ ПАЛА Париз, 30 јула Весг, да су Немци з&узели Лије ж , није тачна. Они су се прогурали у варош, али утврђења и даље д ају рт пор на целој линији Французи у Елзасу Француска војска напредује Париз, 30 јулаНа целој граници бвло је између француских и немачких трупа бораба без великог значаја, али се и у њима показала надмоћност француске артиљерије. У свима сукобима и француска коњица показала је своју надмоћноћност над непријатељском. Француске трупе заузеле су висове и кланце на Воге 9 има в доминираЈу Горњим Елзасом, држећв линвју Иглана в Алткирхана. Немци лажу Вести из немачког извора о тобожњој повреди немачке територије од стране Француза пре рата, као и вести како су француски лекари у Мецу затровали бунаре, лажне су . Малуз је пао Париз, 30 јула. Влада је аванично објавила улазак француских трупа у Милуз.

а у сгпешти оесни ревил/Космајска ул. Ор. 2*1 - Одговорна уреднмк Миоп Ми ОЈевип космајска улица Ор 'П