Стража

ВВОГРАД. СРЕДА 13 АВГУСТ 1>14. ГОД.

Бнј 306 Сташ радакшије и админисграције Космајска ул. бр. 2? Огласш се дају у адмшпшстрацшји — Цеша утшр1реиа — " Неолаћваш се ншема ае шримају Рукешшеш се ие вр*ћају. • Пшсма, рукошвсе, шо вац и ске остало што се одиоса ва лист, слати власаиштву дшста.

^гсда АВГУСТ 1914 ГОД СТРДЈКП вЛОБОДОУМНИ О ТАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

*Ш:

■■ т*1мг»;ш

.СТРАЖА* - ВРФГРАД Праттата м Ор1а]| ма |мт НА ГОДШШУ ДШМ. 12', ШЕСТ МЕСЕЦИ „ §', ТРИ МЕСЕДА , 3' . ЈЕДАН М2СВЦ , 1'> р»твлт за шстравство » на НА ГОДИНУ дин. 3*, ШЕСТ МЕСЕЦИ . 15', ТРИ„МЕСВИА . 7'9§

Ш-

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092 Борка Шншмановић: Ј103ДРАВ БОСНИ!... Босно моја; иоја земљо мила Што си тужна што си с’ расцвелилз. Зашто плачеш, горке сузе рониш? Дал’ се тужна од некога бојиш? — Ох, небој се, моја сестро мила, Докле имаш, твог брата Србина! Растераће он твоје душмане, И теби ће једном дан да сване. У теби ће сунце огранути, Огранути, таму растерати; У.тебш ће браћа пропевати, У теби ће слобода цветати. И над тобом соколи сад лећу, Да угуше ту црну несрећу. Па почуј ме, Бо*но моја мила, То ти жели млзђвна Српкиња. Почуј Босно, ове моје речи: — Срб’ ће твоју тугу да излечи. Поздрављам те; мила Босно моја, Нећеш имат‘ ти душмана своја! Београд, августа 1914, год.

Иалази еваки двн у 6 ч, пре подне

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 101«

ГЛИША МАРКОВИЋ

- Сјајна МАчва. План Аустро-Уг^рских војсковођа. Предосећаји, и вел нанствена црква —

I

Историј« Српскога Народа пуни своје ступце славним по 5едама, које његови синови одзосе на бојнам пољвм , иад кепрвјатшљима Србије и Срп:ког На^ м, а шмгн? славно залих ју» :а ш* Малввмскоме 3 јншту, упмсује златним сло »пма и| својшм лмстоммма, које ^е будућмм иараштајима крепи* о дух самопоуадаља и за саАоодбр»ну своје ммл« Домој ше. Богом данн наши нов* истозиски данм од 1. 7. Августа екуће годмие, остаће на вечча времем« у сметлој успомеии г Историји Србије и Српсксг ■1арода, па, м по оним крајев »а ван граница Србије, у које :у наши саплемеаици више од :голећа због обести Турске Јдвељени, и језик матерњмЈЈазавили. али, еадзња наша по5?да над вековннм нвшим не

пријатељом у Мачвм, пробудиће м његову врслу крв, која им јјш струји у српским жмлама; сетиће се огњишта својих прапрадедова у Србмјм; сетиће се и Косова Поља; м њих ће ови крвави данм »амитересовати које су целу богату Мачву покропил* мевдном крвљу, бранећи се од масилнвка, кога је наша храбра жојска прогнсла; и њвх ће. велим, ома иаш« вмтемтка борба иа Мачванскоме бојишту подстрекиути, и сетитм се праха пепела — својих стармх огњишга ду Србијм, а пић* мам у помоћ, ако не фм* зички, а оно бар са матер»ј*лним средствама. План аустро-угарских војсковођа, како се је могло видети по^љутим мачванским бојевима [на Мачванскоме Бојишту, као и прм енергичноме њиховоме нападу, и продшрању

за Ваљево, био је тај, да, по* што нису успелн да пређу Дунав и Саву око Београда, на вале са великом силом из Босне. и из Срема преко Шап Јца и да је ^концентришу у Мачви, и д* тако са три пута ! јачом снагом од наше, слом је, ништа више, него цео Ср ски Народ! да сломије његове витешке синове, који се од прошлогодишњега рата са неверним Бугарима, нису добро ни одморили. Хтела јсова аустроугарска најезда, да српски народ потчини својим свирепмм ћудима! Да уништи његову златну слободу, коју је са ве* ликим нанорима извојеваоЈ не само за чозечанство, него и по Хришћанским осећајима, и ослободили још и своје једнокрвне саплеменике од петвековног робовања: И све те наше силне, и крваан тековине, осиони Немац и лукави АустроМацарони хтели су, да, и противу Божиј« правде, и свих чо*ечанских осећаја, с*у ту нашу крваво стечену на одну тек«*ину, за коју се ја наш смро* машан с љак, и варошанин, са својим прсатим официрима, борио уз кормцу х»еба; хтели су дакле силином своје многобројне војске, да нас прегазе, баш онако „ошмћаре", као уз игру маџарског чардаша! непомишљајући, да ће у своме походу нагазити на кућице стршљенов« и осица, који ће своја гњезда — легло, бранити до посл«дњ«га. Јер, у њима се тек подижу. и гаје велики род 'љубиви ђетићн, који живе за пр вду и правачност, за слободу и једнакост свију вера, и њихових националних обичаја, а на првоме месту за својудомовину, — за свој ^тожер, ко га ори тако жарко љубе и чув^ју. (Наставиће сеј

ШИ РИЈАПЉИ

■■*' -. V-.? ‘ _ «

Едвард Греј, снгдески министар саољчих послова.

Муранцев, угледнн руски политичар м пу блиц»ста и велики пријатељ српског иарода

№ка I № — Мука око избера посланика за Петроград (Наш извештај ). Софмја, 10. августа, У »ладиним кругоавма настала је велика мука око избора

погодне личности, ^која би се нмала поставити за посланика на Петрогратском Двору. За решења овога питања одржано је веколпко мамистарск*х седнице. Најозбмљсији кавдидата спомињу се Сарафом, еиерал Паприков и Рашко Маџ*ров. Двор би жело да за по* сланнкз буде наимеиоиан гс* нер*л Папркков. Међутим, вла* да се боји да Кв Русија одбит а да да огроман за ње г омо на имснов:ње, пошто је ои љубимац краља Фердиванда и и вз* жи као велики прнјатељ Аустрије. Жошеб ко9 Везпра Турсна ■ Бугарска оу сагпасие Цариград, 10. азг. Приликом дипломатског пријек.а код велмког везира, пало је у очи, да се је бугарсо посл ‘,ник залржао веома дуго код великог Везира. Међу дмаломатама се овај састанак разио тумнчи. Са турске званичне стране наглашено је, пах, да између Бугарске и Турске у овај мах *л*да сигласност односно спољ* не пол 'тгчке ситугцоје.

№е п

Мајор Јонан МашиК

1мна Мниић

Мајор

Тешким срц«м бележимо још две нове жртве пале у одбрани српског имена и српске части У крвавој седмодневној битцм на Мачианском пољу пати су

мБЈор Јовап Машнћ и мајор М«на Мчн«Н. М»јор Машић пао је 1. авгу* ста у бмтци код села Липиице, где је и сахрањен уз саму лмпничку цркву, а мајор Мии* пао је јуначки на Церу. Слава палнм жртвама!

Са наших позиција

Трећи позив на одморишту

Ф Е Љ Т О Нј

Погрешна дијагноз* — Пвошо иа јсдиог отаеиог београдоиог подрума Лраги г. Дкректоре! Бећ вам се одсвно нисамј)вио. О*0ме има много у^рока, а најглавниЈи јв т^ј, што ми је г-ђа Јуца откачада стјн. Ја сада с т а н у ј е V у јелном отменом београдском подруму. Свв само отмено друштвојМладежи доста, па ми време иије досвдно. Пре трм д*на десио <е један сензацисни догађај, који је унео у нкш подрум неку невеселост. Да вам испричам догађај. У подруму станује и једам стари декар са скојом супруI ом и осамнаестогодишњом ћерком! Навовимо ]е Јовамком. Из* мгђу Јованке и једног младог банкарског чмновника зачела се Ј°ш пре неколако месеца љубав, која Је из дан* у дан б вала ове јача и сманаја. Љему је мјгло бмти 25 год*на. Кестењаве ј« боје. У рупнци од

капута с хално носи каранфил црвене б 0 ј е Веома је отмен а кажу и богат. Он Је г-цу Јов*нку сх ално пратио до — по)фум 1 . у иодруму, пак, вије имао приступв. пошто стари лек :р за хо Н нје хтео нн да чује. Пре три дана г-ца Јовчнка ]е изаш*а у варош, да шакупуј« неке свтнице за кућу. Кад се враћала мшла (е у друштву бамкврског чиновника. Баш на самом ћошку, иојзвв се нико дру* г и до старн лекар! Господе Боже! — лако узвикну г-па Јованка. — Шта је? Шта ти је душице? — Татица! — Где? — Ево овај што нам иде у сусрет. Шта ћемо сад? — Нншта! Буди само храбра и пршсебн«! Старн лекар стаде пред младнм паром и поче кроз наочаре да мери час Јовгн су, час непознатог. — Господин Јоца Лаварсвић, банкарски чановник, предаави јованка младог господина. Овај скиде шешир,

— Имао сам намеру да вае овога часа посетим, рече мало уплаш«но. Стари му пружм руку и реч*. Биће ми мило, врло мило! и оде даље, да у којој каф*нм попије једну црну кафу и прочнта све београдске новнне. Н. После подне у 2 часа у подруму је всћ бно г. Јоца. — Драги господине — гово* рио је он доктору — ја сам банкарски чииовник, из добре сам нороднце, плдга мн взноси 3000 дпнара годишње; Јованку волим, и она воли мене. Ја вас преклињем дајте ми је за жеву. Стар* доктор шетао се нервцзно по подруму. Затам стаде пред просиоцом. — Господине ја немам ништа противу вас, Ви ми се «ак шта више допадате. Ваша служба ј» одличша. А ако вас девојка води, тим боље по вас... него... •*'•*•»•»*•••• — Молам, молим ..... — Прво што хоћу да вам

кажем то је, да ову ствар ве могу никако овако преко коле* мз да решим и да вштакобрзо дам смој одговор и благослов — О, на свак* начин, то је сзсвам разумљиво! — Прво се морам посввето вати са девојкином матером. Тако в*ж«н чвн — О н* свжки начин. Али ја се с*мо ммам д* нећу моратм дуго да ч«к*м ма одговор! — Дан-два н*јдуже! После тога времена ја ћу вас ил* усм«но мли писмено о резултагу известмти Само још нешто'трсба предуаета! — Ј« на све пристајем! — Ја као лекар, и то ћете, ја бао тако држим разумети, не мвгу своју ћерку дати бо;есном -Јовеку. Изволте се скинути, да вас прегледа*! III У другоч крају подрума навухли се тамни облацн. Јованка лубоко за^аљена у наслоњачи плаче на глас. Стгрз госпођз седи и хуче а стари господиа лекчр нервозно шета тш^ амо

— Ах, како сам несрећна, ја ово нећу прежнаети! — вришти Јованка! — Јадао моје дете! нараче етара госпођа. Само стари лекар н даље хода по соби, Наједном стаде, — Наравмо, д« сам та морао одбмт* напмсао сам пу, поштованн господмне мако в*с ценмм ипак вам мораи рећи, да вам моју ћерку ве могу дати. — АлиЈЗашто? 3*што? вриште и мајка и ћерка у један гл*с. — Зато одго*ара доктор сасвим мирно, — Што сам кон статовго, да су му плућа бо» л сн». — Али та је дијагноза погрешна — неодобргва Јованка. А, не, ј« никааа не г^ешим? брани се доктор. IV Јованке је јуче нестало. Не* стал^ је и г. |оце. У његовом стаму знају само толико дз ј« отпуговао са једном младом дамом, за коју је казао, да м> је рођака. Отпутовали! Алв куда? Одговор је мучио и старог докто-

ра и његову супругу. V. У подруму су још увек тамнн облацм. На једном канабету, лежл, преврће се и хуч« 83 изгубљвним дететом. Доктор шета нервовно горе доле. Јзко је раадражан. Овакав мал»р још му се није десмо. Наједмом улазм рааносаче депеша м предаде му депвшу. До. Стеваву Јанкчвмћу лекару Београд. Ми смо у Скоаљу. Јованка мн је првзнала све, све. Рвкла мм је да ме држнте за бодесног. Ваша је дијагмоза аогрешна. Ја не болујем од пдућа. Са» мо сам озебао једне поћи, вчекујућн да се Ј ванка војав*. Ја сам здрдв и мемојте се н*шта брииути, што се иећемо вратити ни вечерас. Молнм пошљите телеграфскам путем благослов у хотел „Путник.“ Ј Ц*. Драги тата, твоја је дијагао за погрешпз. Он је вмао само кијавицу. Јовакка.