Стража

С Т Р А ЖД ■ и

Страм 2

204.

1 ] М»

— Пиошш бугароив иопоиије на Патрограда ирал>у Фердииаиду Софија, 10. ивг. У овдашњим подитичкии и дипломатским круговима много се говори о писму, које је пре неколико дана добмо краљ Ф?р» динанд од бугауске колониЈе у Петрограду. У своме писму колонија енергичио протестује протвв бу» гарске иеутралност у српско аустријском рату, јер, вели се у писму — у овај рат се умешада и словенска ваштитница Русија. Ми, Бугарн, којима је мајка Русија учимвла доброошстава ие можемо да дозволимо, да ма и један тренутак паша моћна заштитница буде доведена у опасност. Опасност, која би запретила Руснји, била би ош

сност за цело слсвенсгво, па и за мас Бугаре. Зато вас ми, бугарска кол нија у Пегрограду молимо, да као врховни начелнвк бугарског народа и његове победоносие војске станете уз мајку Русију и да јој се Ставите на расположење. Бугарски народ и њеаова армшја морају бити мађу ирвима, којо ће на олтар словеиства ставити жртве! Ово је наша последња молба н на вами је, да Бугарска не пропусти овзј згодан моменат, који је судбоносан да словенство и толико, колако и за њу саму! Ово писмо потписали су најугледнијн Бугари који жеве у Петрограду. Целскугтна бугсрска штамп* снмпатично је пропратила овај апел тражећи и свма ‘ Бугарска изиђе изсвогаре-| рвисанога држањз.

Б*нат се граничи са јпунавом све до њиговог ушћзуЂердапску Клисуру. У Бачкој и Банату, у већини су Србн. Главпа места у Бачкој: Нови Сад, у њему се налазе све просветне устаноае СрбдПречана; Суботица ■ Сомбор. У Бааату: Темишвзр, Бечкерек, Кикинда, Вршац и Паичево.

I

ПријатеЈШа уедуга ерпеке вдаде ( — Наш извештај — ) Нип?', 11 овг. Бугарски посланик г. Чапрашиков посетио је г. Њшића и молио га у име бугасске владе, да се наплата порезе од Бугара, који имају своја имања у Србији, одложе до свршстка рата. Како сазнајемо г. Пашић је изјавио да ће се гнгажовати код г. Министра Фингнсијг дг се овој молби бугарске владе из^ђе на сусрет. т

Слаиа јој и чиот Од увек српска је жена била примерна мајка, љуба н сестра. Наше народне песмв, тај бисер сркског народа опевале су српску жену онако, како је она то и заслужилаУ прошлим ратовмма срчска жена је показала сву своју душу, сву своју величмну! Док јој је војно ширио границе Отаџбини, дотле је она на својим грудима ■ здатним рукама држала кућу. Перо је и сувише слабо да опише све оно шта је српска жена учинила. Па и сада, у Аустро-српском рату срнска жена није

седела скрштених руку. У љутим бојевима око Крупња и Беле Црквг она је по цену свога живота носила своме војну храну и муницију и и храбрећи га довикивала му је: држ’ се друже! Недај се! Удри Швабу! Грмљавина митра љеза рика топова, прасак пушака нису били у стању да је отерају. Она је била уз свога војна... Да један део за сјајну побе* ду припада и српској женисве* дочи н овај факат: Пишући о крвамој борби у Мачви, Један аустријски новинар вели о српској жени ово: У крвавим биткама, које се воде доле на Југу узеле су учешћа и српске жене. Кад су непријатељске трупе морале да напусте Шабац, остале су у њему сако жене са старцнма и децом, и оне су из својих домова пуцале на наше трупе. У биткама које су се водиле на Српској теригорији виђали смо кроз кукурузе, како иду смојима. Жестока вагра, која ј« беснела на обе стране, њу ништа није ометала, да иде своме циљу!;

Беже из Земуна - Аустр|јвд«шуштају 3 нум После порава код Штца гдв ј* дотучен и последњи остатак непријатела, у аустрнјској војсци наступела је ужзсна помвтњост и развчарењ§. Синоћ је са земунске стране прамећепа грознич»ва ужурбаност. Желеаннчки саобраћај, којн је аећ неколико дана сасаим престао, целу нсТ? је био веома жив. Преко десет возова је комбинов но, и сви су отишли за Ном Сад. Прех саму зору вратила се два празна воза. Вероват но да ће у њих спаковати остатак војске и воЈ ног материјала.

ЧИТАЈ СУТРА стр^жу

Битка наЈадру

Нако ја дошш I како јв текла крвзва бнтка на Јадру

Јрчка п ђугарска — Ввмиавпос ■ Пасароа Атина, 11. ввг. Бугарски послвншк на грчком двору Пасар' 1 в, посвтио је миви:тра председиика Венизелеса и са њмме је дуго конферисао. У ј >бро обав ште”*имдКруговима се говори, да се је разговор између њих дво : е водио о посвти Твлат беја у Софнји. Такође се тврди да Грчка посгту Талат бејову не смвтра као демонстрвцију против Грчке.

Л - Пвд Аувтр|-угарвко1 Далмација. Далмвција је у» зана и сва је поред Јадранског Мор*. Њој припадају острса Брач, Хвар, Корчула в Вис. Гл*вна су места Задвр, Спљет, Дубровник н Котор. Далмација ]е насељена већнном Србима и Хрватима а мањам делом и талијанпма. Далмација је краљ;вима нма свој Сабор- Погпада под Ау-

стрију и у бечке дрп*шаље неколико послзпкка. Под уггрском краљеви го м спадају: Краљевима Хрватск I в Славзнија сз Сремом, Баакг и Бачка, које су некад сачвњавале српск/ в јводнну. Хрватска је вашг плгнинс са земља, док је Славонија ввње равва. Нгјвећа р вница у Сла-

Н||0в1*Т9А ВОКуШвЗв д« тџ 4 УТ1РНТ0Р1|У Јо п 27 . н 28. јула нс. ијатељ је покушавао мањим оде" м да пређе Дрину. Али ....... ,равајући делови успе* шно су одбмјали ове њихове покушаје. 29. јула, у пег часова по подне, непријатељ је почео тући артилеријском и пешадијском ватром коједипе тачке на нашој обали на фронту Дрине, од Баче до Лознице; а на Сави ту» као је Шабац. У исто време

вонија је угао измгћу ДравеГ“' у Ј*- *рсме Дупава и Саве и она за себе | Н Р И ^_. НИ С У непријатељски аесачнњаза засебшу облас под на

зивом Срем или Сремска жу» панија. У Хрватској и Славонији жаве пзмешани Хр< ати и Срби, и у С р е м у само Срби. Главна су места у Хрватској Загреб, Сењ и Сисак. у Слааоннји: Осек, Пожега, Вуксвар; у Срему: Ср. Карловци, Ср. Митровипа и Земун. У Хрввтску се рачуна и взрош мје^а (Фијума) иа Квариерском Заливу. Намат и Бачка су равне земље, и заузимају јужни део Средњо - Дувавске низије, од Дунава до Карпата. Бачку и Банат р&здваја река Тиои. Бачка се не гранвчи са Србијом, а

Италија Италија је првва супротност Аугарској. И сам њса положај јако је утицао на развиће ваздухопловства. Колико је исто корисно видело се најбоље из турско-талијвнске војне у Трвполису. Италија располаже са десет ваздушних лађа, од којих су пет мањих (њихова је запреми на до 5000 м”) три велике лађ и две другокласне чија је г премина 12.000 м 3 , 0 Талијвнска ваздушна војва флога освована је пре неколпко година и то пркватном иницијатнвом. Неколико љубитеља овог спорта скупили су иамеђу себе 3 и по мвлиј, на динара н са том сумом је ударен темељ талијанској Јвзздушној флоти. У прво време формирано је 12 летећих одреда. Сваки одред броји 5 аеронллна. Укопан број пилота нзноси 300 душа. Ради усавршавања и спрема*>а новвх шилота у Италији по-

^аенвк Драг, Грегстрић"ТЈосмајска. ул. бр.

стоје нарочите аввјатичарске школг. Зз сада шх ]в четири и то: у Авиону, Пордецону, Галарвту и Сан Франциско ал Кармио. До сада је кроз ове школе прошло 200 пнлота. Ваздушна су прастаништа у Ричи, Каипалоту, Боскомантииу, Ферари, Милану, Турнну, Тршполису и Бенгазу. Авијатика у Италији узимз све шаре размере, јер као што је иавадено, сам положај Ита* је веома повољзн за њено звиће. Готово цела северна (Талија је претворена у авија.нчгргка поља. Бр >ј фабргкз у којима се изр^ђуј/ аероплани п врше среправке прелазн пре хо 15.

роплани, који су извиђали на простору: Шабац-Лозница и долином Јадра. Призз код Нгрјачицз и Авмјлкје По свима знапима могло се претпоставати да ће непршјзтељ ускоро предпоставити прела» првко Сзве и Дране. 30. јула зором у три сата непријатељ је до. ста почео прелаз код Курјачице на Дрини, а у исто време и коа Ш<ЈПца. Убрзо затим непријатељ је успео да код Курјзчнце и Амајлнје подкгне мост и да гребани јака оделења сво је војске на десну обалу Дрише а иа Сави да ззузме Шабзц. Овога дана, као што се в* свега овога види непријатељ је предузео упад у нашу земљу Моетон на Дрмвв 31. јула неприЈатељ је продужио пребицшвање својих трупа на десну обалу Дршне и Саве. На Дрини, поред раније споменутих прелаза; где је био поди 2 о мостове, непријатељ је пребацивао СвоЈе трупе још п код Брасинске Аде, Зворника ћ Љубовије. Н* тај начин не пршјатељ је овог дана проширио свој фронт све до Љубовије. РШ 1 РМ 1 МР 1 Ј 1 Т 11 МШ ТРЈИ Продирање у нашу земљу из вршено је оваквим распоредом снвг : код Шапца 4. и 9 корпус, на фронту Рача-Лешница 8. корпус, на фронту ЛешницаЉубовија 13. корпус са двем» брдским бригадама из 15. кор пуса. Прве прелазе иепријатељеве ваши предњи делови упорно су заустављали на поло* жајима код Лознице, Лешнице и Шапца, али нападнути јачом снагом, они су били нринуђенш да по стопу

| код п о ј е д и н и х к о л о н а !боло с прит >рило у прзг') 1 бегств* . 7 . 8 августа н; [ » гонш.е ј који се

I авгует 1. тр V т.- нјши заш одре; и су борбу с е-1 пријагељем и то према Дркаи С Х. Т РГ' ,С непрајател. на лешвичким почожаЈима и на ко,и сс неп Р еа ано позлачио положајима: Лозница — Дорњи |У не Р ед У> осгављаЈућз засобом Добрић. У току це.тог овог да-1 т< пове ’ м У напн ЈУ> пољске болпа наши слаби одреди заустављали су иепријатеља и тек пред одступиле су и заузе»и јарсиичке положаје. Код Шаа« ца неаријатељ овог даиа нн|е би) у стању да изађе ван вароши и да даље напредује. Пошто су наши одреди од« ступила са јзребнчких положаја »енриј тељ те ородужво својс продирање и то н.» овај начин: 8 корлус упутно се у главном у правцу Цера две дививсје 13 корпусд Долином Јадра В преко Иверка; једна дивазија 13. корпуса и 2 брдскч бригаде 15. корауса од Зворкика и Љубовије вреко Крупња и Пецке у долину Јадра. 2. н 3. ав густа наше су се трупе држале на јаребичким положајима и тек нчноћ, између 3. 4. авг/рта, пошто је непријбтељ зауз-о Круоањ, бил< су приморане да се повуку на положаје код Заклаке. Још рзннје, кад се осегило да је непријитељ предузео са озбиљнијом снагом офанзнву, од наше су стрвне предузете све мере да се та офанзивз одби* је а 2. августа била су упућена појачања која ће непрнјатеља наоасти у његов леви бок. Према окоме мзневар нзше војске био је овакав: са с*агом у Јвдру задржати непрвјатеља у наступању, а са појачањимз која су придолазвла напаста га преко Церз у леви бок. За време овог маневра део наших счага нмао је да аадржи непријатеља код Шапца в на тај иачин обезбеди извршење овог маневра.

Сввга игпри]|тел>111 Снага н ‘лријтгељева у ово бнтци није ни у ком случ»ЈЈ била мања од 120 — 140.000 бораца. Непријатељ је имао огромнпх губитакв. Ччтмш су ,му пукови уништени. нице, слзгачишта хране и т. д. џт прш џитџштт ■* 9. авгусга кеп| ијатељ је пре- . бачсн преко Дрине натрвг. Лот* ^Р°Ј њвгових мртвих и ра*

Про Ц|р1 4. 5. в 6. августа наше су трупе пргстигле и предузеле снажиу офанзиву јзким одеље* њима преко Цера. Већ 5 августа предвече, према великим губитцима непријатељевим ■ пре ма сј јннм успесима поједвних натих јединица осетило се да невријатељ малаксава и да е његови иагледи на успех све аише смењуЈу. НнриЈШЛ) Ј 8 шгучви | б 1 Ж 6 6. августа непријатељ је раз«

нкв 1 Лешница, ЉуооввЈа опто су у нашим рукзма. За све ое вреае нспријатељ који је бив заузео Шабац, так.)Јебио при* тешњен нашим трупама, да није имао мггућности да се дсље развија и вапредује. Борбна димија од во к.ншра Најзначајнији дани сукоба са непријатељем били су 4, 5 и б. август. Ових дана била се битка на фронту; Крупањ — Завлака — Планина Иверак-Планина Цер-Шабац-на фбонту око шесг километара. Мајодсуднији успеси постигнути су на делу фронта Јадар-Иверак-Цер.

њених може се рачунати на 15—16.000 војника. Огранци Иверка и Цера притиснути су гомилама мепријатељских лешева. Број заробљеника који се још једнако прикупљају, такође је велмки. Нсш р*Ш 6111 У овом позлачењу иепријатељ нам је оставио зматан плен; пре<со 60 топова н хаубица 114 муниционнх кара, 3 ољске болпице, једну санитетску колону, доста телегр фског матервјала, миого пуша а, пионерских Ј;алта и велики број коња, коморџиских кола, швст вагона хране, пољскух кујни и један ^аероплан. ПЛАТНАРСКА ТРГОВИНА Јошфа Јаролннека код === „Д о м а ћ и ц е“ Кнез Мпхајлова улшца број 14. Отворена је и сада

се повлаче, бранећи стопу л ј* га газл гтпп« К бијен и повлачи се на цехом ска 15.

Тражи ее Г-ђа Христина Ђорђевићка удова пок. Јована Ђорђевића биа. војно-судског пукоаника у пензији, ко]а сганује у Београду у Косовској улици бр. 45. склони.ча се из Београда 3 овога месеца. када је граната пала на њену кућу. У тој заДуни без сумње )е пропуввила, да затвори свај стан, миспеђи, да је и он уииштен. Моли се г-ђа Хриотина, да се јави картом своме газди од куће, ради споразума, јер јој је он стан затворио, а ствари су остале неповређене. По аазнању она је отишла породици у Крагујевац. Адреса је њенога газде од куНе; В. М..- Скадв^-

Књижара № IШ 1 Преко пута новог двора ОТВОРЕНА ЈЕ Могу се добити карте за пнс*ље

Штампарији К. ГРГГОРИЂА јпотребан је ученик

фронту. Ово повлачење "т‘ ГрвгориП’* I Друг* — ^оамајска ул бјГ

Одгоморни уоедннк Мти-МилоЈевиЈ) Кбсмајска удшГв 'А

\