Стража
*
Број 215
С т »н редакпиЈе и админисграимј« Космајска ул. бр. 22. Огдаеи се даЈу у адмивастрацмји — Цена утврђена Неолаћеиа ое аисмл не цримају Рукопвеи ее не врећају. Писма, рукописе, ноиац и сме остало што се одвоаи на лист, слати власнаштву листа.
БЕОГРАД. ПЕТАК 22 АКГУГТ 1914 ГПД.
ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092
СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА
Излазн сваки дан у 6 ч. пре подне
Гозика IV
'3 шшж. »« 1Ј-
■ м гм*г»та ' <
и.ш.л - 1 ‘арттидт м иноотрштао и нд годину днн. ао ниао№ -т нЛ
мзнуича
■ ”■ *■*“ , • 7ж .
I ;
,у
Ш.ЈЗ
ТЕЛЕФОИ ШТАД1ЦА1»ИЈБ;Д(#« ->м- ж
Руиуннја и (рбт Лвгвнда о Давиду н Гвли|ату првтвара се у ииорјеку стзарност
Још од ирвог дана нашег су* коба са Аустро-Угарском монар хвјом, Краљевина Румувија држала се веома лојално. Сви њени истакнути и одговорни полити* чари дали су више ». аха изјаве, да ће с« Румунија тек онда уме шати у наш саор, када Букурешки У| овор буде у опасности. Па ипак, и порвд овакве јасне изјаве, у бечкој и једном делу софијске штампе писало се и пише се како ће Румунија праћи Аустрији. У бугарској штампи изнето је чак шта пе Румунија одузети од Србије. И ми и Румуннја ћутали смо на све ово писање јер смо се познавали веома добро. Али кад је бечка штампа уз секундиоање Софијеи после свог пораза н. Мачванском Пољу продужила своја неваљалства, писући о нашем поразу и о држању Румуније, која према тим вестима, мобилише војску на нашој гранвцн, Румунија је најзад проговорила. Одлич «0 уређени „Журнал де Балкан-.Јкоји стоји веома блиау данашњој влади, и чије се гледиште сматра за полузванично има у. гвом последњем броју чланак у коме се вели ово: „Није потребио доказивати храброрт српских трупа. Она се сјајао потврдила у два балкан* ска рата, да чак ни прр^ивницн Србнје нису могли одбиги своје признање војсци Краља Петра, Али у рату која она води арогив Аустрије, српска војска је на путу да упише још једну славну страну у исгорији вој* ничких анала. Брховна Команда доказала је своје способности, више стратегије, примењујући оно што се на воЈмичком језику зове стратегијско изненађењв засновано на плану којн ]е унапред схваћен. Српска војска пустила је аустро-угарску војску да пређе Дрину претварајући се да хоће само да је задржв па у згодном тренутку иавршила је сна. $дн напад и пребааила је прг-
ко Дрине. Трупе су се храбро бориле, њихова победа била је потпуна. Бегство аусгријских трупа претворилО се у прави слом. Срби су заробили четира хиљаде војника, педес т и три топа, осам хаубица, сто чегрнаест кара и т. д. Ст./га је победа коју су Срби одржали над Аустријанцима важна. У свмме коминикеу Аустријанци су упола приз^али свој пораз. У коминике-у се вели да су Аустријандч имали у илану само казнеау експедиц'ју па према томе и секунаарну акцију. Дивимо се овој позитивиој дијалектици. Али ипак за то Аустри/анци су се преварили и у својим дипломатским и стратегијским рачунима, ако су мислили да Не друси узеги на себе да казнп Србе , или да ће у недостатку тих других имати да остане на једној војничкој ссветничкој шегњи У остклом, јавно мњење у Аустро - Угарској није остало обмануто овим удешеним звач нам коминике-ом. Оно је било узбуђено признањем који се садржи у томе коминикеу, а , Пештанска Коресзоденција ‘‘ ’нам саопштава и објашњења јкоја је министар Хонведа дао у једноме клубу угарске престо* нице, да 6 и ублажио озб^љност закључака који се дају извести в> бечкога команике*а. Али а та убдажавања не могу смирнти тужну истину која се аотврђује и великим бројем рашениха до* ведених у Будим-Пешту, моја је претворена у једну пространу болницу. Па шта ће још бити ? Партија је Јочевидно рђаво почета од стране Аустрије: Њене снаге морају се поделити. вбог унутарње ситуације и због опасности која јој нрети од стране Русије, а међутим, она има иосла са страшним неприја г ељем, трениранам неодољивим јуначким полетом. У счаком случају, ,мали срп-
ска народ“, који је велика Аустро-Угарска хтела казнити, осетно је казнио оне који су њега хтели казнити. Чегенда о Давиду п Голијату претварг
се у пстобијснм стварност. Храбра Србија борећи се з* свој опстанак изазива дивљење света.
Лавово је пало Лум за ђеч је слободан Док су Немци и Аустријанци преко своје шт?мпе фалсификовала вести са бојишта, предст^вљајући св је порнзе у славне победе, дотле је храбра руска в >јска мирно продирала на кепријатељеву територију ос ај з јући стопу по стопу. Не кријући истину, руска штампа и руеки генгралштаб нису крили ни своје жртве ни своје поразе И колико до јуче ми смо др* хтали чит?ј\гјући вест о руском неуспеху у И точној Пруској. Слов н .фобски листови овај мали и тренутни неуснех, секундарног значаја, по даљу руску офанливу, представљчли су као пораз Ру~а и њихових пријатеља. Германска штапа изнела је и даље. Они су лику|ући, писали, како су Руси после ове победе сатрвени и како је овај п раз веома фаталан по даљу руску офанзиву како у Пруској тахо и у Аустрија. Међутим, руски генералштаб и овога пута био је на својој висини Он је не кршући на жртве, ни силно проливен/ крв, објавио свој неуспе< и продужио је свој посао. И дава’, после непуних 24 часа од објаве неуспеха, руски генералштаб објавио је опег кратко, лаконски, своју победу: Лавово је наше. 5:3аузеће Лавова, може се слободно назвати решавајућом битком на руско аустријском бојишту. Овом својом најновијом победом, руска је војска, о чијој храбрости вије потребно говорити, уписала још једну сјајну страну у историји руског нарада. Пад Лавова је судбоносан по даљи отпор аугтријанзца, јер освојењем Лавова, Руси су ушли у срце и душу Пољзка, којима се сада даје прилика, да приме братгку пружену руку од стране Руса Још одмах у оочетку војне, руски генералисаи је упутио на Пољзке апел, да помогну Русима, који по* лазе у бој, да словецство ослободе из ропства. Та| час је дошао, Руси су ушли у Лавово, које је и културно и напионалио средиште пољског народа. Нека се данас у овако судбоносним часовима по Словенство здборавц мржња и нека брат брату пружи руку. # * Лавчво је главно место у Галицвји и броји 130000 душа. У њему је седиште свих војних и политичких вчасти за Галицију. Има Универзитет, пет гимназија, две прарославне и три католичке, вишу девојачку школу и неколико завода (клостера) за женску децу. Са војног гледишта Лавово је вепма важно јер му је околина, нврочито јужнз, начичкзна утврђењима. Од војске у њему се налази шест пешадијских пукова, два пука артиљерије један одред ваздухопловни и пук коњице. О паду Лавова стигле су ове депеше:
км^пскјвл у итвш^му Наш вавезник- I д
Костантин, грчки краљ и наш верни савезник. Краљ Костантин је одличан човек и највећи пријатељ српског нарсда и Србије. Тај страда, кад је Србији зло, и ја не сумњам ако Срб -ји буле рђаво, да јој он неће притећи у помоћ са силном и великом Новом Јемдом!? То су речи, које је пре неколико дана изговорио ј-дан гр-ки пуковник једном наш«м пријатељу, који је послом био у Солуну.
клони све више у корист Руса. Аустријске трупе претрпеле су огромне губитке и повлаче се на целој линији. Зђшрше 31 пораз Лондон 2. авг. Бечка штампа добила је наредбу, да припреми јавно мњење на поразе аустријских трупа. Лораз ^усшријакаца, Лдек, Хокица гохв Петроград, 21. авг. Погле седмодневне битке код Лавова Руси су рнзорили: 11. и 12. корпус и делове 7. и 14. корпуса. Руси су отели 140 топова, сву тешку артилерију и други ратни плен, Руи«^ коњица гони непријатеља који бежи у највећем нереду. Иепеша глабхокомахЗујућег Петроград, 21. авг.
уЈусшрвјаицв се поблаче Лондон, 20. августа Јављају из меродавног извора, да се велика биткз, која се води у Галицији и у Пољској између Руса и Аустријанаца,
Министар Спољних Посл^ва г. Сазанов овог тренутка добио је телегбам од Главнокомандујућег Руске Војске, да су Аустријанци разбијени и да је Руска Војска заузела лавовска утврђења.
Рлад. СтојановиН, ларедник - ннвалнд.
Ужице 1914.
Србину — С Р Б Е. Та душман клети, Босну ти узе, Гди браћа твоја, лију сад сузе, Л Хврцег-Босна, у ропству цвили, Устани Србе, ти брате мили, Дижн Србе, дижи се роде, Свануће Босни, данак слободе, Ако ти нећеш, да будеш туђ роб, Душману своме, сада копај гроб. Сећај се Србе, силног Душана, ВеселЈ идн, против душмана, Јер имаш моћи, храбри сшнова, Свануће Босни, слобода нова, На челу твоме, стоји сада тић, Босански усташ, Петар Мркоњић. Бели се Оро, у вис сад диже, Ка Херцег-Босни, он лети ближе, Да окупи српство, под своја крила, Та Берцег-Босна, српска је била, Српска је била, и сад бити мора, Устар.о браћо, дошла је ора.
— Б Р А Ћ О. Тријес пет лета, сад скоро прође, Кад душман клети, у Босна дође, У Босну дође, смрви нам име,
Устајмо бргћо, бимо се с’ њиме, Нек види сада, тај душман клети, Како се Ср(јин уме да евети, Србин је јунак, никог, е’ не боји, Пред оштро тане, |он храбро стоји, Веран свол\ краљу, узда се у Бога, Јер он га љуби, ко оца свога,
Које Словен и Србину брат, Смело нек ступа у срети рат, Д ва српство и свога краља, Србин умире као што ваља, Устајмо браћо, сада је ора, А Херцег,Босна наша бити мора.
1914 година — Пророчанство једног Србина бившег официра —
Најмање }е трајахо пуних пет часова. Најзад руси успеше дз пробију немачку линију и расуше се и стадоше Немце да заопкољају. После једног сата Нем* ци су били опкољени као каквИм гвоздеиим обручом . • •
Берлин је пао. Руси су ушли у њега, јер је немачка бојна ли нија пробијена а Немпи сузбајени. Битка код Берлина била је решавајућа. Да би немачко одступање, акр сзсвим спречила а оно б р им нанеча још жртава, руска армчја је уништила сва пролазна места и средства. По овоме и после 140 хиљада палих Немаца, главни гро иемачках трупа у највећем не-
реду бежао је на југ. Руси су заузели Берлин и ње го"ву околину. Даље нису хтели да продиру, јер је ова битка сломила моћ Немачке. У ово) велнкој битци у којој се тукло преко три милијона људ", Руси с ј -изгубичп до 100 000 , немач!.и пак губитци премашзли су 160000. Овом поразу сл«довадо је још омнњих пораза у Аустрији и Француско), где су Немци са успехом продирали.Ј У јужној Аустро-Угарској на* станиле су се мање, борбе секундарног значзја, које су још више дотукле и упропастиле морал у Аустријским трупама. Срп*
сха војска удружена са прногојгском под командом једнсг од црногорских кнгжева, коме је придодат један српски војсковођ?, као начелник штаба, потукле су аустргјание који су били заклоњени око Петроварадина. Губтци 17.500 Аустријанаца, а Срба 10 хиљада које погинулих коЈе рањених. После овсга поразз, пао је и Нови Сад и тиме се завршио српски поход на север. РуСка војгка, која је продирала преко Гачникје, спустила већ у горњу Аустрију и нала зила се ва 150 километара од Беча. Ауст{.ијска војска се повлачи и престолонаследник у име царево тражи обуставу цгпр»*јатељства, што Руси одбијају. На 96 километара пред Бечом, лично Фрафа Јогиф моли за мгр. Руси ипак одбијају са из.авом, да ће о гримирју решавати у Бечу. У то време Руси у/азе у Берлин, а Немпи и поред беспримерне храброст и Француза ипак улазе у Париз. У Аустрији настају на дневном реду убмства угледних политичких личности. Убијени су
Берхтолд, Штирг, нз неколико херЦога извршени атентати, Немирн. Све < во утица о је на ц ра толико, да су га у првој половини септембра нашли мртвог са пресеченим жилама на десној руци. У наступу умне поремсћеном он Је извршио ате*ћдт — Цар је мртав! Живео цар! То су били узвеци који су се после три месеца од траги’не смртн Фрање Фердинћнда раз* лежали по Бечким улицама. Нови ц«р Карло Фрања Јоеиф 18 Јсеатембра извсштава непрЈпацеље о смрти царевој и молнгза тродневно примирЈе д< к се цар не укопа. Руси пристају. После укопа царева тела са став се у Хофу царски савет да р*шава о судбини монархији. П< сле дуиг и мучиог решава ња а с пог/едом на прилнке у коме се царство налази, решено је да се капитулира. О овоме Је извештен и берлински кабинет, који је такође морао да капнтулира јер је руска воЈска почела да се спушта дубоко на Југ. — Наставиће се —
т
куитковиЋп ДВОРСКА АПОТЕКА
Огворена је н дању и ноћу. Бесплатнв услуге и завоје као прву помоћ у случају повреда до доласна лекара чини свакоме.
ГОТОВА ЈЕ КАРТА == Европе =цена 1 ’— дин. за поруџбине обра мти се^до^ књижари КОСТЕ В. ИЛИЋАлот преко пута новог двора.Ј 5 ‘ новац треба у иапред слатм к — Што доплатом пошта прима пакете. — ...