Стража

БЕОГР АД, СУБОТЛ 23 АР.ГУСТ 1914. ГОД.

Година IV

БргИ 216

1

тап редакпије и адмимисграи н ј е Косжајскз ул. Ср. 2Е Огласа се дају у админастрацмји — Цеиа утврђена Неплаћена се висма не нримају Рукопиеи к не врвћају. Писма, рукопиее, иовац н ске остало што се одноеа на лист. слати власаиштвт листа.

*

— ■ I ■■■ ■■ I ■ ■ ■■■ тиг СТРПЖО ©ЛОВОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092

Излази сваки дан у 6 ч. пре подне

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИјЕ 10.'2

г \ О

1Р1319КЕ [РБИЈИ

нас чине они исти, који су нас «о јуче оптуживали и називали варвфима. Да се не позивамо иа иваештаје, који долазе са западног бојишта, већ да само поглгдамо, шта су ови „културна и Јумани људи“ унинили по Мачаи, па би било доств. Убијајте кољите, палите, то је била наредба »културних" Немаца, ^оје су издавали својим војницима! Свирепства, која данас чине Аустријанци и Немци грозна су. Она превазилазе и најгрозније дане средњег века и времена ксираца. После силвих оптужба подигнутих против вас видећемо да ли ће бечка и берлинска штампа оптужити своју војску, свој народ за почињена свирепства. Извешгај Карнеџијеве Комисије чинл част нама а доказ је наше високе културе. Ми смо њвне били зздовољили. Чекаћемо да видимј какав ће извештај дати комисија о зверствима аочи њенчх од културних Немаца. Пут, који су прелузели чланови белгијгке владе да би у Ачерици ул! жили протест про* тив кемачких свврепства. пут Белгијске Мисије ново је г ризнање за нас. Нзрод, ксји је го јуче шгрио л*жне вести, дочехао је, да се њему суди.

Још се сећ^мо оне силне кам пање, коју (е против нас повела аустро-немачха штампт опт^жујући нас, да смо по пољ*ма Старе Србчје и Маћедо* влје проливали потоком крв незаштићеног и марног становннштва. Иако су и доппсници страних листова а војни аташе]и страких држзвз, који су пр тили кретање наше војске видели, да је наша војск:’ према нсзи*тићеним увек била културка душевна и шнрока срца в да она никад нвје вршила Сешчастећадета, ипак ка^пања није престала. Црножутл шгампа, уз секупдврање свсје сестре из! Берлина и даље је бгсао уда-| рала и пунила своје стуоце ллжиим и измишљевчм дооисима у којнмг су изношена српска дивљашгва и срлска зверства. У жељч да нас што више оцрне пред Европом и данас тај начии прикажу кко народ, ксрји не заслужује (имоатије, онн су предложсли да Карнаџпјева Комлсија испита оптужбе надигнуте против Србије. И ако је у комисији бно и чокек, ксји се отвоређо кекларирао као наш неприј*тељ, и који је кроз немачке лпстовештзмпао лзжне вести опгужујХћн нлс, ми сио на номисију р. 1 до пригпла п њен рад ис*р но поздравилн. И у тако Нјстављечу комиспју ми смо иаали аеру, јгр смо били чисти, јер I м ј зна/и, да ће (,омисиј* после свјгд свестраног исштивањз, морати да нам скане капу и да нам признч, да смо културни. > Дуго се Је очетивао иззеппај ове КЈмасИје. Али нлјзад СН| а Гсне р ал у руској војспи Је дошао и бћо јепорожак »Јуни за; зе0 ■ Ж Р ИВ0Т Ј ^ иОША п А 1 ТГ»П 1 СГ,Т*> X Т МИТ! ида V ТР * / _ Ј Ј _ Ј г

Драча, да су страни посланици питали албанску владу, какву заштиту она може пружити страним поданицама што станују у овој вароши у садашњим озбиљ* ним прилик ма. Председник министарства Туркан-паша није дао још одговора. — Бомбардовање Драча Рим, 21. авг. Побуњеници су известили ста* новништво у Драчу, да ће напасти и бомбардовати варош ускоро, а*о се одмах не буду предали. Међунарлдна контролна комисија упуг ће се одмах у Шијак, да саслуша последње услове побуњеника. Уверавају, да ће кнез Вид отпутовати да- : нас из Дрзча на пароброду „Масурата*. Побуњениии еу испалили већ веколико топова на варош. Две гранате пале су на дворац.

Журска Продужење мораторијума. Цариград, 21. авг. Званичан лист објавиће закон о продужењу мораторијума, који данас истиче. Мораторијум се пр 'Дужује за месец дана, под условом да дужници плате 5 на сто св.јих обавеза, а закупци 25 на сто своје кирије.

Текердд рашко — Учешће у борбама. Петроград, 21. авг. Рат«о Димитријев, ранији бугарски министар у Русији, а

наше пеприј^теље. Хтели не хте ли чланови комиси ј чу об'авили, да су све вссти о срп ким зверствима нли измишљене нли преувелпчане. Даље, к-мзсвја је на лицу мегга утврди 1 а, д« је Србијх ахвршвла вајчјање повреда међународног права ј\,« напишгмо ( ве редове на- ј т еуала су нзс зверства, којида-|

бама које су вођенеу Галицији На челу свога одељења он је кмао више важнијих успех.

Из Албаније — Ваштита странаца Рнм, 21. авг. Агеицкја Стсфани рвља нз

Гм 1 Ртиј! — Миоија грчног приица. — Наш извештај Букурешт, 22. авг. ( - Јон —) Овде је стигао грч«и приц Никола са својом супругом великом књегињом I Јеленом Вл .димировном На станици њнх је д. чекао нарочити краљев изаслааик и охвгзао се са њима у Синају, где се налази краљевски румунски двор. У овдашњим добро обавештеним круговима говори се да је грчки принц допутовао ов мо у нарочитој мисијл и да носи својеручно писмо грчког краља.

Из Црне Горе

Маннстир: Коејерово •тКао што смо^јуче јавили аустрнјанци су овај манастир бомбардовали и знатно га сште тили. У овоме манастир - налазиле се мошти Св. Арсенија, црногорског владике, за хоје на род из околине прачл, да имају чуднотворну моћ.

Јш јн Ш| шш - Барои Хоааји, угврскн акимотар домвбранства в аустрмЈВков поразу. Букурешт, 21. авг. (—Јон —) Славв старогсолде/ барона Гризингера ннје дала дј спава другом старом солдату, барону Хоз-ји, домобранск(.м министру. Одговарајући на разна питзња о значају званичног коминике-а, који је објављен После пораза на Мачванском пољу, овај стари солдат рекао је ово: „Као човек и као стари кој ник ја у свима прили*ама кажем истину, па ма би*а она пријатна или не. Хоћу да кажем да неиа места песимистичко^е тумачењу; на против ја могу

тврдити да стојимо врчо добро у Србији: Наше су трупе тамо извршиле свој задатак херојски, у пркос бројном надмоћности Србз, наши су војннци успели да их одбију. Данас сам ја примио извештај у коме се каже да су наше трупе на југоисточном во;ишту побед»ле сртску војску која је бројала више од тридесет батаљона. Коминике, који нису сви добро разумели, имао је јецини цнљ да изјава да велики догађаји неће бити на југу већ на северу. Ја саи насликао снеуац^ју онакву каква је а гов~>рио бих са истом искреношћу и кад би она друкчија била. Ја понављзм, ми можемо бити апсолујно за довољни резул-атика које смо; д о Сада добили јер смо задали = епријатељу велнке губитке. Се

тимо се да ће велчке и одлучие борбе бити на,северу. Слага а не поцрвени.

ЈјјШТШ №1" — Сад су пџомвшпи м грчм«: кобрапољце.! Букурешт, 19 а»г. „Р*>јхпост“ орган пок. Фр ње Фсрдчванда и во:ке струје у монархијз, до ;оси у свом по гледњем броју саопштење иа С;дуна, како српски озули у Грчкој купују грчке добровпљсе за српску војску. Чак је.рпскн ‘ посланик из Аткне дсшао у Солун ради пропаганде. У прк< с изјави о неутра итсту гр -ке ; власти не само да не аабрањују ово, већ, шта в*ше и олзкша »вају ту про аганду!!!

уГој 5осно—! ГПАРОДИЈА) Аој Босно! ти пасторче света, По твои небу опет сунце шета, Твоја брда V. твоје долине, Обавиле срећа и милине. Аој Босио! сад љубнмче Бога. Сад већ имаш храброг брата свога, Твоја д-ц® иека»а робови, Сад посташе слободни лавов*, Отац грли свог слободног сина Сеја брата, љуба домаћина Од радостч слда сузи око Ј.-р слобода пружа се широко Црна Горо; рода јуиач-.ога Малом сиггом смшЈеш на свакога Јгр Србија твоја сеја мила Јунаига је раширила крнла Ој Србијо! мој премили роде Прекид песмо неће бити овде Преквд песме тск ће тада бити Кад Срб' неће више крвцу лити А ти дани на прагу иам стоје Косећи нам б-а г одети своје. Ој Словени! наша браћа драга Сложно сада да сломимо врага / Да Н8м посде мој словенскн роде Свима скупа сја сунце слободе. Августа, 1914. год. Рад. Д. Кмежевмћ Београд. Личанин,

1914 година једног Србина бившег официра —.

— Пророчанство Берлииски мир На свима позицфма је наста* лт пгтгдневно прнмир!е. У БерЛ'ну, који је са много узрока, узео као место за преговоре, састали се опуном ћгни делегати зз преговоре о миру. Русију застуоају: Извољски, посла ник у Паризу са још два чиновника министарствз, спољних пословз; француску ммнистлр Делкасе, и бивши посланик у Бечу; Ечглеску, бииши послаиик у Берлину, Аустрију Тома Масарик, који је постаиљен ва ми* нистра спољних послова одмах по убиству графа Берхтолда, као помоћници додалв су му Хецендорфз и грсфл Карољи, који је узео пештанску влзду у своје руке, пошто јв граф Тиса аављен под суд. Србнју зоступају др. г. Маленко Весннћ наш по сланик у Париву и Јован Јовановић, бивши посланик у Бечу. Црна Гора вије одредила своје

делегате, њу заступају српскв дглегаги. Немачки делегати су г. канцелар, и г. Јагов. Бе.тгију заступају француски и ен глески делегати. Јапан, так"ђе, није послао своје делегате. Своје интересв он је повсрио Ру ији. После десетодневног конферисања донета је ова одлука: Германија и Аустрија пристају на ове захтевеј победиоца. 1.) Русији уступају све пољске територије, које се натгз под њнма. Пољској Русија даје аутономију. 2) Србија одуз*ма од Аустрије Босну и Херцеговину, Херцеговину Србија уступа пак, Црној Гори, са којом склапа у* иију. Далмапвју, Срем, Банат и Бјчку, Хрватску и С*»в нију. Остале словекске земље остају и деље под Аустријом, ала свака добвја, своју пуну аутономију. Сем тога Германија п Мо-

пархија пристају на плаћање р»тне оштете у суии од 15 мнлијзрде. Ова се оштета нма исптатита у року од 4 годнне. Право на оштету имрју Србиј« са Црном Гором, Франпуск«, Русија, Енглеска, Јапзн и Б.лги]а. Белгија добија од Немачке немлчки Конго, а Јапан и енглеска неколико нем^чк^х колонија. 4) Румунија добија Ердељ. 5.) Француска добија Елзас и Лорено. 915 година У почетку 1915 године Европа ће свако изгледади: Велике Силе бвће: Русија Енгл ска, Италија. Француска, Србија са Црнбм Горчм. Аустрнја и Немач^ а долазе у ред сита другог реда. Тројпи Сп('разум претрпеће кввесне реформе и у њега ће ући Србија као четврти члан. Крај

КУШ^кОВИЋЋ ДВОРСКА АПОТСКА Отворена је и дању и ноћу. Бесплатне услуге и завоје као Пјву помоћ у случају повред« до доласка лекара чини свакоме.

ГОТОВА ЈЕ КАРТА = Европе пена 1-— дин. за поруџбиче обраити се књижар 1 КОСТЕ В. ИЛИЋА преко пута нјвог двора. н вац треба у напред слатн — Што доплатом поштд не прима пакете. —