Стража

После пораза Шпа прпчају зароаљекпцп Ваљево, 21. августа. Саслушавање аустријских војникт подужује се. Све

се не

више утврђује, да одговорност аа непријатељева зверс^ва лежи само нв аустријским војницима. него и на официрима. у аустријској војсци стално је одржавано уверење од њихових старијих, да су Срби према заробљеницима сурова, да им секу уши и нос, да траба бити неповерљив према српским сељацима, јер они дају аустријској војсци отровЈНО јело и пиће, да у Србији уопште не треба пити воду, јер је она потпуно затроваиа. . У зверствима официри су^предходили војниаима. Примери. Мајор Штепцер из 26. пука убијао је својом руком заробљене војнике и дотеране сељаке, порунник Бартић, ив 28. пука стрељао је у Совници, се*ам невиних сељака, капетан Казда иа 79. пука и капетан Вујић из 21 пука ематрали су сваког војнчка трећег позива као комиту и одмах га стрељали, мајор Зејферт из 25. пука и капетан Фајл из 37 пука наређивал^ су да се пале куће. Командио 11* чете Јаковец и командир 4. чете Бошњак, говорили су војницима, да треба уништити све што је српс^о. Командант 13. кор !уса Бембен допустио је, ла две његове чете побију 34 сељака и сељанки, мах м стараца и баба. Аустријске труне убијале су и српске рањенике. На пример: по исказу свих лекара са завојишта 9. аустријске дивизије на целом фронту те дивизије, за све време рата, није било ни једног српск г рањеника, што се даје објаснити само тако, ако су сви српзки рањен ци били побијени. Ца би се створи.о што јачи раздор и<међу Срб* и Хрвата хрватске регименте нар чито су »ослане про»ив Ссба и на све се начине гледало како би се код Хрв та распалила мржња против Срба. Срби у аустријској војсци били су измешани са Хрв^тима и Мацагима и држани -у врло строго. Стрељали су их за најмању погрешку и забрањивали им да се зову Србим 1 него сдмо праввславнима. У борби су их стављани у прве редове, лок су Маџари са артилер^јсм држани у позад 1, ни, као јемство да се Словени не би побунили њш да нв би бежали из бврбе.

„БРАВО БРАЋО, СРБИ!« ГЛсЕ Ј8ДИ0Г В0ШТ6Н0Г бЈП\рВ|0Г Ш€Т1 Софија 21. авг. (— Борко— ) И Бугери су почели да се тре^не. Успех руске оф нзнве, као и успес« Спор <зума учинили су да дањс и званична ка > и незванична Бугарска гледају сасвим другим очима. За последњих неколико дана ток бугарске шт^мпе знатно се взменуо. Одличан бугарскн лист, зз сељаке, (на ф рму Дачићеви х Новина) „Земљодегско Знаме" у свом последњем броју доносн веома симпатнчан чланак по нас. Наслов чланку је: Браво, браћо Срби! и у њему се горед осталога каље и ово: — Правда тражи да признамо да српски иарод хероЈски штитм своју домовмну, Сам аустријски генералштаб признаје да се аустријска! војска тукла да заграби тућу земљу, док су се Срби борили иа живот и смрт у снзнању да св боре за своЈу отаџбину. И захваљујући том самопожртвовању они су успели да прогоне непријатела из своје земље. Чак су и женв, деца и старци учествовали у одбрани от*џбиие, Ми уважавамо народе који умеју да бране своју отаџбину и због тога искрено довикујемо својим суседима „Браво, браћо Срби! Опсада Днверса Немачке припреме. Лондон. 21. евгуста. По јаком кретању тру?а може се веровати, да се Немци спрем-ју на оисаду Анверса.

Фрацуско бојиште Дкција девог крида Парпз, 21. авг. Француско лево крило, које су Немци заобишли, повукло се, да не би примнло одлучну битку под неш. вољним околностима. Прокдамација Ј1оенкаре-а Гћриз, 21 авг. У прокламацији, коју је упутио фронцуском народу пово« дпм премештања престон' це у Борде, Поенкаре је, споразумно са војним властима Париза, нзјивио, да је орестоница пре несена због тога, што ће Париз бити средиште око кога ће се кретатн војска. о а позмва земљу, да остане храбра и ла има вере у коиачни триумф, да чека и да се бери докле год Енглезн не постану господари мора и докле год Руси не достигну до срца Немачке, те дт аздаду решавајући удар. На Вогезима Париз, 21. авг. Борбе у пределу Ветела дале су могућаости Французима аа заусгаве неаријатеља у центру н на десници. У пределу Вовра, између Лорена и Вогеза, ситуација остаје иста. Деропдав вад Паризом

вој спора говоре да је рат на прагу. Енввр је оздравио Цараград, 21. ашг. Од како је спор око „Гебена„ и „Бреславе* ушао у акутну фазу, Еивер је оздравио и почео је да долази у министарство. У добро обавештеним кру говнма говори се о његовом инспекционом путу.

Пчриз, 21. авг. Једна ескадрила оклопљених вероплана, који су снабдевени митраљеанма, саремна је да гони немачке аероплане, који би покушали наааде взнад Париза. Ситуација у Ведгији Парнз, 21. авг. У Белгији ситуација је иста. Железни-ке везе понова су успостављене у већем делу земље. Варош Милен бомбардована је јуче чнташ један сат, ма да у вароши није било ниједног војника. Сеоба преетонице Параз, 21 авг. Влада Републике, у внтерссу народне одбране, одлучила је у споразуму са главнокомандајућим, да се њено седнште преиесе у Бордо. У овој одлуци види сеЈједан доказ енергије фраицуске владе о извршењу плана, који јо израђен у споразуму са в^јивм властима. Париз, 21- авг. ('званнчно) Престоница Фравцускв пренесена је у Бордо. Француска флота У јадранским водама. Рим, 21. августа. Листови јављају, како је с Ловћена јављено краљу Никол и на Цетиње, да је француска ескадра, пошто је бомбардовал' утврђења на уласку у Которски Залив, отпловвла на север Јадран .ког Мора.

Ршнцш |М

— „Гебев" и „Брвслвва" нроуароковачи рат« Цариград, 22 авг. Спор око куповвне „Гебена* м „Бреславе* још се ви!е вавр-

шио. Духов« су још увек узнеммренк. У Дипломатским круговима се тврдо верује, да ће ова куповина иааавати руско турски рат. Иако се с поуздаиошћу не може утврднти, кад ће доћиЈдо сукоба, ипак досадашња факта в досадашњи раз*

Ни I Нпш; Списак л наших ио д аника, који су се аа време објаве рата ватекли у А.-Угарској и тамо интернирани Г. г. Мирпслвв Мчлићевнћ, трговзц нз Краљева, био је у Бечу у трговачкиј школи и до данас се није вратио. Александар Јовановић, механичар из Трстеника, заге^ао се у Бечу на завату — ни]е се још севјвало где је итернирзи. Божи!дар Тириђ, агроном; рат га з 'текао на практичном раду на ;државном имзњу у Бзболвм за сад се не зна где се налазм. ;Павле Јовановвћ, свештеник ;из Вел. Јасикове, заробљен на Дункву, у путу од Ковиљаче ка Ражујевцу, на путничком бро |ду. Момчило Радојевић, казанџија из Раче, био на сталном : р<ду на Ријеци (Фијума) у фајбрици торп да. Тимо га Је н I рат затекао, и од моби.-изацв;је нема од њега никаква глјсз. ; МнХчТло С. Јеличгћ, студент јтехнике у Констанци (Баден), од објава рата нема о њему никак.Ја извешћа. Бранислав ; Вухадиновић, ђак учит. школе, отпутовали су мред мобилиззцију у Т)р ки Бечеј (Мађарска) у госте својој тетки, — до дадас се нису Јавили. Взсили е Тодоровић, сврш. ученак Трг. Академије, отпутовао на продужење студија у Хамбург и није се никако јавио. ЉуОомир Маринковић, бравар, затечен у Пешти на занату и ту по свој прилици, задржзн. Г-ђа Ружа В. Јовановић, пред мобилизацију из Лознице је прешла у Зворник, својим родитељима. По обј*ви мобилизгцнје, задржале су је тамошње вдасти. Г. г. Владислав Љ. Павло* вић, студент медицине у Бечу не зна се г де је внтерниран, Петер Ђуричић, столар, Радоммр Ђуричић књигов .ђт и Тихомир Ђуричић бравар, вз Бољевца, сва тројица отишли су пре дужег времена у Аустрију и по објављеној мобилнзацији. нису се јавили. Не зна се где су задржани. Г-ца Боса Борисављевић, чиновн. Срп. Кредат. Бакке у Бвограду, отпутовала у Нови на лечење. Не знз се где је задржана. Г. г. Ђока Ж. Стефзновић аз Лозовика, трг. помоћник у Бечу — нема о њему извешћа. Јован Јавановић, студент техникв у Бечу — аадржан је по објжви мобилизације. Глигорије Шасоњић, кандидат фармације, као државни питомвц оташао је ради студија у Загреб. Не зна се где је задржан. Јовзн Т. Дулвћ, гимназиста, заробљеи на путничком броду аустр 1 јском, на путу из Дубра вице ва Београд. Не зна се где је сад. — Наставиће се —

На праи глао о војиа СрВа иа Амавиио попотоаи о, оооЈој вроћ. ЈГ поиок Њујорк, 9.бавг. На први гл с да |је Србија повела рзт са Аустро-Угарском велики број Срба Јисељеника јавио се нашем конзулату за поврзтак у Србију. Међу овима налази се велики број Срба Мухамеданаца из Босне и Срба Като-ика из Хрватске. Свч су они изјавили своју готовост, да се до последње капи крви боре против српске угњетитељке. Међу овдашњим Србима образован је нарочити комитет, који врши упис добровољана и купи добровољне прилоге. Поред овога овај комитет са нашим конзулом 1 . Пупином ради веома живо да америчкв ада пошље неколико лек ра ских мисија у у Србшу. До сада је уписано пргко 30 000 добров ЉЈца а сакупљен! је преки 300 000 до/<ара. Г. Пурин дао је сам 5000 долара. Америчка влзда обећала је да ће дати неколико брода, који ће добровољце довести до Грчке. Исшочха Лруска — Пад Коингсвергв оо аченујо Пегроград, 22 авг. Путници којису овамо дошли из Румуније кричају да је према званичзом гззештају грађзнсгво Кениг^берга и Дзнпина исељено. У обе о^е вароши остале су само трупе Ово исељавање направило је веома тешку штуацију на станознвшгво у Источној Пруској и оно у масама бежи у средњу Немачку. Иако је у Кенигсбергу теш* ка артиљерија и велика маса војске ипак се у војничким круговима очекује пад Кеишсберга.

1 «

Грчиа јв мсиупоаапа доота храи« — НАШ ИЗВЕШТАЈ (— Петраки —) Из Атвне јављају овамо да је Народна Банка откупила од народа 15 хвљада тона жчта, а са страчим фврмама закључила је још 10 хиљада тона. Сем то г а купује се велике количине брашна. Према изјзви једног истакнутог пвлитичара, који стоја близу Венизелоса, Грчка је сјајно снабдевена и у могућнести је да води рат најмиње г*дину дана. Грчка влада учинила је н последњи покушај код порте, да се спор око О трва реши миркни путем и да се са наси вем над грчхнм елементом већ једном престане. Овде је победа српског оружја направила необичаи утисак. Увече је огрлмна маса дсшла пред српски конзулат и то бурно маннфестовала.

Ј(ов

папа Рим, 21. авг.

Нови папа изабран је под именом Бонодикт 15.

Наша војска Како је у минулим ратовима било случајева неправилности в злоуподреба, приликом ослобођење сбвезника и давзња боловања, а на штету бојне готовости трупа и морала у војсцн, ^ннвсгар војни нашао се цобу* ђен да пропвше нарочити прајвнлвиг, по комс ће се вршнти преглед оних обвезника, којима ]е потребно, да за изовето време ;добију поштеду. Комисија, за коју би се утврвила да је радвла протввно правнлнику, биће озтужена ратаом ;^ДУ*

Д»г. 1>«-орА ул. 6р. И ПКширш« Дрт Гр«гори1и а' Друга -' идшвори. ур.д»«« М а шаМи«0|«и1| Кос«.|а» ум»

■2Т