Стража
Број 224
БЕОГРАД. НЕДЕЉА 31 АВГУСТА 1914. ГОД.
—
Став реданпвје п адиикисграције Космајска ул. бр. 22, Оглава се дају у администрадији — Цена утврђена 'Нептаћена се писма не поклају Рукописи се не враћају. Писма, рукопнсе, новац и све остало што се одвосн ва лкст, слати нласвкштву лнста.
IV
СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉРЊА
ТЕЛЕФОН УРЕДКИШТВА 1092
Излази сваки дан у 6 ч. пре подне
ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092
110 Мш Ш И! - ЈЕДАН ДОКУМЕНАТ С'-мо на три сата пред улазак српске војске у Земун земунско гратско поглаварство издало је ово лзжно сао-.штење: Број 12394-1914 Градско Поглаварство у Земуну, дана 9. рујна 1914 О Г Л А С Ово градско соглавзрство добило је обавијест од сваашњег ц и к. војно посгајног ззпозједкиштвз, да је нагиа јунанка во/ска преко Саве и Сријем пр г >дирућу непри/атељску војску на цијелој борбеној линији поразила, у би/ег натјерала и преко С.аве првбацнла заробиеиш при том хиљадама непри/атељске војске и запли/енивши велику количину непријатељ • ског ратног материјала. Приопћујући ову веома угодну вијесг гр Јјанству, позивају се грађзни, да се умире и да с поузаањем гледзју у дзљњим ток рагних операција наше јуначке чојж?, која је в> ћ до сада овако сјајне резулгате постигла, након чега се гр^ђзнство не треба бојати провале српсче војске, нити гр»ђани требају бјежати из града, будући да се чак и они грађани, који су јучер и прекјучср отишлн из Земуна, враћају натраг. Градско ШоглаварсШво.
— (1оо«»дњв неуопАОв на војиои погњјг уиепи су отреж н неопонојство у дмор м впаду. Букурегит, 29. авг. -- (-Јон-) Путници, који су овамо допутоиали из Беча, причају, да је стање у Бечу више кего очајно. Двор и сва државна кад« чув? 10 ] г кч Варош је у рукама војске и ова је издала објаву, по којој је после 8 часова вабрањен сваки јавав саобраћај. Болнице су препуне рањенвцнма, који су већииом донети с« северног бојршта Да рањемици не би говоркли о бор* бама и њоме уносили агбуву у становништо. з-Јбр?њене су посеге код њвх. Чак се ни најближа родбкна ие пушта. О стању царевог здравља разно се говори. По једнима он је још оног лана кзда му је саопштен први неЈ Спех на јужном бојишту, онемио. По другим, он је тешка болестан и од њега се крије свзка вест са бојишта. Граф Штнрк и графБерхЈОлд имвли су дугу конференцију са угарским мпнистром председником графом Тисом. После конференције Тиса је отпуговао за
Берлин, одакле ће послз конференције са Бетманом и Јаговтм отпуговати у глгвни војни стан, код цара. Овоме се путу придаје велика важност. Пукове, који су били форми* рани из Словена замепули су пукови који су дошли из УIарске. У Бечу се побојавају побуне у Ческој и влада је издала наредбу државиом псглазару Чешкг, грзфу Туну, да све угледније варЈДне прваке призове к себи и да за свзку ма и најма* њу побуну, учини и»их одговор ним. Чеси, који такО рећи сачињазају пол> Бгча изложени су ужасном терору и прогањхњима од страке власти.
I ши ћр Краљбв? џт На првој својо) седн-ци нови одбор општине земунске једно* гласно и с гајвећим одушевље* њем одлучио је: Да се досадашња гл.вна улица назове, улица Краља ПетраД. Да се Господска улица назове, улица престолонасле; нвка Александра.
Да се Бежанијски Сокак на зове, улица ђенерала Живковића. НОВ! ОПШТШ У Земуну је органиаована оп* штинска управа. Председник је д р Ђ »рђе Котур, а чланови: Стевак Крепул, Мштан Илкић, Коста Стефановић, Петао Јел >вац, јовап Живковић, Нзум Савић, Миша Пешић, Ђока Милосављевић, Влада Јованов^ћ, д-р Исток Ткалч. ћ, Ђура Хореат, Адам Цимермап, Јова Шванол и Март<о Бондл. ДИЈ1ЦИЈ1 Г. д р Косга Ристић лек*р; г. Петар Јеловац, Ђока Милосављевић, поп Обр.д Марисоић, С. Ано;<ић и још неколико кајугледнијих грађана земунсчих дошли су јуче пре подче у Београд и од^егли се са г. Жив. О. Дачићем коианданту одбране Београда г. ђенералу Махаилу Ж-љковићу, да поздраве ореко њега Њ В. Краља н пре столонзследнкка Александра, ззхвале се на ослобођењу и у иие Земуааца умоле ђенерала, да их удостоји својом посетом. Црввнв На#т Под председништвом д-ра Ко* сте Риствћа органкзован је у Зе'луну велики одбор Српског Црвеног Крста, а под председништвом врле родољупке и ватрене Српкиње госпође Бен '0 обоазован је и женски одсек Црвеног Кр та. У гдбори а је све што је најбоље у Земуну. Одгив је сјај ин. Џ:ш пршг Срп ка православ:а прквенз општина у Земуну пгитожила ]е Српском Цоееном Крсту две хиљаде динара. Рлрушене ирнае Од уке што су мгртли бе жати испред храбре српс- е вој■ ке Аустријанаи су при кздигају порушили српс у цркву Херишеву, код Миленијумског спољеника, а св. Николзјгвску су јако оштетили.
Наши јунаци
ГВОЗДЕЛа БЕЦЕРДД ОСВАЈАЧ И ОСЛОБОДИЛАЦ ЗЕМУНА Српска војска под командом из анексионе кризе на далеко чувс-ног гвоздевог ђеиерала Живкоаића освојила је Земун и ослободила ропства Србе Земунце а спасла престоницу од
даљег беснила потученог противника. Ђенерал Живковић славно је одбранио Београд и српска се престоница нарочито радује, још и за то што је та висока част пала у део војнику, који је син нашег поноснога белога града.
ЈИајор Свет. Букић Мајор Ђукић је онај срећни српски официр, која је са својим одредом храбро први ушао у Земун и у њему васпоставио српске власти. Код благодарннх Зелгуиаца он ће остати вечито у днвној успомени.
Даробљена артилернја Аустријска заробљена артилерија при пролазу за позадину. Поред г. пуковника Михла стоји дописник руских листова г. Ђорђе Гекић. -
- V Ворва >в авлжку Срввју ■•л*МШ су ОВО|в мсмвотв. — НАШ И31-ЕШТАЈ Ниис, 29 >»вг. — Пеш д-'јжм каоет; н I кл се Л зар Љ ЋлIрић, сгн.тетскч капет-:н 11 клае, д-р. Јоскф Анђ. л-очић, пгшааиј -кч п 'ручни ч -: Мил н г 1 *дгњ ћ и Крстомир Ћо'ић, резерзнн п. ш д ј :• и п.ручници: Ангонајг Вукадин в гћ м Љубомир Н. Анђелковић, пешлаиј ка потпоруеници : Вукашин Р^дуловић и Драгутин Ђорђевић и резервни пешадијски пг.гпоручнкк Тома В. Бр ић погииули су. — Слава им. Костић.
ф Е Д> Т 0 Н
96е небесше — ПИСМО СТАНИЈЕ СЕСТРЕ МЛАђОЈ Прг.д вагпном трчкао је послужитељ са белом кафом. Да пробудим Данику? нећу, нека спаза. Ко спава том је сдађи саи од кафе. Зовнем дечка. Ј >ш сам само пет минута имала времена. Морала сам брзо доручковати, као што обично доручкује наш писмоноша код куће. Ето, то ми је праи доручак како сам жена. Даника је тако чврсто спа»ао, као да се био одлучио, да целу Европу преспава. Нисам га будшла. Боље овако, мислила < ам, лакше ћу сама сносити кутување, него да га саужденсг гледам. Ни брбљање дебеле го« спође није га пробудвло. Накад нећу заборавити оио чуђење кад сам га пробудила и к*д је отворао очи. Прво по* гледз на брадатог Талајана, за^им ону дебелу жену. Врл - се чудио. Обапно мач ћи пндају са тако неодређе |.о ргширенам »еницамг. Повово
га ослов -м, онда дође к себа. Пожели ми добро јутро. Извињавао се, што је засп?о. За тим впкне једног носачз; пресели* смо се. Брадатог господина ззменио је једаи бркат, кратко ошишаш, црномањаст човек. И овај је са женом путовго, женем пепвоч) и укоченога врата. Имала су и једног & ршавог синчића. И тај је био пегав и укочена врата. Госпођа му је непрестано читала параграфе лепог понашдња, јер се. сиромах, непресгано вртео, хтео је д« игра са кићанкама на завесама. Но и пут у свечавост мора да је за неколико километара краћа, него наш пут. Изгледало је да се онај црномањасти господин са дебелим брковима удвара дебелој жени јер је не исцрпљвв био у брбљању. На послетку око два сахата стигосмо. Облачан, септембарски дан. Даники је зима, а кпје зима. Од »оде сгм ге и ја преверазила : загасига сива, прљава вода. Гондолијери сви у подрпаном оделу, Људи суром лица : немају на врату на плаве ни црвене мараме, и не певају ви б»ркароле ни оперете. Си-
ромах Јова сгњиво гледа у наоколо. На мене Млеци чкне утнсак да је од поплаве остала једна малз талијанска шарошица. Хтели смо да одседнем* у хотелу али вратар нам рече да нема места. Препоручао нам је да за време узмемо приватну кућу. Усвојисмо. Нова сеоба. Кућа је у близини моста у једном сокачићу, Дуго смо морала звонити, док сам отворише. — Но, хвала Богу, једном, кад смо ступили у собу. Тако смо уморни и изломљени били као да не долазимо са свадбеног пута, зећ да смо из какве кромпирбалске туче. Жена, неко ниско, мршаво, црнооко створење, на моју срећу понуда ми своју собу да се ореобучем. Још се нпсам толико научила на Јована, да би прел њим могла н капут можда скинути. Кад сам се појавила у отворено зелсној хдљини, топло Јов« ме аагрли и поче м«. љубакати, и ако сам се бранила. због служавке што је спремала по соби, а коју нисмо умели о терати, јер је само талијански знала.)
Ишли смо на Марксв трг. Овде се одмах заустависмо у гостионвци Саре11о пего, к«0 што нам је твој младожења препоручио. Јова је слатко јео, али мени је све мирисало на зејтич? — А с;% »нђеле, — рече јова остављајући салвет, хзјдмо кућн. Шта ћемо код куће? — од* говорих, као дв је у мене ушао неки непријатељски дух. — Прво ћемо се шетати мало, душо, јер ако рано заспимо, у зору ћемо се пробудити а ништа страшније нема од тога, А и иначе сам хтеда да га иавикнем на то, да моја жеља буде увех меродавна у нашем животу. Шетали смо, возили смо се на ч- мцу, хранили смо голубо ве, једном рг->ју утукли смо аосле подне. На послетку смркну се. И тек сад, дакле, скоро после два дат, могасмо стићи до тренутка. да се од срца загрлимо и по љубимо без сведока. Кроз прозор струјао је млетач^:: благи ваздух што мирише на море. Оужавка овет поче да трчкара ун>гра и нааоље: доносила је воду и свсћу, док
је Јова, на моје велнко весеље, нг изгура, и закључа врага. У свгму том, нема нччег особитог: све се то може сваком да догоди на св>дбеном путовању. Али и особита вепријагност нам се догодила: Још се ммжаа ни фитиљ од свеће није ох^адио, к^р, поче грозна чо* вечија дерњава да тресе хидове. За трен)>так иаста мир. Као да сама помрччна с-амсњена приСлушкује. За тим р»-ка. — Јоване — рекох пратајеним дисањем. — Јоване1 — Неког су убилв, — одговори он дршћућим гласам. Скочи и поче да тража жигаце. — Шта ћете?, — рекох, скоро урлајући. — Ако Бога знате, не взлазите! По»устио је Обоје дршћући прислушкинасмо: два мушка гласа... Један дубок, дпугн суров .. На сасамацима лагани, тешки кораци... Читав сахат смо се грлнли тако прислушкујућн, дршћући од страха. Онда понова чусмо тихи шушањ: отварање и затварање вра та. П .сле неколико минута опет гласна дерњава. Слична је била
у нс-чем ова аерњав« он ■] лавовској д-рњазч у зчерињ ку. — Али *а Бога, ов > је гродно! — викну Јова — >де м > ми? Д 1 хвзти свећу. Запал.ч је и одЈури Ј. се ^несвестих. Кад сам дошла к себи, Јован је стацо преда мном: — Немо, се плашиги, — рече још увек блед, — ови гро* зии зубни лехари! — Д кле зуб су вадили? — Да, у сус* дству седи зубни лекар. Обукосмо се н остависмо стан. У осталом тек је било девет часова. На великом каналу свчрана Је ссренада. У Лунах >телу н$ђо мо, једну до^ру, малу со">у, зт т^мсе итвезпсво на чакау ла с. ушамо <‘ре«гду. Ал(' ■« ти звуци н,«су б л у гтању забашуре г нај гро ан с хчт: чигаву сам ноћ свњала зубне лекаре. Време је, у осталом, да завршим писмо; Јова је већ нестрпљив. А о тало ћу ти ус«еио испричати, код куће, мо,а драга. Грлим те и љубим. Мара. (Наставиће се).