Стража

ВрЧ 224.

С Т Р А Ж А

— Шт« ем пиму мвђарсн* пнотошн да вц,прнирили овој порва. Да би своје неуспехе који се нижу један за другнм, привралн и становништво. којим је завладала паника мало повратили, бечка и пештанска штампа нзмишља победе, које су, бајаги Аустријанци пожњели: Тако.Пе* стер Лојд“ од пре шест дана. под васловом Српска војска доноса ово: Стигао је глас, да су Срби страшно потучени и да је заплењен огроман број оружја и муниције, као и велики број заробљеника. Заробљеници причају, како нису по неколико дана добијали хлеба, већ су се хранвли кукурузом и биљем ! Побијати ове лажи апсолутно је непотребно.

5

!Ш1№ Ш

7. Утицај народносних равмирица, оцена по народностима. Народносне размирице утичу штетно ва сфицире, али не у оној мери, у којој би се могло очекиаати. У појединим местима се официр бојкотује од стране нвциоиално раздражеиог грађанства. Међу самим официр«ма на* стају свађе итд. Народносне размирице нису међу офиш рима јаче због површности национал них осећаја. Синови из породица, које национално ссећају не ступају у официрски кор, а они, који постају официри од матураната, то чине само због хлебв, па *м није ни до чега другог, сем до каријере. г Најаче национално осећа офи цир Мађар. Он је дрзак, безоб зиран, говори у приватном времену само м«ђарски, иодсмева се другим народностика итд. Офипир Немац је ,Аустријанац“, ЈЧ 1 ИВ према свакоме, алн ипак даје разумети, да је он интелигентнијш од осталих. Чех и Румун осећа у већем делу јако напионално, у мањем делу ]е рав нодугаан Аустријан*ц. Пољак о* сећп нацлонално, али је у исто време добар ,ћесаровац«. Тали јана има врло мало официра. Хрват је добар „Аустријанац", Србин исто тако, али се нађе и који осећа националоо. 8. Немање идеје. Заједничке идеје нема. Нема заједничког појма о отаџбини, држави, народу. Служи се само за п-"ату, и из аанатског расположења. Охац био официр, па и син, а и „најлакше се долази до хлеба, вко се оде у војску*. 1То мало још, поред оне „трбухом за хлебом“, одржава заједн*цу официрску успомена на стару „славу и част ћесаровог мундира“. Да није себичносги, површности васпитања и овог предања, морало би доћи међу официрима до великих размирица. 9. Закључак. Плит#к и површан у својим погледима на живот, у служби 8ан«тлија и господшн у исти мах, мекушш, встрошен и престарго, у већем делу наци налво рзвиодушан, у мањем осетљив, врло усбражхн, готцењујући балканског официра, особито српског, бев заједничке велике отаџбинске или националне идеје, ко]а би гл везала у великом одушевљгњу с другом и с војником, није аустријски официр ни мало опагав противни«, млздом, бујном спремном српском офнциру, одушевљеиом носиоцу српске з»вегие мисли. Б. Подофицири. 1. По чиновнма и родовима; спрема. а. Фелавебел (варгдник): администрдтивви и дисциолински. Добро плаћен. Има Питребну спрему. Врши свој посао савесно, чиновнички. Идеал му је, дв што пре пређе у грађанску службу, што увек и чини. Нзј-

бољи су наредници у коњици, најслабији у пешадији. б. Цугсфирер (поднаредник) и корпорал (каплар): добрв војници. К«о подофицари у практичном р»ду добри, у теоријском знању слабаји. Служе доста савесно, али им је главна мисао, кад ће одслужитп рок и отићи кући. По родовима нема велике разлике. Онај, која се одлучи да остане у војсци, постаје одм»х после ислуженог рока иаредник. в. Гефрзјтер (разводник), то је само бистрији, писменији војник. 2. Однос према официру и према војнику; народносно питање. Подофицир односи се према официру само службено, према другу без приметног ос ћања заједвипе. Само наредниц -1 имају јаче развијен осећа] подофицврског достијанства. Строгост према војнику доста је попустила. Напионалво осећање код подофицира је јаче но код официра. Читају се потајно новине, и пишу дописи. 3. вакључак Нм подофицири, као ни официри, немају неке више идеје, а ни осећаја извесне заједнице а подвргнути јаче угицају народносне борбе, мање су поуздани. Због свега тога не могу да се мере са нашам одушевЈвеним, школованим подофицирима, који су недавно у борбама маћедонским дали толико доказа своје спреме, храбрости и пожртвовања!

В«) !.-Ш бписак наших поданика, који су се за време објаве рата затекди у А-“Угарско] и тамо интернирани Станко Чекановић из Новог Пазара, столарски ученикуПешти не зна се где је. Г. Димитрије Миодраговић, канд. медецине у Бечу, задржан је заједно са својом сестром, која му је отишла у госте. Г. Нићифор Петровић, контролор дирекције, био је са гсспођом у Халу — по приватном сазнању затворен је у Куфштајну у Аустрији. Г. Пера Бан, апотекар у Неготину, био са госпођом у Новом. радн лечења — ке вна се где је. Г. г. Војислав Нкколић, Стева Јовановић и Бора Путнвк, брод. капетани, заробљени су између осталих путника на своЈим бродовима и не зна се где су. Г. г. Наталија Обреновићевз, наставница женске гимназије у Београду, Ружа, Воја и Десанка Атанасијевић, гимн., били су у Краљевици. на Приморју, рзди лечења. До данас се ништа није сазнало о њима. Арсеније Ристић из Лужница, занат. ученик у Пешти — не зна се где је. Г. Данило Алексић, студ. фзр мације у Загребу, нвје дошао кући. Г. Милан Малетић, прсфесор из Краљева, отпутовао је јуна месеца у Сење (Аустрвја), и од мобилизацијеникако сене јавља. Драгомир Мили евић, из Сетлара, занагд. ученик у Пешти нвје дошао у Србију. Г. Коста Симић, индустријалац из Беогргда, отишао с породицом у бању Рајич (Шгајерска) на леч^ње. Тамо их за)екао рат и о њима нема више никаквмх вести. Г. Димитрије Миленковић, из Неготинв, заробљен на броду „Делиград-. Г. Милутин Радосављевић, помпћник седларски из Врњ. Бање, био је у П1умбургу, на усавршавању заната. Не зна се шта је с њим. Г. Љуба Аксентијевић. царин. ревизор у пенз. са својом госпођом, отишао је крајем јуна у бању Хал — не зна се о њима.

Г. Живко Тодоровић, из За« јечара, студент у Бечу, није дошао у отаџбину. Сава У Гроздановмћ, из Ракинца, кожар. помоћн. у Новој Градишки, ни]е се вратио у Србију. Г. Живко Стојиловић, студ. медицине у Бечу, није дошао у Србију. Интернирзн, по свој прилвци, у Бечу. №ТШ!1 Унапређење ПашиИа Наш дописвик из ЈЈиша јавља нам, да је министар — председник г. Пашића унапређен за поднаредника. Војвода Стша Изишао је указ, којим се геверал Степан Степановић, производи за војводу: Војна помхловања На предлог минисгра вошог Њ. К. Височанство Пррстолонаследник Алексанлар помило, вао је велвки бро] офчцираподофапира и редова, свију родова оружја, који су раније осуђени на затвор по разним кривицама. Одмах по пуштању у слободу, они ћс бити упућени у своје борачке једчнице. Архијерејснг служба У недељу 31. овог мес. у 8 и по ча:ова пре подне биће свечача архијегејска служба у београдској Саборној цркви, коју ће служихи митрополит г. Днмитрије. Унаорвђгња у полгшји Наш дописник из Ниша јавља нам да се у м*нистарству унутр»шњах дела ради на повећем указу о унапређењу у полицвјско] струцв. Међу првима бкће унапређгни полицијски чиновници, управе Београда и квартовз, који су за све време бомбардовања били у Београду. Прво је сасвии умесно и ми овај корак г. министра унутрашњих дел« топхо поздрављамо. Нови нашвници Претписом мииисгр! просвете а црквених послова постављени су за привремене предметне учитеље: у батољској гимназији Дамњан Ковачевић; у прилепској Димитрије Теодосић и у дојранској гимназији Димитрије Крстић. Трамваји и осветлењз По увергвању управе електричне фабрике трамвајски саобраћ«ј почеће за дан-дв«. Такође, ће и средњи део варошн добити осветљење.

ГГреторић Ке«мЈ]ека. уд. бр. 22

Скпце са улпце Тек заузет Земуи, а наши мали трубадури већ заједљиво дирнули ,швабу“. Јуче ми се један наднео у лице и виче: — Јао, Јао. — Ја се окретох да видим зашто јауче, а он наставља: — Шваби жао: — Земун пао. * Сопственик разореие апотеке „Спаситељ“ решио да промени име фирми, јер је у ранијем избору био врло зле среће. Аустриска граната ударила је у кров куће и сравнила целу кућу са земљом. „Спаситељ“ врло је мало био „Спаситељ*. Џ Једна глуво-нема старица која служи у једној отменој куђи, остала с*ма за све време бомбардовања. Свет одлазио и оллазио 1 Београд остао готово пуст. Она|је осталз. Ни гранате је нису поштеделе, она је остала! Она није знала зашто овај народ иде, зашто ове гранате падају; али кад је освојсн Земун и кад су јој то гестовима пролазници објаснили, она је знала да однекуд извуће већ азбељену нашу заставу и да њом окити кућу,

— Копо Вооградомож ■ипоордммж Свотара. Заузамањем г. Начелника Главне Војне Станице и неколико наших угледних трговаца, основано је Ћ Коло Беогбадских Милосрдних СесЋара'. Оно је већ отворило радионицу за из* раду рубља за наше рањенике — наше храбре борце. Радиовица се налази у згради Учитељског Дома на Врачару. ^ Умољавају се све ,Госпође и Госпођице, које су се \у војној станица уписале у „Коло Беогоадсквх Милосрдних Сестара", да неизоставно изноле доћи на састанак. који ће бита у недеву 31-ог ов. мес. у 3 часа после подне у Учитељском Дому (Славија) на коме ће се учинити расп ред за рад у радионици и донети још нека регаења. У исто време умољавају се све г ђе и г-ђице, које се до сад нису уписале у Коло, да похитају с уписом, како би наши рзњеници што пре били снабдевени потребним рубљем. Пријаве за упис прима и сва обав-штења даје Г-ђа Јелена Н Мар^овићка управитељка Школе Женског Друштва, у згрчди Учитељског Дома, где се примају и добровољни прилози, и у новцу и у стварима.

ш Кшшја — Претња Игалији. „ФранкфуртерЦајтунг“ саопштава један чланак с меродавне стране, у ком се казује „С последњим нашим победама на целом западном фронту, поло жај је измењен већ савршено у нашу корист. Француска армвја се повукла на целој линији, а иза наших победоносних војсака организује се велика армија која може да послужи као резерва, и која се може употребити у ком било^правцу. Тиме нам је ссигурано да се можемо с успехом одупрети свакој другој велико] сили, која би хтела да се умеша у ртг. Ми смо уверени да Италија неће устати против Аустро-Угарске, Јер ми имамо доста снаге да задржимо напад од стргне Италије. Не мислимо да ће се Италија усудити да подмукло нзпадне своје јучгргшње савезнице.“

меје, да погледа са сажаљењем и презрењем. Чак и наши очајни аустрофили признвју потпун пораз аустро-угарског оружаног похода у СрбиЈЈу, чак и они признају, да је Србија победила, а у Бечу безочно лажу и обмањују, како су они надбили Србе. Из свега се види да аустриски појмови о победи одговарају нашима о поразу, јер тако је исто у Галицији и Пољској. — Нм уа опоразу« нм уз оамаз — Наш извештај Софија, 28 авг. — Бошко. — Из добро обавештеног извора сазнајем: До данас бугарска влада није ангажована и потпуно је слободнз. НиЈе вероватно да ће дгнашњавл°да предузети што против Аустро-Немачке, јер се то не би слагало с њевим политичким вјерују. С друте стране интереси Бугарске налажу, да се не предузима ништа противу Тројнога Споразума. А то је довољно за строгу неутралност.

— Турцм су неаацонољнн. У војсци на бугарској грани* ца влада неред и глад. Турски шовинизам је потпуно под утицајем Енвер-паше који је постао погпун диктатор. Народ је незадовољан тим, он је против мобилизације и ке верује да би Турска могла водити још један рат. Немачка ратна мисија у друштву с немачким посланством јавно п одстиче турсчу вчаду да прекрши добре односе са суседним државама.

— Бомбардовање Которсног Залнва ииа н војног N политичмог аначаја Рим, 29 авг. Бомбардовање Котора и Которгког Залива, од стране фрзнцуско-енглеске флоте, има не само војног него и политичког значаја. Становници Боке Которске Срби су, без мало сви, који су свесни лотсмци Стефана Немање и Душана, Уроша и Лазара; сви носе црногорске капе и желе сједињење са Црном Гором и Србијом. Бомбардовање утвр ђења с мора знак је да се могу надати и да ими неког који ће их ослободити. Што се војне акције тиче, само се по себи разуме да је важна, нарочито кад се зна да се у Тивату, у которском заливу, нзлази добар деоаустријске флоте.

6Т*“ а Ј Ишалоја се мора одлучпшв Иајмва Бартуа, бммшег фраицуоког ■мнмстра продоодимма Париз, 29. авг. — У разговору са једним италијанским новинарем, г. Барту, бивши француска министар председник дао је ову изјаву о талајанском неутралитету: Ја се постављам чисто на италијанско земљиште и каоДтакгв држим да би даља неутралност Италије значвла самоубвјство. Јер победи ли Немечка и Аустрија — у што ја не верујем — Италија неће ништа добити, јер је Аустрија и онако на њу љута, што је отпала из Савеза, а да и не спомињем антагоназам ове две државе и надмоћност аустријску на Јадранаом Мору. А ако победи Тројни Споразум — што је готово сигурно — нико неће сметати Италији да узме свој део, онолики колики јој буде припадао према њеној акција и успеху. Француска и Енглеска које раде на природном савезу са Игалијом, биће јој при руци а Русвја као савезницз Француске и пријатељвца Енглеске не* ће имати никаква разлога да се противи." Ратна пошта Од г. Драгољуба Милрнковића, начек среза крагујевачког умољени смо да ову следећу исправку одштампамо, што веома радо чииимо. Господине Уредниче, У броју 216 „Страже* донели сте некролог о погибији Јоскфа Цви.овића, јеромонаха и професорз богослсвије „Св. Саве“ а у борбама вођеним у Подрињу. Јосиф је мој пашеног и данас сам од њега добио писмо датирано под 15. ов. м. да је у окршаЈевима борбеним, у којима је учествовао као водник четнички остао жив и здпав и да сад чува стражу на Дрини. Молим Взс лепо објавите ово у листу да је Јосиф жив, сем ако није од 15. ов. м. где год погануо. -Споштовањем Драгољуб Миленкоеић, нач. срес. крагујевачког.

II

Ревизорииа.

шости, да упутнице шаљу у Београд, пошто поште примају новац за уредништва. „ Стража**. Штампарија Драг Грвгорића и Друга — Космајека брГ

— Бугарм мпају адрав разуа С офиш, 28 авг. — „Блгарија“ пише: Види се да нас Аустро Агарска сматра за велике простаке када нам шаље телеграме, као што су, да је цар допустио ландштурму да улази у рат и телеграм у коме се тврли да је акција у Србији постигла потпуно циљ, да је Србија била примерно кажњ нз. Позвали су ландштурм у бојну лини* ју не с тога шго им је крајња нужда у великоме зорту него зато што је био храбар! То је боме велика ум! Али кад немају нужде, зашто га терају у бој, зар само да искаже Чвоју храброст. 3 рав разум бугарски у то не може веровати. Исто тако је опипљива даж да је аустријска апција у 'Србији постигла свој циљ. На ту лаж Бугарин може само да се нас-

ГОТОВА ЈЕ Нова карта РЗРАђЕНА ■ У БОЈАМА Европског шшз и ст«је 1 50 дин. Мат 1,— „ Књижара Косте В. Илиђа преко пута новог Двора

КАКВА ЋЕ ИЗГЛЕДАТИ

3-5

Канцеларијске, школскв и ђачке

могу се добити код I №. 1 шш№«Ненп. БЕОГРАД Кнез Мзхаилова ул. бр. 30. отворено од 7 до 12 ш. пре поднв ИОРРЏБИНЕ НЗ УНУТРШЊОСТИ БРЗО И ТАЧНО ИЗВРШУЈЕ

по руском листу „Новоје Звоно“ го и т с?:7 грош ДОБИЈА СЕ У КЊИЖАРИ Хосше 3 Клића

преко пута Двора

3-5

2о<џо сортирака ПЛАТНАРСКА РАДЊА Јосф јаролпмека код „Домаћиде 44 Кнез Михајлова ул. бр. 14. овборсха јс и сада

КАО И СВУ КОЛОНИЈШО-ДЕШМЕС РОБУ ПРЕПОРУЧУЈЕ

Јдговорна урвдвик Моша Милој