Стража

КСОГРАД. СРЕДА 17 СЕПТЕМБАР 1914. Г.

Годи« IV

Број 240

ш:

Стан редакппје и админнсграције Космајска ул. бр. 22. Огласн се дају у администрацији — Цена утврђенз Неплаћена се писма ве пркмају Рукописи се не враћају. Пнсма, рукописе, новац и све остало шго се односи на лист, слати власнжштву лвста.

Т

I

Ј

СЛОБОДОУМНИЦОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

т - ~ ж

Авраоа ш» т«

ммгаана :

.СТРАЖА* —

БЕОГРАД

Протплота аа СрбаЈр ма поштм.

НА ГОДННУ

дин. 12'—

„ шаст МЕСЕЦИ

, 6--

„ ТРД МЕСЕЦА

. з*-

, ЈВДАН МВСЕЦ

. 1*—

Нрвтпдата в« иностранство на пашти:

НА ГОДКНУ

днн. 30 —

„ ШЕСТ МЕСЕЦИ

. 15—

„ ТРН М1СКЦА

7-50

ш — -

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092

Излази свани дан у 6 ч, пре подне *

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Петроград , 14. септембра. — Службено. Руске трупе ушле су у Маџарску.

Беч ее еели. ПЕТРОГРАД, 14. сепгембра.

Из Беча јављају, да се већ претреса питање о премештању престонице у Грац.

— У гарнизону је паника Петроград, 14 септембра. — Комоникације са Пшемислом пресечене су. Одбрана Пшемисла постаће пасивна. Добеглице причају, да је у гарнизону настала велика забуна.

ига

— Писмо „Стражи"

Пре неколико дана имао сам нека важна посла до општине. Како је овај посао изискивао да говорим лично са г. председником то се ја упутих његовој канцеларији. — Г. председник није ту. Отишао је на Торлак хитнимпоспом — предусрете ме послужитељ г. председника. Вратио сам се натраг и после три дана опет дођох. Наравно да сам добио исти одговор. Г. председник је и овога пута био на Торлакуради важног посла. Тако се то ређало равио пет пута. Пре неко вече био сам послом^остао уједном надлештву. На једном телефон зазврја. хало! јави се чиновник. — Које тамо? — Овде оцштина, одговара неко са телефона! — Молим вас јавите да је код нас нагрнула маса света. Шта ће мо са њима. Боје се пуцњаве! — иа тц је-чмсто оаштинска <.гшф — одговара чиновник сасвим р*зложно. — Упитајте г. председника? = Али г. председника нема овде. Одмах још, чим је пукао први топ, он је журно отншао на Торлак ради хитног посла! —

Са северног мора

Послв поморбие бнтке победиа енглош флота купи ее

рањене и еиртвз хер»је.

Маркиз Ди Сан Ђулијано, шеф талијанске спољне политике одступ* са свога данашњег положаја. Очекује се само да му се нађе погодан заменпк, па да му се из двора упути писмо у коме ће му се напомекути, да је ослобођеа свију својих великих и одговорних дужности, које је имао у својству министра слољне политике краљевине 14-.алије. У свима политичким круговима у Европи осећало се, да се ближи крај каријери маркиза ди Сан Ђулијана. Већ више од недељу дана, како целокупма талијанска штамга пише о његовом одласку, као о свршеној ствари. Па ипак пре неколико дана влада је издала коминаке, којим је све гл»созе о демисији ди Сан ЂулаЈЈпа означввала као неверве и као производ фантазије. Сан Ђулвјано, је само болестан, а по лекарској наредби није смео дл напушта собу. Међутим, у отај званвчан коминике није ннко веровао. Цела талијанска јавнсст и сви политпчки кругрви били су тврдо уверени, р 1 а се Сгн Ђулијано налазн пред о стагком, која је п*тање од некогико дана. Већ одавно С*н Ђулијано има против себе у парламеиту )-ку опознцију, која се ниуко!*ко ие може да сложи са ноенципимаипогледшмањеговим. 0,’озацнја је нашла у лицу шефа влаае г. Саландре једног аког савезиика, који је још од свога доласка за шефа владе

Рим, 11. септ. систематски потискивао Сан Ђулијана, Јаа је овај често, врло често, налазио у мањини у седницама министарског савета, при решавању каквих важних пита« ња у спољној политицп. Догађаји, који су последњи месец-два увукли Европу у пламену још су више отежали иначе всћ тежак и несноган положај. Својом безбојном спољном политиком Сан Ђулијано је навукао гњев и својих присталицз, који су му до сада увек у иарлзмеиту изгласали поверење. Од т»да се он налззио изме ђу две ватре. пошто га ни десница ни левица нису више по мзгале, јер су сматрале да ниједној не припада. Под сграшннм ударцима опозиције која се је удружила са Саландром и; још неким члановима сената Сан Ђулијано је почео да губи и свој углед, која је уживао у двору. Хладноћа, па чак и непријатељство иарламента, не могу да нашкоде много једном министру, ако овај стоји одлично у утицајним и дворским круговима. Те је судбине био и Сан Ђулијано. Докле год је уживао наклоност утицајних и дворских кругова, сн је био ван домашаја удараца опозиције, па чак и ван домашаја удараца, које му је бацао његов шеф и друг из владе. Али онога дана, када је у истим круговима из губио наклоност, он је почео д* трпи ударце. Са свију страва данас нггодују против полатике, које се

је тако слепо држао Сан Ђулијано. Данас пео талијански народ хс ће рат са Аустријом, само Сан Ђули;ано је за неутрагност. И зато он мора да одступи. Да је његов пад тако блнзу, да је он питање од неколико дана, гозори последња цепеша краља Емннуела, који је на депешу цара Внљсма: да он, буде ли победио или буде ли побеђен, кикзда неће заборавитв издајство Италије, одговорио: Ја не могу да будем издајник свога народа'.

Рабош — Г. Предоеднин —

]) Ш б 11 — Једна ушвесна и патриотона наредба г. иинистра впјиог Г. мзнчстар војни нашао се побуђен да изда ову сасвим умесиу и патриотску наредбу. „Псшто су наша света вера и црква као и цео народ српскн, вазд* сматрали и сматргју гробове умрлих и у рату поги* нулих војнака својих за највећу светињу своју и нзродну, — то дз би се гробови ових српских великана што боље и трајније од сваке повреде очували, и та ко и најцаљим нашим покољењима остали као вечити сзетли и узвишени примсри и углед самопрегоревања и жртвовања за своју свету веру, Коаља и Отаџбину, за нзродност и слободу своју и народа свога Наређујем : 1. У свима гарнизонима, где постоје сталне војне болнице, као и у свима мести\ а. где данас постоје резервне војне бол нице, да се сви умрли в јници сахрањују што свечаније и увек са сиештеником и спрсводом до гробља; да се свуда где има цркава смрт и спровод војника црквеним звонима огласи и пропрати; да гробови војнички буду груписани на видном и угледном месту, на здравом земљншту, где их киша и друге непогоде не би могле кварити и уништити; да гробови свих војника буду снзбдевени крстом са што јаснвјим и трајнијим натписом (име, презиме, место рођења по могућству и јединица у којој је као војник био). 2. При пољским болницама и на бојишту, кад војници умру, односпо погипу. такође постарати се: да буду наштоуг.цд нијем и виднијем месту досгој-

но сахрањена, да су им гробови побусани, са крстом и натписом. Затим, дотинној опгитини и месним свегитеницима у нијем су атару сахрањени стаоитп у свету дужност, да ове гппбпве ипп иаппгтиЈ/ св&тинм чувају и пристојно заграде, да их стока не гази п гробове не уништи. 3. Да би се тачно знао рачун о сваком умрлом — поги* нулом в^јнику, војним свештеницима нзредити да тачно воде све податке.

— Један дрски наортнин, ноји ааслужује нолац. Г. Милановац. — Наш допискик из Г. Милановца јавља нам ово : У садашњем времену, к?да се цео народ такмичи ко ће учинити веће услуге војсци у овим тешким динима, нађе се и по нека човек без искре човечанских осећаја. Пре неколико данз овамо је приепет рањепи трећопозивац Никола Томић; у последњим окршајима са улустријачиима он је тешко рањен и лечен је у Крагујевцу. Уморач од пута он навраги у кафзну Добросзва Радивојевића и ту наручи ручак Кад је био са ручком готов, он извади банку да пл .ти, пошто ситниче није имао. Како ни Добрссав није имао ситнике, да враш кусуо, то се он стаде да издире на Томаћа називајући га свакојзким Наравно да ни Никола није остао дужзн. У том наиђе Д> бросављев брат и удари Николи два Ш јмара, и то тако јако, да је болесни Николт пао доле. Протестујемо против овога и тражимо од полицијс«е власти дз К8зни дрског напасника. Њра. №11 №1011 — „Ми нисмозлопамтила" Петроград, 14. сеат. Петроградско „Ново Време“ доноси на уводном месту чланак у коме се између осталога каже ц ово: После пада Лаво-

ва и Јарославова и после наше успешне офанзкве у Прусктј, Бугари не треба много да мисле и да се премишљају. Ако се » после овога у Софији нису раз* трезнили од аустрофилства, тол »го иа* чини Кпајње време, да се' Бугару освесте. Нека не забораве: да ми иисмо злопам тила.

Цоја Шаикоспћ »Погибија“ шефа комита Пошто га нису могли добиги ни живт ни мртва у своје оуке, и-ко су га уценили сз 100.000 круиа. бечки кругови су пусгили кроз бугарске листове вест, да је чувени шеф српжих комита, Воја ТанкосИћ, погинуо у последњим сукобима са АустријанЦчма*. Бадава, кад га нису мо* гли убити својим оружјем, оки су га убили — перон и то још „братским" бугарским! Још једн м: Бадава, Бугарима нема лека

9н Тлш — „Бреслава‘ и Фои Саидеро на послу Петроград, 14. септембра. Крстарица .Бреслава" учинила је нсколико излета по турским водама у Црном Мору. И поред свег уверавања ^о кеутрзлности турски државнипи не крију да су уз иемачку и да су готови да јој помогну. Генгра Фон Сондерс, опет се кренуо по унутрашњг сти у инсш кцнју Пр ва станица му је била Једрене где је надглед:о рад око радова нз утврђивању. Руски листови траже од взаде, да руски посланик учини пов дом овога код пср т е енергичан корак.

Ца] №№ј - Дсиаомја кабмнета нр. Радоспааава Софија, 14. сепгембра. — У овдашњим полвтичккм круго* вима говори се, да предстоје ве лаке политичке промене Кабинет др. Радославова треба да

замени један коалициони кгбинет, у који би ушле све партије заступљено у парламенту. Ко би у овом случзју дошао за иредседнвка тешко је рећи. Мсђутим, у дворским круговама радо ба видели на погожрју министра-председника Генадијева.

— Палитвчмн пут у Бунурошту Букурешт, 15. септ. У букурешким политичким круговима се мигли, да ће Ноел и Чзрлс, браћа Еексгон после свога пуга со Бугарској а аре сзога повратка зз отаџбнну отпутоватн у Букурешт и тамо одржати неколико политичких конференција са угледним румунскпм политичаримз. У разгопору са софијскшм дописвииом ,,Тајмс,з“ Ноел Бекстон је изјавио да је резултатом своје мисије нотпуно вадовољан и да се нада да се Бугари неће оглуши>и и пријатељске савете енп еских јој при атеља. У пратњи енглеског посланика и амеоикан ког војног аташеја браћа БекС 10 н су отпутовали у Стргтцу. Скиц^ У Младеновцу. Мркла ноћ. По улицама тупим корацнма корачају војници. Из малих кафана допире песма. Киша сипа и претворила се у јак пљусаК. Како су пуне кафане а време је спавању, војници заморени од штрапаца, не колебајућ * се ни за тренутак, полегали по калдрми крај кућњих зидова. Киша биј* све јаче. Они ништа за то не маре и хрчу у најцубљем сну. Киша пробија њихов гуњ, њихову кошуљу али их снажне, непробојне груди заштићују боље од најчвршћег панцира. № 111 НТ 1 Тражи се ратник Најдан Станковић из Сукова округа пиротског војник 1 батаљона I чете 111 пука, нестао је 20 Августа у борби на „Црној бари/ Његови другови рањеници веле, да је био са њима у борби, није погинуо а није ни заробљен, него, или ]е у некој болници као рањен, илн је залутао. Да се јави или уредништву или оцу Јовану у Суково ако се што о њему дозна.'