Стража

с Т Р А Ж А

Стрдн« 2

Број 240.

— Лнерпчмм квспамицн тврде да су меаачма веоти о иучем>у Наиаца аараВљеиима — лаж Бордо, 13. септембра. — Амбасадор Сједињених Држава у Паризу и пуномоћни министар Сједињених Држава, који је делегиран у Бордоу, посетили су логоре у Злеру (депзртман Орн и Блеј, где се налазе по гругама интернирани немачки заробљеници и рањеници. Оба претставника Сједињених Америчких Држава изјаснили су се, да је тамошња организацвја одлична и да су сви Немци врло задовољни поступањем и бригом, која им се указује. „Волфова Агенција" је приписала кореспон денту „Коријаре д’ Италија у Бордоу тврђење, да су 2.000 рањ;них Немаиа у Бордоу осгављени без довољчо неге. Поме нути кореспондент јавно изјављује, да је то тврђење клезетничко и да он није никада послао своме листу кореспон* денцију на коју циља немачка агенција. Многобројна обавештења о начину, на који Немци поступају са изв' сним бројем својих ратних заробљеника, а нарочито са Енглезима пре него што их интернирају, доказују немачку нечовечност. Тако је ових дана држање немачких власти на станици у Вервису, Бел* гија, било тако скандалозно, да су госпође, које су у служби црвеног крста, најкатегоричкије протествовзли, аш без успеха.

Одговор на турску ноту Љпина, 13. септембра. — Грчка влада је јуче одговорила ка турску ноту од 7. септембра. која се односи на предузете мере од стране грчких власти према непокретшосгима одсељених Муслимана. У своме одговору грчка влада пот^ећа, да је морала дати прибежиште за ваши од 220.000 добеглица грчкиг, који су дошпи из Тракије, којима су имања косфискована, као и оним добеглицама из Ма* ле Азије. Она потсећа на углазљени споразум у месецу мзју, између Грчке и Турске, о размени грчких имања у Турској са имањима Муслимана у новим областима грчким. Грчка влада била би вољна да нареди, да се поврате имања муслиманска законитим сопственицима, ако би турска влада допустила грчким одбеглицама, да се врате на своје огњиште и да понова постану господари својчх конфискованих добара:

ТШ 1 > ЈИШ — У* нога ће Турци у случају опште пиивидације Софија , 14. септембар. ,Воља‘' у уводном чланку ка» зује да пре него што дође на ред питгње о о штој ликвидапији после овога рата, балкански народи морају решити између себе своја питања. Маћедокско питање не мора се решити само ратом. Турска ће по речима ,Танина“, бити уз Бугаре, ако увиди, да Бугарска има сталну владу и да се неће и опет од једном појсвити влада, која Турску уверава ^о својим симпатијамз, а озамо ства* ра балуански савез, као што је било гред балканским ратом. Турска ће радити с Бугарском а^о Бугарска буде икала такву владу. која ће познавати бугарске интересе и ценити турско пријатељство.

Кш I у Пиеј Према обавештењима из италијалског извора, која је потврдио и амбасадор немачки у Риму, ситуација је у Хамбургу све то критичнија. Огромни пристаниш.-и мага* цини, у којима је пре месецдана била смештена велика количина цереалија, свашоврсних конзерви, слане рибе и усољена меса, свежег поврћа, шећера и друге хране, брашнз, какао, кафе, чаја и т. д. и т. д. од првих тренутака мобилизације, испражњени су по заповести војне вл*сти и нарочитим во?о* вима све је ово пренесено на операцчоно пољр, да се тамо раздели трупама из прве линије. Последице овога насу се дале дуго очекавати. Веома насељена варош Хамбург, где је престала с >ака трговина, где не ради више ни једна радионица, где су сае фабрике затворене, и где око 1500 бо лова стоје укотвљени пор‘ Д хе|а са свбм својом послугом, ке могући на» кад мрднути, почиње већ да осећа последице глади. Цена најпотребнијим живот* ним намирницима узела је необично велике размере. Петизести дан по моб.^лизацији туце јаја продавано је по 10 марака свеже говеђине и другог меса ннкако и нема, пош о је сва сто* ка отеранз за војском; такође нема ни млека, ни масла а и оно мало ш о се нађе, чува се за болеснике и троши се с највећом штедљивошћу. Једна тужна сцена: деца коју не-,доје мајке немају ни крављег млека иити хранљивог брашна, и пред Општинском Кућом забрннуге мајке непрскидно лармају и траже хране сво јој деци.

Издата је строга заповест да нико не сме никуд ван вароши и отудз опет могу се видети масе беспосленит радника, како лутају улицама јадчи и изгладнели. Хамбург је аутономна варош у Немачком Царству и тога ради њезиаа је управа енергично протесточала против ових свирепих поступакз војне власти; разуме се да је настало смењивање часништва, и војаа власт док пала је све у своје руке.

ОПЕВИЕ ВЕЕИ Краљзвићево здрављв Из Ниша нам наш дописнит пише, да се рањени Краљевић веома брзо опоравља. Стање његова здравља је веома задовољавајуће. Из целе земље Њ. Височанство је добило безброј писама у којима му се честита на храбрости и жели што скорије оздрављење. Разговвр са г. Гвгом ГвршиИав Из давашњег броја чланак под горњим насловом морао је изостати, услед непажње машинисте који је целу прву стрсну просуо, Чланак ће изићи у сутрашњем броју, нашта снрећемо пажњу наших чигалаца. Због напгжњв шввн платиди У управи града Београда на* лазч се неколико неексплодира* них граната, које је ненријатељ на Београд испалио. Јуче око 9 и по чзсова пре подне Влада Лореиц, детектив упргве аирао је око гранате но ова нај^дном експлодира и Владимира свог разнесе, и одбаии га неколико метара, тако да је овај| .родстављао једну масу од крви и меса. Његои друг Палааачки, такође детектив, у том моменту налазио се у бли јини и оправљао је свој точзк. Једно парче од распрсле гранате удари га тако силио, да су му оба ока исцурила а десна нога пребијена. Несрећни младић 'Јр*-пс1 Јс у Си.-тпцу , а/т сс суИ 1 ња да ће остати у животу. Поноћ сиротмњи Иако општина нема својих редовних прихода, ипак се на њеној блзгајни издаје ппмоћ београдској сиротињи. Свмо за јучерашњи дан је општинска благајна издала преко 12000 динара.

№1111 Ишој Списак наошх поданика, који су се за врегле објаве рата затекди у А.-Угарској и тарто интернирани Г. Стеван К. Христић, капелник Нар. Позоришта, отпутовао 3. јула у Кил (Немачка) и в к ше се није ј вио. Драгољуб Пинтеровић, крој. радник, бавио се у Минхену ради усавршавања у з^-нату; од мо* билизацаје се није јавио. Душан Јовановић, матроз на „Неретва" — заробљен и не зна се где је. Драгољуб Илић, келнер из Бгогрзда — до мобилизације био у Ст. Пазови — не зна се где је. Г*ца Славка Ристићева учитељица V Лугавчини, окр. смедеревског, била у мзнастиру Ораховици (Славонија) иалечењу Не зна се шта је с њом. Миодраг Војимировић, из Текије, трг. помоћник у Оршави, налаза се — по сазнању у затвору у Лугошу. Г. Петар Петровић, из Београда, електротехничар у Не* мачкој; не зна се шта је с њим. Г. Коста Шрепловић са го* спођом — нема никаквих вести о њима. Г. Драгован Ивковић, електротехначар у Лијежу — не з«а се нг.шта о њему. Г. Драгутин Митровић, из Азање, трг. помоћник у Бечу, задржан је негде и ништа се не зна о њему. Милан Нилосављевић из Петровца, трг. ученик у Темишвару — не зна се о њему. Г. Исак Адања. трг. и г. Соломон Адања, студ. права у Паризу, отпутовали су, пред мобилизацију у Рајхевхал на лечење. Не зна се ништа вкше о њчма. Г. Д-р Виктор М. Моравзц, сзн. капетан I кл, —• био на ле» чењу у Санаторијуму Херл.ас код Граца. Г. г. Калман и Стеван Моравац, мсдицинари у грацу — ништа се не зна ни о једноме. Г. Риста Белкић, електротехничар. са женом — пошао из Прага за Београд и зздржан р у Пештм, дзље се не зна о њему. Војислав и Драгугин Милој ковић. из Петровца, трг. помоћници у Бечу — задржани су ке* где у Аустрији.

Руска офанзива У Јалицаја — Непријатељ се повлачи Петроград , 14. септембра. —У Галицији заузелп смо Дамбуцу. Велика колона непријатељск:, псвлачећи се од Пшемисла, ршала је да издржи вашу арткљериску ватру. Ова колона по-

бегла је оставивши нам свој трен и св'»је аутомобиле. Једно друго непријатељско оделење потучено је; томе смо оделењу отели артиљерију и настављамо да га гонимо. Заузели смо Гесвилок. Позадина аустриска повлачи се ка Дунајетру. ђорбе у Лруској Пстроград, 14, септембра. — Борба близу Супотскина и Друскенскива завршила се повлачењем Немаца. Непријатељ се приближио северн ) од места Осовац и отпочео бомбардовање тврђаве. ЈКађарп се поблаче Петроград, 14. септ. (Служб). —Борбе у Галицији истичу се нарочитим огорчењем, нарочито код Колсујека, где су Мађари одбачени са три позације. Мађари се повлаче у највећем нереду. Отели смо им једну потпуну батерију и заробнли неколико стотина људи. / Око Особца Пегроград, 14. септембра. Службено. — Повлачење Немаца ка Губернији Сувачки посгало је опште. Тврђава Осовац 1 наставља да се с успехом одупире опсадној артиљерији Немачкој.

}(а Вашсрло-у ЈЈондон, 12. септембра. — 40.000 Немаца улогорило са у околини Ватерла. Немпи недају ником више одобрење за путовање у Монс. Весоватно да нико не би видео њихов трсн, која би дошао из Француске у Монст. Тешку артиљерију поставили су на Гринбергену и Месу. Хако лажу Борбо, 13. сеитембрг. — Пошто је немачка влада званичн'« изјавила неким влздама, да је кзтедрала у Ремсу бомбардована само за то што је употребљена као осматрачка тзчка, саопштавамо овде врло јзсан телеграм, који је геаерал ЈЖофр упутио тим поводом минисгру војним; 5. армија била је у Ремсу до 5. семптембра па ју је по том закенила 9. армија. Обе изјављују, да нксу никада постављале осматрачку тачку за катедралу. Скстематско бомбардовзње отпочело јеб. септембра у 3 ча:а по подне. Увек варвари париз, 14 . септ. — Један француски траиспорт Црвеног Крста нападвут је од једне немачхе извпднице.

Шурско - бугарске бакде Атина, 13. септ. -- Комите бугарске и једна турска бзнда, од прилаке њих 1.000 на броју, покушали су да пређ / границу, ала су били одбијени. Друга једна банда, бугарскотурска, покушала је да пређе готово на истом месту, али је и та б ‘ла одбаченз. јјлокада Хошора Атина, 14. септембра, — Верује се, да ће се блокада Котора ускоро извршити. Генерал Еду Бер.гин, 14 септ. — Берлински листови доносе, да је у ПЈСледњим борбама пао француски генерал Еду. Генерал Цду је био дуго година инструктор грчке војске.

Ј. Николић:

Ешп шт 0, витези храбри из минулих дана, Осветници горди Сливнице, Косова, Јунаци са Штипа и са Брегалнице, Са Бакарног Гумна и са Куманова, Са Битоља, Скадра и Прилипа гордог Што прођосте преко албанских гора Ко’ гвоздени диви, без умора силни, И допресте чили до Јадранског Мора, Ви пронесте собом нову славу вашу, И нас прослависте за вечна времена На Јадру и Церу, Рожају и Шапцу, И смрвисте врага с Јагодњег слемена, Бесмртници иаши скупа вам је цена Народи би многи милијарде дали За синове такве и такве хероје Што би увек радо за свој народ пали. Историја светска писаће о вама И делима вашим. непобедни лави; А подвиге ваше и ваше јунаштво Потомство ће ваше с дивљешем да слави.

(По причању Лава Толстоја забележио Иван Тенеромо) Ми му брзо завезасмЈ рану метусмо га на носила. Наједном онемисмо. Опазизмо, како јапанска коњица поче као трава поеле кише да нпче и да наваљује на н. ше. Окс срца осетисм > хладну струју, но ипак ми ионесмо нашег рањепог друга. Поред нас пролетеше неколико коњаника. Ззтим, наиђоше и пешаци. Један њихов офицвр запита нас својвм језвком. Ми нх нисмо разумели, и наш рањени наредник издиже се на ногили* «а и знаковима им Пч,че објашњавати, да их не разумеио Они нас тада одведоше у стпану и стадгше нас прегледати. Скинули су нам и црвене кајкшгве, које смо имали око рукавл, Затим нас поређнше једног до другог и један н,м стаде везивати руке. Рањена наредник, још је леж о на носилвма и шапну ми: сг.ремајте се, браћо Куцвуо је пгследњи час. Све ће нассгрељзти. И заиста, после неколико

Ваљево, 1014. год.

Заступник власни*-а П. Грегорић Косуајска. ул. Ор. '22

нерззумљивих речп, које је јапански официр д бацио војницима, ови наперише пушке нз готовс и ороз је био спрсман да нам <в;.ког часа пошље самртнички метак. Сви смо недишући очекивали смрт, кад наједном официр опет; нешто комгндова и сви војници спустише своје пушке. Официр кам спет приђе и поче нам свима везивати очи. Чвпр, којим нам је очи везао стегао је тако јако, да сам мислио, да ће ми лобањз сваког часа прснути. Пред очима су ми искакали светлаци и било ми је тако мрачно као да сам био упао у какву рупу. Потераше нас и под ногама сам осећао, да се кише не на лазвмо на друму, јер по прашини је било мекано, а по трави тврђе а и теже ге газило Дакле, скренули смо били са пуга. Нисмо дуго ишли. 3 поведише нам да станемо. Стали смо, и ја осетих кзко ми неко савија колена и притиска рамена. Сви смо клекли и нзједн. м осетисмо хладно али страшно оштро оружје, како нам милч ио врату. Посекоше нам вратове и крв нас поче све о^ли(Итампарија Драг. Грегорића и

вати. Попадасмо као снопље! — Смрт! зујало ма нешто по ушима, и ја се почех сам себа да чудим шта је све ово што се самном збива. Поред мене чујем стењање мога наредника и још неколи ;0 другова. Замал .) па сви уму^оше. Ја се никахо не мичем. Крв ме свог облила и цури ми низ лице и кваси ми очи и косу која се већ сва залепила. Дежим доле и прислушкујем. Као да чујем некакве гласове. Чујем бат. Приђо.ие ми одрешише ми руке и очи, ударишс ме ногом у слабине и одоше. Дакле жнв гаи! мио.ио сам у себи. Боже мој! — И осетих како ма срце од радости заигра. Мислио сам, како су њихова бодови оштри и СлЛНИ. Дакле ја сам жлв, то ми се је кепрестанв врзло по памети, Можда је огрлипа спречшр, да ми ударац не одруби глазу. Ила ме можда Јапааац слабо ударио. Не. не биће да је тако Бог хтео. Кад су се њихови кораци сасвим нзгубили ја отклопих [едно око. Али то је веома тешко ишло. Крв ми је трепавице потпуно залепил', тако да нисам могао ока отклопвти. Принесем руку Друга — Космајска бр. 22.

очима и станем полахо да скидам крв са трепавица. Погледах у небо које је било пуно звезда. Биће да је ноћ. Сетих се св<га шта је било и од страха задрхтах. — Гле, гле они опет долазе! мислим у себи злжмурих и пре* стадох да дишгм. Неколико сам иута покушао да се дигнем и да прескочим јаругу, и тада ме опазише и преко које главе прозујаше неколико метака Почех да пузим од грма до грма. Из даљине сам чуо кораке и топот, то мене нема сумње траже. Али ме не нађоше, јер ззмало па шуштање престаде легнем на пут и уво наслоним на земљу, али бат је био далеко. Одлакну ми отворих очи и стадох опет да пузвм. Куда? то нисам знзо. 0сећао сам само да требзм, Д' морзм да идем одавде дгље. После дугог пузања, ја мртав уморен падох и заспах кго зак »ан! Тако ми је прошла ноћ. Рјно, пре но што је и почело свитати, помислих да обиђем другове; и тек штосам допузио до друма, а ја се створих дој њих. Целу Н')ћ ја сам пузао око њих, мислећи да одмичем далско.И

Видим лежи наредник. Глава му одсечена и виси само о кожи са стране врата на левој страни. Све су нас секли одостраг, и то слева на десно. Крв на врату бвла се већ запек.а и помешала се са земљом, са*о се кичма белила. Једно му је око било отворено, плаво и меко. Ја му поправих главу; скл^пк х му око. Пришао сам другом. Гледам, глава му одрубљена и б-чена неколико корачајт од њега. Глава је лежала на десној страни и ухо је било посаврнуто. Узех главу и принесох је трупу и прилепих је уз врат, како је и пређе била. Очи су му биле заклопљене, зуби стиснут#:, само је доња вилица висила омлитазљено. Убоги моји другови! прекрстих се и горко се заплаках! Збогом мили моји И са тешком муком почех да пузмм даље. Али на једном зачујем иза себе коњски топот. Брже се сакријсм у шибље и оданде стадох да посматрам, како на Јнеколико метара од мене пролазе јапански коњ> ници. Хвала Богу, не опазише мс! — Наставиће се —

Олговорни уредник Драг. Грегорић К< Смајска у/мма 2в