Стража

..«ј .суЈ!ЊИЧИ “ цил>свз нашег орат а Словена, га да оиај иуде загворен у тврђаву и о датле да кикада жив више не изиђе. Али, кад се дознало да Италија остаје неутртдна, прилике се сасвим изменише. Талнјани су у Трсту постали исто што и Словени у Трсту; сумњив елеменат и најгори олош који се салом тера на кланипу. Данас у Трсту није боље ни једнима ни другима. И Словени и Талијани прежављују тешке дане очајне тескобе. Трст живи у мраку; становнишпо је очајно. То је данас можда један од најнесрећнијнх градова те, од Бога и целога света, проклете Аустрије. Јер, Трст који иде у ред највећкх градова Аустрије, има у себи најмање аустрнјског духа. Ии Словени, којиж има преЈежна већина, ни Талијани којв су у мањини, не знају да

' V

1 ((

Уцшв» 1 « Скрећемо нажњу вадлежних да нам се непрестано жале грз* ђзна на јексик хлеб. Уверавају нас да црни хл(б не тежи ви ше гд 500 гр.ма. Међутим, последњим својим решењем општина је известнла Управу вароша да је одређена цена хлебу у овд. вароши и то белом; 0,30 оо килограму а да се продаје 0,30 дин. у тежини од 1000 грама, а црном по 0,29 дНн. а хлеб да се продаје по 0,30 дин, у тежини од 1034 грама. Надамо се да надлежни иеће дозволити да се грађзни у овом времену, на очиглед власти пљач кају. Службенкци 31 похз1).у У времену највеће канонаде 19, 20. 21 и 22 ноћу под кишом непријатељских топовских м пушчаних зрна, извукли су сав

нас зашто би волели Аустрију| П р е р а ђе Н а дуван из мшацина 1 монополских и ф брике дувана ови службенгци г. БожаФ. Даниловић књиговођа. Илија Пипал, Мнлош Томић, Дазар Лазаревнћ са служитељпма. Истичемо херојство ових људи а на надлежнима је да се ови људи награде.

и Слуте њен скори распад. А тамо далеко, бог зна на кпјчм пољанама Галиције, и у којим брдима кршне Босн<, лудо гину њина бр-ћа. Зашто? докле ова* ко? — тегобна и нема су питања хришћанских граћана што не вмдс ништа д<> бескрајне своје жалостЛ и беде. Поданици Италије, иначе новинари, којн ретко в тешко успевају да их Венеције походе на неколако сати тај кобни град, причају у новинама талијанскимуправо неверовпне сгвари. У каванама по гранипама, у хотелима — пише један дописник миланског „Коријере дела Сера" — свуд* се виде сам» шпијуни к није могућно разговарати ни у двоје, а да се једаи од ових сасвим близу не приблажн. Трст је изолираи ме са^о с мора него и од увутра шњости; нико не може да оде у Далмацију; треба имати иа* рочиту пропусницу за најближу околиму Трста. Нема никаквог сгобраћаја с "\>лом. Становници могу отићи из Поле, ако х. ће, < ■ 1 ко је јсдиом кзишао, томе више нема новратка. Сва се приватна писма отварају, а ни Обичае се дсписнаце не достлвљају због бојазни од двосмисленог пксма. Месне су ковине сведене на суве службене взвештаје. Код кога се нађу какве новвне из

лена јованка Шафарићова, колај Втл мировић, АлексаБиба, Миша Пол^ћевић, Михаил) Јечмепииа џ Чикодим Васић, ка > и лица која и«ају нарочито писмено овлашчење од Упртве.

гррд Олга ћерк. чинов. мии. ирњ. јуче, а сахракиће се д*.«-.. соиа пре подие. Наше саучешће.

г Крунски Савет — Румунски Крунски Савет одложен (Наш извештај) БукуремЋ , 21 септембра. Румунсси Крунсми Савет, који је сазвала влздл у епоразуму са краљем Карлом, да би се одредило држање Румуније у овом рату, одложеи је. Одшосно његовог одлагања постоје разне верзије, алн ће највероватније бити, да је Савет одложен због тога што краљ вије имао времена дз са свима шефовима странке нзмена мишљења односно политнчке ситуације г држања Румуније. Пре ро што се је имао Сзвет састати код краљз је био министар Маргиломан шеф конзервагиваца, и имго је дугу конфереицију са краљек. Многи придају овој конференцији велики политички значај и верују, да је она иуала јаког угицф на одлагање Савета. — Јон —

N

2збе ах као мишсбе У последњој руеко немачхој борби удавило се 20.000 немачких војника у рецв Немену. ХохБекција о арбишражи Петроград. , 20. септембра. — Русија ■ Америчке Држ ве потписале су конвенцију о арбатражи.

За наше ршннкз Рад у радконици „Кпла Београдс»их Милосрдних Ссстара* за взраду рубља за рањеиике, који је, због бомбардовања Београда био обустављен за неколико дана, поново почиње у понедељак, 22 ов. м. • Моле се све Г ђе и Г*ђиие, које су до сад радиле, као и све осталс, ко;е хоће да раде рубље, било у радионици, би ;о код своје куће, да поменутог даиа дођу у радионицу (Учи* тељски Дом в.,ше Славије), У всто вр.ие моле се сви добрн и пземенихи људа, да својдм приловииа у н.шцу и стварима помогну .Коло Београдскнх Милосрдних Сестара",

Италије, бнва кажњен тешком које се стдра и чипи све, да се,

тамвицом, а за кога се посумња да их кр*шои продаје по скупс паре, бива кажњен смртном казном... И тако даље. Све горе и горе. Трст, он*ј словенски Трст,

што је могуће ваше одужи нашим хрзбрим рањеницима и олакша им патње а болове, сиремајући вм потребио рубље и негујући их сестрвнски. Прил >ге првмају сви чданови

данас пати неизмерго, али кроз ј Главног Управн >г ^Одбора: на гратко време он би мог*о д?. челник Београдске војне Стани* доживи нЈЈрадосније своје дзнејтде. г. Брунцчкл, потпуковнпк; ншионалнога и моралнога Вас- 1 председница Кола г-ђа Јелена

крса,

П. Мфвовићка; чланови г-ђе н г. г.: Савка Пачићха, Дара Љ

Наша офанзива ■ Храд>ебпк ђврђе Ниш , 19. септсмбрз. — Билтен о стању заравља Његовог Краљгвског Впсочанства, Краљевића Ђорђа: Њ. Краљев ко Височанство уста;е по мало из постеље. Стањ; Његовог здравља потпуно је повољно. Хукуруз једу, међу себг се шуку Ваљево, 20. септембра — Командант наших трупа код Шапца јављч, да је несумњиво утврђено, да су сеноћу између 18. и 19., од 9 до 10 часова, аустриске трупе међусхбно тукле на простору између Кленка и Дреновачке Аде, иа њиховој обтли. Оааке појаве су у аупрлској војсци у последње време јако уче^тале. В.роватно је да п јвод овнм учестаним међусобним борбама је нестрпљивост и мржња међу рззним народностимш. По извештајима команданта трупа код Власенице, код свију погину'!»х аустриских војника, који су остали у бојишту, нађеии су у торбама клипови сирових кукуруза, без мрве хлеба, што докззујс да се аустријска војска и с.увише рђаво храни. Ј(а фрохпсбаха Ваљево, 30. септембра. — Сем омањих борби на фронту Звс рнак—Лозница нвје се десило ништа значајније ни на једг ном фронту. ( Дарданели Турска попушта Петбоград , 21 септ. — Листови тврде дз Турска попумта Тројном Споразуму и да ће отворати Дарданеле.

Немци свуда одбијени Париз, 18. септембра. (Званично). — На де»ом крилу северно од Соме акција се све више развиј«. Н« северу између Оазе и Ема непријатељ је предузео снажан напад на Трасн Ле Мов, код шуме Еглал*. алв је био одбијен са иелнким губнтцима. У центру влада затишје иа целом фронту, који се пр> стире од Ренса до Мезе. Између Аргоне ■ Мезе мало смо н»предовали. У Вевру је дошло до жестоквх борби. Наше су трупе напредовале на више т«ч<*ка а нзјвише источно од Сеи Мајена. Н* левом крилу у Лорену ■ у Вогезима снтуација је исјз. Сшпуација брла побољка П троград, 19. сепгембра. — Снтуација јв на француском ратишгу врло повољна. Заузеће Семпреја озбиљна је нретња за пемачку којску, чије се лево крало, да би избегло опкопавање, све више и впше растеже. Дошло је до озБиљних борби у Белгији, где се Немии узалудно труде да се прибгиже АнЕерСу. ,Дељ!® Мељ* јављз, д* је отпор Немаца потпуно Сломљен на њиховом левом крилу, где њихова артнљерија еи сако не

дејствује.

Јекерал Хдук

Париз, 19. септ. — Армија гснерала Клука, коју савезници све више стежу, по*уш'ва да се пробвје иа запад.

Окс ^иберса

Немци су мапали на спољна утврђ ња Анверса, а и су одГивеии с велихим губигцима

^катол фржс

Руска офанзива Босанци се буне У Прагу ев псбуино бо?аронн пун и 609 војша у затвору очекују енртну ересуду.

Познати писац, ингерн-цаоналиста, Анатол Франс, седзкдесетогодишњи старац, молио је министра војног, да га прими у војску за полнтнчке и друге вести.

Издајстабо ђугара — Гевор Новишара Селкина Пстроград, 20. септембр*. — Синоћ на словенском банкету новипар Селкни рекао је, да словенски издајник Бугврсхе нема права на компензацпје у Македонији. За издајство Словенства к Русије није дужна Србија да награђује Бугарску.

Хапсе и убијају У АбациЈ'и, делом је аатворено а делом погубљено, 120 највиђенвјих Хрввта. Терор у Злгребу У Загребу влада страховит терор. „Србобраи" је да^но престао излазиги.

Чујте браћо и другови моји У девет чегрнаестој години Како с Србин од напасти брани. Силан Шваба у Земун је пао Па долеће често Београду. Ал гледа га Милишићу Рнста, Кршан јунак соја Обилића Па он сазва неколико друга И поче им вако бессдити: Вите браћо Шзаба нам се руг* Ајте браћо и другови моји Да видимо како Шваба стоји. Сви јунаци у глас закликташе Бог те чуо Милишићу Ристо Ти нас поди преко Саве хладне Да са Швабом мегдан поделимо. Узе Риста дивит и хартију Па сазива кршне јунаке Он дозива Бараксалић Раду Из Сремачког Митровице града Кој је кадар стићи и утећи И на страшиом месту пострјати И још позва доста кршних друга. Кад сакупи једну чету малу Чету малу али одабрану Он их води преко Саве хладне. Која дели двије братске земље. Кад су били преко воде Саве Цаде Рнста на земљицу црну На он стаде сузе проливати И зсмљицу црну целивати Затии сгаде чету да прегледа Да ли сваки оружје имаде И још Ради две он бомбе даде Јер Раде куражи имаде И мвђдрски говорити знаде

Па се онда лепо распореде Кад је Рада пош'о преко Саве Он удари на мргве стражаре Стражар вчкну море, коси, стани Раде њему куршум ће ти рећи Стеже Раде пушку брзометку Па јој даде силан огаш жави Другог Раде ножем обори’о И у шапац бомбу убаци’о Мађари се јако узбунише И на Раду јуриш учинишс Али Рада хаЈдучина стара Не боји се пиј*ни Мађара Ои се туна јуначки држао Докле није рана допануо Али Раде добре среће беше И њега из Шанца изнеше Изнео га побратиме Марко Па га грли као сунц* јарко Па га води до обале Саве И ту њега чамцем превезоше У Бристолу ране привезаше И ту лепо Раду испиташе У болницу њега испратише У болници кратко време био И аа чету увек спреман био Да освети тешку своју рану И лекари ту су добри били И Раду су брзо излечили Оде Раде као соко пр»ви Али Мађар несме дас’ појави. Алскоаидар ПааноонИ.

П|ппмт1 И! „Отрш" сТаја јиш дшр ккинш.

Оиу* &*. Маира55ап{

Влас* ш П. Грегорић Космајсм. уп. бр, 22

Старац Неки већ беху изгубили свако страљење и хтедоше, да оду, то али газда Чикот и његова жена заустављаху их непресгано и најзад их придобише. — Све Једно, то ништа не мари што он још нвје умро!Говорилн су они у један глас!Мв ћемо опет све колаче појести, које смо направили,— Ми смо спремилњ, па их треба по* јести! Код овах њихових речи лица првсутних разведрише се и они почсше нзмеђу себе тихо шапутати. Свет је још увек при* долазво и замало па се двори* ште напуни. Први која су били дошли они су новодошлим вспричали целу стпар. На прве речи сви су се мрштили, али кад су чули да ће се умешени колачи ипак појести, и њихова се лица рззвесе-ише. Жене су улазиле у болесникову собу, да га виде. Долазећи крај постеље оне су се крстиле и опет одлазиле. Мушки не мдрећи за овакве

призоре зздовољавали се тиме што су кроз отворена врата овога посматрали. Кад се све мало утишало и кад су гости засели ?а сто, госпа Чикот је овако приповедзла о очевом умирању. — Ето већ два дана све овако. Ништа се није изменуло. Нит боље вит горе! — Света је било већ толико да није било места у соби и зато изнеше сто на поље. У две грдне чиније жутили се, као да су од злата, колачи. Слатки мирис, који је тако пријатно голицзо нос окупљенах рођака и пријатеља. Сваки је брзо пружао руку ка тањиру бојећи се да не остане без колача. Остало је још четири комадз. — Кад би нас отац видео!Рече газда Чикот гушећи се са колачима — њему би било веома жао. Он их је тако волео.— Вала он их више неће јести. Сваки има саој крај! Рече један дебели сељак! На ово сви се насмејаше. Сви су били задовољчи. Само је госпоћа Чикот била нешто невесела. Њу је ждерало, што се је силно истрошила, и што је

сваког часа морала да силази у подрум и да доиоси пиће. Бокали су се празнили много брже но што је то ишло са њиховим пуњењем. После неколико поновљених бокала повео се жив разговор. Сви су говорили гласно, неки су чак н ва« кали, као да су на некој свадби, а не на месту где се налззи чо* век, који броји последње минуте. Око пола ноћи дође једна постарија жена, која је умирућег чувала. Крештавим гласом она викну. — Умро је, умро! — Сви*заћуташе а жене скочаше са сво* јих места и похиташе у собу, где је лежао сада мртвац. Старац је био збиља умро. Није више дисао и мали бели покри вач није се више дазао в спуштао. Мушкарци су ћутали и гледали преда се жваћући још увек колаче. Овај стари баш је у веома незгодном часу умро. Чикотова муж и жена, ни;у више плакали. 2 { Обоје су говорили: Ја сам добро знао да н то“ неће дуго трајати. Симо дј је умро раније, бар не би свега

овога било. Ала сада свеједно. Сад је бар готово! Разлпка је само у томе што ће се укопати у понедељак и што ћемо нако* во месита колаче! Гости се разиђоше задовољ* ни, јер су зналида ћесутрадоћи и да ћс опет бити колача. Кад су остала муж и жена на само, она ће снужденнм лицем рећи: — Опет ћеш морати да иечеш колаче! — то нам баш нвјг требало — али све једно није то сваки дан! — одговори он. Ратаха пошта Моле се г. г. Милоје Којнћ пешад. потпоручник VIII пука II бат. IV чете I позива * Синиша Живковић, резерв. пешад. потпоручник IX пука II батаљона. 1 позива, да се јаве на алресу: Кнез Данилова ул. бр. 25. Београд. Од дан« мобипизације па до данас нису се јавили својим купама, нити ма коме од другова и познаника ови обвезници: Радисав Ђорђевић — Кум — каплар 7 пука II по«ива, Милан Бучар, 7 п. т п., Светислав Илић, поднаредник 7. п. II п. Светозар Новаковић 7 п. II п. и Милан Костић, редов тел. чете типографи. — Моли се сваки она\ ко би ма шта о њима знао, да јави на адресу: Мил. Величковића, типографа, Киез Данилова 25. Београд.

ШтампариЈа Драг. Грегорића ■ Друга — космајска бр. 22. Саго* рњи уредаик Дј>ог. Грегорлћ 'асмајска удши 22