Стража
БЕОГРАД, СРЕЛА 24 СЕПТЕМБАР 1914 . Г.
ГО ШШј.
чкпије а адмииисграпије .чосмајска ул. бр. 22. Огласк се дају у адманвстрацвји — Цена утвр(?ена Неола&ена се пксма не прииају Рукописн се не вргћају.
Писма, рукописе, новац и све остало што се одиоси ва лнст, слати власнмштву листа.
Иироо« ■« Т«п«гр*«и : .СТРАЖА" — БЕОГРАД , Р|>ЧТГ.Ч«Т« «« Орбрју Н НМГП; 1 н* годину дии. 12 *, ШВСТ МЕСЕЦИ , 6 *, ТРИ МЕСЕЦА , 3 * , ЈЗД 4 Н мвсиц , 1 *Прешата за ниостранство н& поштн: НД ГОДИНУ дшн. 30 , гоаст мвсвци , 15 *, ТРИ М 1 С 1 ЦА , 7*50
ш
ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092
Излази свакк дак у 6 ч, пре подне " телефон штампарије 1092
Држи се, Отаџбино Тврткова! Тешке д не преаишвуЈеш, о тужна Богво! Ћш*е су муке твоје; тешко је брсме, којг пећ пунах 36 годнна п сиц* на гнојам измучениа пссћимо. Да, тешко је бреме твоје, али *сто тачо теш о је и н.тчгђ'' теој», с»стро ваше земље, мајко браће нзше — једн >родне и једнокрвне. На теба је, о Босно поносна, Кру.ја ДушаЕОВз. Држи се, не клсни само још неколико данз, Босно, сплакивана али не оплакана. Држи се, не клони само још неко /ико дана, о дивна Бо:но, сјзју Круне наше, жаљена али још не ожвљена. Држи се, не клони само још неколико данз. о Бо:но, поносу нал, Огаџбднс, Твртков«. Држи се, не клјни, о Босно, жељо нашз, још с-мо неколико дааа. Нашл хро^ри сок »лови већ су пргшн: Дрин/, међу пле^ениту и пали су под бијело Сара|'ево и рашмриле сво;е беле. као лабуди, чадоре. ' Држи се, не клони срећо нзшт, јер ближи се час кчда ће одјекнути, нлша убојн=« пскличт, ,.д кога ће задрхтатн тирана, који те већ пуних 36 година муче п тлаче. Не клони, јер није дзлеко чис, кзда ће широм Новзиове Романије Ериснути наши п м мна ждрали, писнути наши Соколори, јекнути брзометке, рикнути топови. А тадз, благо теби срећо и жељо наша, а тешко в ма тирани и силниаи. Дрнси се, поносна Отаџбано Тврткова. Не дај се, земљо Херцегова 0 Тешке н горке дане преживљујеш и ти, о поноспта земљо Херцегсва! Тешко је и горко је бреме твоје, које носил већ пунах 36 година, али је т-шко и наслДје гвоје; тешко је исто онако као што је тешко и стење твоје. Не дај се, Херцеговино сељека, али не расељеиа! Не дај се, Хсрцеговчио ломљена, а и н: сломљена! Не дај се, Херцеговино земљо Хррцегова, јер се на тсби још увек светли круна Светог Саве. Н.ши непобедаи Соколи који осветише Кесово падоше већ под згдине таојид гордвх граловт о рашише своје славом увевчаие стегове. Још зз соји часак па ће, о земљо Херцегова, кр?з твоје кланце, долине и дубркве одје-нути силнч песма покојника од које ће издахнути крвонијз, који ти год^нама крв пије. Још зз који часак, па ће тв-^је горе, твоји лузи јечати од ри-е тоеова, праска шаре, вриска иомам§шх ждралина и сокочова. Не дај се, земљо Херцегова, жаљена, алч неожаљен*, оллакивана, али неопчакан 3 , ломљена, *ли несломљена, свљема а/ш ме рзсељенз. Држи се, Отаџбино Тврткова! Не дај се, земљо Херцегова! Пуних тридесет шсст година чамите, преживљујете горке и чемерне даве. Пуних тридес%т година п-> ваш м небу и сунце не шета. Пунах традесет годчна, ваша деца, сиви соколови ЈОбују лошему. Пуних тридесет година о земљо Тврткоза. о земљо Херцегова, како жељно погледчш пре о Дрине, и очекујеш да ти сине зора слободе. И најзад дошао је тај дан. Сарајееску калдрму попрска крв тирана нј нови Видоз дан. Обилићи започешс свет > дело, а ма ћсм > <а довршити. Зато ке клоните не оч .јчвајте. Јем вас до ^анаг не слгми турска сил? Сунце слс.боде, ко]е тачо жељ :о исче ;ујемо икје далеко. ОнОЈе високо свега неколико копаља и чека да се разиђу гусги облацс хоји вас обавијзју, пј да сине и да ва: својим зр цима обасја пун >м,светлошћу св )јом. После силних нед*ћа по:ле грдних и очајних кука и паива. погле г. рких дана, после б збр -јиих игкушењ^ д шдо је н јз<д дач да се све то покаје — *г.. је зак'>« Нрм*а 4 и И пре но што месец зађе зз вше орловссе кршеве, и пре но шт, масец јзш једном б јсј т ва*пз р >дил попа, мири:не л шаде и чарне горе, з хораћ< се снлан тре«« ^оча * врис-.к шарс п помешаће се са бојним поклвчем нових гсветиика, нзвах Обнтаћа. И *-атрешће се гор?, б.:да п долине, а затии ћ * насгати мир. И сунце слободе у нозом сјају ишетаће сс на широком српском небу и пратиће на вас сву благогт своју.
Држи се, Отаџбино Тврткова; Не дај се земљо Херцегова. Не кл зни Босно пон >су н ш; не дај е Херцг-гова зсмљ* ! Не клони Отаџбипо Твр.ткоеа! Нетугуј Отчџбино Зе.-,е Бул-.ухбаш:', кслевкоЛуке Вукаловића, гњездо Стојлн* Коаачевића. >№•-<—мадвгтт.- — п - а. . ~ т
111 и 0П№ 1РШ9 — Један апел на крпљевску владу —
На првн прасак сриске пушке и тресак српског топа сваки је Србин заузео оно месго, ко« је су му данашња важнн и судбоносни догађаји н-менули. И благодарећи само т-кпом пожр 1 вовању, таквом љубављу према Отаџбини, ми данас сл;внмо усгехе и са ведрпм челом гледамо у будућност и сунце слобзде, које се помаља ■ које ће за неколтсо дана обагјати сву Србадају, која је до данас грцала под игом варвара. Нема дана а да не донесемо узбудљиве вести о силним вверствкмо која наши непријатељи почивише и чине над нгшим саплеменицима. Нема дана а да на ши непријатељи ие трпају наше саплеменике буљуцима у влажне ■ мемљиве апсане. Па, ипак, сунцс слободе, које се рађа и које своје топле зраке баца крсз ове тамне и тмуре облаке, који нас об.в^ј-ју, до спеће и доњвхи учинићекраја њиховим патњама. Тај дан није далеко. Његове контуре веН се указују на хоризонту. Реклнсмо, да је напрви звук убојне трубе сваки пошао и «ашао своје мссто. И Само благодарећи оваквом пожртвовању ми беремо славне успехе ■ по* беђујемо наше непријатеље. Сунце слободе које се помаљало, да својим зрацлма огреје заточвике правде а слободе, дохватили су чак и оне; који су за разне крипице одговарали. Краље*/Ско српска в ада иомиловала је чак п оне, који су били оптужени, дасуукритичнгмчасовимапоземљу, ову издава*и н«шем непријатељу. Па
ипак, краљевск« Српска влада, и поред огроине њихове криви-1 ие — издајство От џбане — ј нашла се побуђена да им кривииу, у оваквик судбоносним данима опросги. Али зраци слободен су продрли кроз тешке капије пожа-Ј ревачког казамата. Опи нису озарили и један ред људи, која тамо преживљују тешке даве, а чије су кривице несравњено; много мање и блаже но оних који дагас уживају пуну слободу и узимају уч шћа у заветној Србиновој мисли. Мислимо на одговорне уреднике. Због критике, већином у нзјбољој намери, онв још и данас издржавају казне, док оии, који су одговарали за злочине према отаџбнни, шетају се мирно београдским улицама. Зар ово не уноси злу крв? Зар ово нвје ! једна псјава, која нам се данас, сутра може љуто ссветити. Постоји опасност да случај са Сотиром Балтезовићем, који је дизао свој глас Против пљачкаша, па кад је видеокако осташе некажњени и сам ступио у њихо» ред. Зар иеће бити иелики број оних, у чијим ће се душама дог јдити овах 1 впреокргт? Зар неће Један бедник пре бити издајник своје отзџбиие, по одговорни уредник за тричавих 50—60 динара?! Јер, као издајник, може се још и на« датв ослобођењу а као одговорни уредник — никада На краљевској је в^ади да ову грешку поправи и то што пре. У овим судбоноским момгнтима треба да смо сви на окупу. Тре-
ба један другоме да опростимо увреде и д> сложно прегнсмо на оств рењу наше националхе ?ЗМ-'СЛИ. Т > изискује пранда, то изискује чозечиост.
— Кано иађарснн лнстовн нурансо ааплашснв Оачмиа. —
Аз Ешт“ има уводки ч 'ан»к под натпксом „Рацу мој, Рацу иој\ у коме износи како сс Србин рђапо одевз, лоше храни п у опште Ј)ђ ко живи, а овамо хоће да се пореди са Прусом’и н«звва Србију малом Прусхо*Ј. Међутим, Пруска је културка з мљауи Пруси подмарују своје потребе фабричким радом и њ;су некултурни земљоделци као што су Србд. Чланак завршује овнм речима: Знаш ли ти, шта си ? Европски комата*. Слабо бога ми Мађар бачи, да ће ово твоје бенетање окуражати Јвоје заплашеке бачике. Осећају она добро Северца и Југз, који ће им за нски дан дувати за врат. Слабо, Мађчр бачи!
Варвари — Немачки официри и војници не поштују ни одредбе Хашке Конференције Од првог дана рата, прела*« ском на бслгнјску теЈ-иторнју, Немачка је псчела газити свеча« не мсђународне угеворе, а њ>. не војске потом погазиле су једну за другом вве оне одредбе Хашккх Конвенција л Женевске Коивенције и данашње ратовање свеле на начин којим се рато вало међу варварима. Колико мало поштввања према ратшим прзвилима и одред-
бама мсђународних конвенциј покгзују кемачки оф тцирч г:оказује случај са болнич р ом Марселом Жеј, која је испричала прсд комисијом ово: Петнаестог августа воднлз се борба између наши." н немач ких група код Мон.ела на Селу. Кад су ее Неицл повухлн позваше нас да пжупимо р њенике који су још били на бојном пољу. Ја и две моје пријагељице које су тачође биле помоћнице болничзрки упутимо се у групи, а за нама су на изв:сном одстојању била носила. Кад Снм стигла на место где су рањеници, видела сзм једног официра и једног војника како се дигоше и одсекоше уши двојици француских рањсника, од којих је јед н био официр. Кад сам се окренула да једном рањеном артилерцу укажем помоћ, јсдан немачк« официр ослони се на лакат једне ругсе, а другом и:пали трн револверска метка на нас. Први је мезе плгодиоуруку, а други су погодилв моје две пријатељице. Ја сам изгубилн свест. Кад сам се повратнла, моје две пријагељице лсжазе су крај мене м|>тве. Пренели су ме у болницу у М< нсел.' На бој« шту смо све носнле видне знакове. — Буг«|1ски ■«««отар аојм« туј« вугаром« лажи — Наш азваштај Софија, 22. септембра. Истрагом миниаарсгва војног угврђ* но је да су (ви г,<асови како су велике групе дезертера из српске војске и бегунаца из Старе Србаје прешли на бугарску теј иторију код Вндина неистивиги.
ЈЛакспм Јоркп — Учожће вепмиог руоког нњмжавн«ка у нрваввм борбаша Петроград, 22 септеибра. Руски листови јављајудаје рус\и књижевник Максим Горки ступио у бојне ргдове као добр вољ :ц, м да се већ увелико б:ри у Галицији прогив АустроМађчра. - ПоложвЈ Србаје прсиа изјави Сапа Тројног Спораауаа Лондон, 22. септембра. „Дељи Тслеграф“ доноси под горњим наслозом чланак, у ко- ! ме се између осталога вели ово: I
— Однзс СрбиЈе разликује се од одн >са Белгнје према с ила ма из Споразума. Пошто Србвја није потписала изјаву Сила, то ока задржава право пунг слободе и незавнсносп! у својој акцији. А и по свемунзгледа да ће Србнјз следовати Русији и у својој политичкој акцијл као и при закључењу мир», пошто је Русија зблг ње и ушла у рат. На основу о»ога може се сматрати. да је соли дарност пет ратујућих Сила за(едснчка. Сваки корак. учињен у смиелу одвајања, ма које од Сила од заједничке ратне акције, у којој се оне нала?е у рату протиз Немачке и Аустрије, остаће без успеха.
Наши богаташи
У историји наших ратовз за ове две године, нсгсријз српског народа имаће да забележи светлих прпмгра високог и жарког родољубља неколико наших богаташз. Ових светлих примера који су својим прилозима за српгке рањенчке и друге потребе показали високо српскородг>љубље, може се слободио рећи да их Је било нчјзише из тргозачког сталежа, а нарочиго из београдских трговаца. Али као год што је у овим рлтовима бм. о светлих примера тргопаца, к<*ји су појмили онај велики задатак ове борбе, биги или не бити, исто тако у Србији има још доста тр оваца и богаташа, који у сва три о»а рата ни са једним марЈ Јшем нису одрешили ивоју иасу са каквим прилозима ПЈто је још за већу ссуду, то чине људи, који у огромној
већвни пису опремали никога свога на грзницу и у убојие редове, већ и ако и имају неког свога кзо војног обавезника то су већином људи по канцеларијама, да .еко у позахини војске, ззклољени од шрапнела и куршума, знамо, да су н ови људи у канцеларијама, аа успешне ратие операцмје, својим радом исто толико од користи, колико и они у бојној линиЈи, ади ће се сиаки пошзен чонек са нама сложнтв. да је њима у оозадчни, по канцеларијама, бар у тодчко лакше што су сигурни својим живогом, н аакло* њеии од куршума и шрапнела. Велика и силна Немачка царевина, која више од 40 година нчје ратовала; која је пмала најбољих изаора и срестава аа снажење и богаћсње држзве и народа и која је се више од 40. година спремала за овај рат,