Стража

СТРА ж А

/ 48 .

два месеца овог рата, морала да тражи аајам у »ј земљи — јер га на страје могла добитм — а да м подгони своје грађане за ; овога за;ма, док, међутим, чеиа Србија, која зз 2 године јна води и треоа џановска рат, ◦на још ни до данас није дошла у положај, да од нас, својвх гррђ-на, траг 1 принудне зајмор вли прилоге. Лстрошена у овим честим и великвм ратовима, за једну државу као што је била малена Србвја, која је се тек почела финансиски развијати није ни срамота ако и буде бвло каквих оскудица, али је за нас грађане, нарочито наше богаташ« и грехота и срамота вко будемо дозволили ; да наши рањеници трпе оскудице бар у оиим најнЈЖнијим потребама без аојих се не мс.же бити. Нжш је рањеник са малвм зтдоволан. Он не тражи вунене душеке и иерјане јастуке, већ 2 ногара, 2—3 даске, сламњачу и покрнвач и он је са овим потпуно задовољаи. И зар по нашим варошима нема бар пи 40—50 имућних људв, коЈи би могли дати по 10. пара ногара са даск»ма и сламњачама што све иекошт» више од 40 — 50 динара. Не, не, мв имамо доста богатих људи, који би могли и требали много више да даду и приложе. Али то су људи робови свога злата, среброљуппи, саможиви и људв код којих нема ни искре родољубља. Дужност је свију српских родољувљз, да нађу пута м начина, да оваквс људе нагнају н« сноју дужност према отаџбини и оној великој српској идеји за коју се боримо. Свнм* је нама позаато, да су доста 'Шапчана, Лозничана и Лешннчана од великих богаташи постали пуки сиромаси. Такође је велика штета Београђтна. П« зар они, који су свој«м прсима направили бедем и за.сломили иас од судбине Шапчана и Лозничша, зар ти људи ПС ООСЛЈГљују Д» 1111 ПОКЛОНИМО више п»жње и пожртвовањс. Ми апедујемо, и позивамо и тражимо да се наши богаташи покажу са својим прилозима достојна синови српског иарод« а.“М не са корпом јабука или плехом колааа, колико дп са својим именом у јавности пр> парадира, већ са оним и оно* ликам прилозима какви ириличе њиховом имовном стању.

Фридрих у пратњи престолонгследника и свите му обишао је јужни војјнп фронт у циљу инспекције. Глпвнокомандајући и престолонаследник су кодстатовали да у војсци влгда одличдн морал, и да трупе добијају у нзобиљу храну, која је здрава и снажна. Такођ? је и војни мажеријал а особито муниција, у одличном стању! Тако Кореспоиденц Биро, а Бугарска Телеграфска Агенција, која даје утгсзк једне бечке агенције, на основу овог лажног извештаЈа није пропустила а да нас не изгрди. Ми пак, који смо имали прилике да видимо како се ћесарев« в )јска храни кукурузом И травџв, " ксјтг ПОзнајемо њихову „одличну“ муницију, можемо ћугке, наравно задовољни, прећи преко ових подољних извештаја високих инспектора. II. 18 811 »! — Кураж ,хавафића“ око Пестер Лојда Надирање руске војске, која се налазн на 100 километара од Пеште, сатералз је пешганској господи срце у пету. По пештанским улицама иду бачнке и са страхОм Читају новане! Али ми* чега се тако не боје као козака и наших комита. Крзаци и комите просто су за њих душ<*вна болест, која их ужасно мучи и неда им н I миру да скавзју. Да би повратили своје читаоде од силног страха куражни „хазафоћи* око „Пестер Лојда* пишу у последњем броју ово: „Реч је о бесмисленом §страху од Коаака, који је завладао срцсм многих. Пре свега треба Јиатш да Козаци не једу људе! Козак је коњанмк као и сваки други кавзлерист, ако је и из далеке земље. Када се Козак појави у већим масама, тада наје опаснији сд друге руске армије, која, као што нам је пбаиато не врши насиља. Када козаци нас 1 упају по [Јнегде у мањим масама дејствују као и свака руска каваљерија. .Сграх од Козака је празвоверица, остала од прошлих времена и данас је бесмислен анзхронвзам*. 3. Ако и ово не помогне, онда нека поруче код Жике травара траву стискавац. Мањ, ако им вна не помогне.

Вел. Јохсић учитељ. €ЈИ|херцоз11 у вхснекрјн — Иунурув једу а • доврој хранн прмчају. Софија. 22 септ. — Кореспонденц Биро ј'- р ља Бугарској Телегр фској А.енцији ово: Главнокомандајући ерцхерцоп

3 ) 1 [018 - Жртве у крвм и новцу Американац Тамис, познат* њујоршки статистшчар изложио је пре неколико дана у једном њујоршком листу имтересантну стагистику о величиии жртава у нзвцу и људи у ратовима за последњих сто годиии. По ње-

Урош Јвкаћ: уГусмрнјн! Ти проклета Аустријо, Угњетачу нашег рода, Ком' не сану још слобода Ти добићеш сад свој дијо. Црн се облак нв те вије Аустријо, Жој се бије! У крви је сва Европа Која теби сад гроб копа. Тамна ноћ се на те свмја, Твоје царство сада нија Млада, крешса Србадија. Србадији милој, дичној Слободе се барјак вије АустрнЈе анше није. Рашка, 18. Септембра.

Београд, 22. септсмора.

Јуче сам посетио рањенике смештене у војној болници. Болница је смештена у очном оделењу, I, II и Ш хирушком пави вону. У ова четари оделења, имају 170 рањевика а раде 2 лекара

и 3 помоћника. Лекара су: г. г. Жујеввћ п Гашиђ; помоћници; г-ђица Др. Јакшић, г-ћицаМал« ка Ораовац и г. Живковић Немс гу, а да не пстакнем рев* ност и ретко пожртвовање г. г. лск»ра п њихових помоћника, којр дању и ноћулебде надрањеницима указујући им сваку помоћ. 0 но оделење, састављсно је из три омање собе, у коЈ*има лежи 23 већином лакши рањени. Између осталим рањекицима у овом оделењу, налази се и један Мађар, К*рл Дриман из Будим-Пеште; редов Љндштурма. Рањен је 15 ов. м. на Земувској косе, и то доста тешко. Између мене и њега повео се овај разг звор. — Како се о-ећате овде? упитао сам га нем»чки, јер српсви врло ма о зна. — 0 врло добро. — одговорио ми је он. — Ја сам изиенађен предусетљивошћу и љубазношћу ваших г. г. лекара и милссрдних сестара. Ово што овде гидим ■ што сам видео, сасвим је у протнвноста са оним, што су нам наше старешине говориле!

ћласеак П. Грегорвћ Космајскв. ул. бр. ‘Л2

говом рапуну од год. 1861 па до данас пато је око 6.860 000.000 душа. У новцу ратови су стали 70 850.000.000 динар*. Ови губитаи ишли су овим редом. Француск >Енглески рат (1703 до 1815) прлгугао је 1.900.000 душа и 31.250.000.000 динарз. Кримска Војиа прогутала је 4850.000 душа и 7.625.000.000 дивара. Грађзиски оатовн у Америци стали су 656.000 душа и 18.500 000.000 динара. У фрапцуско-пруском рату пало је 700.000 душа, а трошкови око рата изнели су 7_милијарде двн. Српско тупски и руско, српско-турски ратоии прогутали су 190.000 душа а утрошено је 5 милијарде динар8. У руско1 'апанском рату пало је преко пола милиЈОна душа, & у/ Н „но је око 11 милијарди дннара. Ратони на Балкану утрошали су једну милијарду динара, а пало је 150 хиљада душа! —

Анвкеија На данашњи дан пре шеспо дина нзиршена Је анексија Босие и Херцеговине. Данас, после шест годинз, срцска војска допрла је до зидина, белог СзрзЈеиа и за који дан на њему ће побити свој славомувенчани стег и на ошгрим врховима својах бајонета унети у земљу плача слободу њену и радост. Иепраш У броју 238 „Страже" од 15. ов. м. а у члаику: „Појава за осуду“ погрешно је шта-.пано име поштара Ивковића, већ треба да стоји Младен Шевковић, поштар у Пожези, човек, који сматра пошгу за свој спа илук и који се онако грубо према публици а нарочито сељацича понаша О овом господину ми ћемо изнети још и више ствари. Приг,ог беогрвдбкој еиротвњи Г. Жика Гудовић, дао је београдској сиротињи 40 динара као прилог за покој душе свог шурака пок. Мнлввоја Младеновића писара Беогр. Духовног Суда и резервног поручника погинулог на Мачковом Камену.

— Скупоћа. — Позоришге Ниш, 19. Септембра Ниш су преплавилм Београђани или како Нишлије веле „добеглице*. О чему могу дв вам пишем из Ниша? Готово ни о чему до о скупоћи и „ћарењу“ Нишлија. Једна соб«, у кафани, стаје месечно 100 динара а словом сто динара\ Дакле, само да у њој станујете, кошта толико. Ја никако не могу да дођем к себи! Једна соба сто динара! Тога, ваљдв нигде у свету нема. И ово ми је у толико чудноватије што је овде и сама Краљевско Српска Влада. Изгледа ми да меродавни пред овом одвратном поЈавом, завлаче глаауу

песак као птица Ној и ништа ие вите шта се догађа на очиглед њима. Кад сам, чудећи се питао кафеџиЈУ : .Па јесте ли ви Срби и људи те овдко страховито дерете овај сиромашни свет, који је по нужди морао да се склони!" Он мијесасвим мирно одговорио: „Скупо ли вам је то? Тхе, има ко ће да плати и 150, само да му је да нађеИ! Животне намирнице су такође преко мере скупе. То није скупоћа обичне врсте, него дрска и прекомерна скупоћа. Кад сам упитао једног банкарског чиновника, како он може да издржи оволику скупоћу са троје деце, он «и је рекао: Ето, кад сваки четврти дан купим по пола килограма меса аначе пасуљ и парадаиз су редовни наши гости! Боље би било да сам остао у Београду да погинем од аустриске гранате него што се овде мучим! Скренуо сам му пажњу да треба ..а тпоба па уложи пр.тест код надлежне власти. — А"м, *ала си ти наиван човек. Нико те [не чује, шта сс и.иа, тиче што ми овде цркавамо од глади. Жалити се код општине значило би: да тужиш ђавола код ђаволове мајке! И збиља је тако, јер су намирнице стално скупе. Па ко је крив за ову скупоћу? — Сви и нико! рече ми мој познаник. Међутим, ја налазим д* су грађани с.ши крнви, јер се нико не буни, не улаже протест, већ гунђаЈући плаћа онолико колико му се затражи. Овде је неминовно потребно да се организује једна лига, која би имала за задатак, да предузме најозбиљније мере, те да се овом злу стане ногом за врат. Кад надлежне власти ћуте, онда грађани треба и мораЈу да се старају за своју кожу. Сад су, прс извесног времена у Бечу поскупели станови само за једну круну месечно, заталасало се читаво море од грађана, држани су протестни зборови све док нису успели да натерају општину, да ова ауторитетом своје власти обори те цене. То је најрадикзлнији лекпротиву овог зла. • * * Овде се приређују редовно и преставе у Позоришту „Трифковић.* Има доста добрих снага. Публика најрадије гледа Косту Илића, „Циганку," који је пре месец дана дошао овамо. Иначе, игра глумаца је доста добра. Д-

В 1 Ш шшкти За време боловања и прилмком смрти и погреба моје миле “ 1 " Сојв указака ми је кнога част и пажња и потпора. Испуњавајући једну од најпријатнијих дужности својих, слободан са» и овим путем најдубље затвалити се: Њ. Високопреосвештенству Господину Митрополиту Димитрију, Преосвећеном Господину Доситеју, колегији свештеничкој из Ниша, колегама мз Београда, колеги г. Јанку Марковиђу, из Ниша, г. Д р П. Јевтићу, управнику окр. болнице, г. Тодору Станковићу, народном посланику и начелнику гл.станице, управи саборне цркве и Општини нишкој. До суза сам ганут материјалиом потпором пријатеља из Београда. Најзад, срдачно сам захвалан друговмма из Београда и других места, пријатељима и сродницима на изј»вама саучешћа и свима који су узели учешћа на погребу. Септгчбра, 1914 г. у.Нишу ■ нлиаој И. Пат|1оан1* парох београдеки

— Како то? — упатах га ја радознало. — Па ето. Пре ступања у борбу, официри су нам говорили: Рацке рањенике не штедите, јер и они наше не штеде! А сада тек видим да је све другојачије! Љубазна г-ђа Панић, показа ии Једног рањеиика, Драгића Јовановвћа из Лукавица (окр пчдр.), који је рањ^н дум дуи метком, на Бежанији. Мстак му је ушао кроз уста а изишао на врагу. Учннио бих грех, кад небн истакнуо селринску негу г-ђе Полић, г-ђе Бинунчеве које у овом оделењу савесно врше племеннту дужност милосрдних се Ј сгара и Латинке Новаковић. Прво хврушко одељење је двоепратна зграда. У партеру, лежи око 30 рањевика, а у за себноЈ собн лежи потпоручник Деспотсвић. У оном оделењу лежи Милија Среић, четник у чети Милана Петковаћа инж. из Београда. Његовп другови причају да. је најхрабрији био у чети. И сам г. Петковић га је нс обично волео. Пре неки дан га је обишао у болници и дао му за усномену влатан ^прстен. ШтампариЈа Драг. Грегорића а

У истом оделењу лежи једав! Цига *з Сланацз. И ако је те-| шко рањен у десну руку, впакј он по васц^ли дан пева. У овом оделењу са великим' пожртвовањем негују рањенике г-ђа Софија А. Милосављевић, г-ђица Персидз Живковић и симпатична г-ђица БошњаковићСека, како је рањеници зову. На горњем спрату леже 32 рањеника. Дужност милосрдних сестара овде врше болначарке: г-ђа Смнљана Поповић и г-ђица Амалија Наумовић. У другом хируршком павиљону, у партеру леже 33 тешко рањених. У ззсебним собама ле* же два нижа и један виши офнцир. У овом оделењу лежа и један рањен аустриска жандарм, Шимун Крањац, Хрват по народности. Рањеи је, 17. ов. м. када је вршио патролирање кодЈаговачке пумпе, преко од Остружгице. О овој сали су болничарке : г-ђвце Наталија Далековић и г-ћа Будимка Петровић. У горњој сали леже 27 рањеника, а негују их, г-ђа Ко л ара Николаћ и г-ђицз Мица Итоћева. У трећем хируршком оделењу Друга — Космвјоса бр. 22.

Руска офанз.._ „ Срамаи фпјаско ^Семачке пнбазај« Чондон, 21. сетембра. — Коментаришући о руским опе» рацијама „Тајмс* вел«>:. Енергична и непрекидна сфакзива ру* ских трупа, јесте најважнији феномен у садзшњем рату в пзда у очи свему свету својом неусграшимошћу. Русија је мирно очекивала и по том је, једним одлучнем ударцем, отерала непрајатеља те је Немачка инвазија претрпела сраман фијаско. „Ј(а чело сбојох шрупа“ Петроград, 22. ссптембра. — Врховна командж јзвља, да је Цар Никола стигао, да се стави на чело својих трупа.

Џ\ у хајбекем јеку

Париз, 21. септ. (Званично). — На левом крилу баје се бој у највећем јеку у пределу Араса, али још без одлучног резултата. — Акција није тгко жестока између горње долвне Анкра и Соме и између Соме в Оазе. Напредовали смо у пределу Соасона, где смо заузели непријатељске шанчеве. Скоро на целом осталом фронту влада затншје. У Вевру нешто смо напредовали између Агрнона и Меза. руски лекарп у фрахцуској (ојсцп Петроград, 21. септ. — Три лекара руски поданици наименовани су у француској вјјсци за војне лекаре, у чину капетана, за све време трајања рата. Лоехкаре ха рашпшшу ПеЛроград, 21. септембр*. — Из Еордоа јављају, да је председник Француске Републкке г. Поенкаре отпутовао из Вордоа са министрима ВмвиЈани и Мијераном на ратиште, да таио лично честита француској војсци на успеху, која је пожњела. Огорчек ошпор Петроград, 21. септембра. — Из Анверса јављају, да белгаска војска насгавља свој огорчени отпор према Немцима.

Цар на бојишту — Судбина Аустрије дефинитивжо је решена Париз, 21. септембра. ■— Поводом одласка Цара Николе јна боЈкшге „Тан“ пише: Стављање Цара Николе на чело своје војске имаће у Италији н на Балкану јаког одјека, као што ће значити и тренутак за одлучење оних, који очекују пре но што се изјасни, а тако исто учиниће, да појме, да је о судбини Ауслрије дефинитивно решено и да ће се једино поступаги са једнаком либералношћу према онима народима, која су прииомогли да се то припреми.

„Утро" — У служби туђлна Пит, 22. септембра. — Соф ски лист „Утро“ доносл аутентични текст две шифроване делеше, које су тобож измгњене изиеђу нашег министарства нностраннх дела и сраског послан* ства у Атини. Ов'ашћени смо одлучно изјавити, да ннкад мису иамењене поменуте депеше, и да горња вест спада у просте взмишљоткне, којима се речени бугарски лист служа у цељч, да обмзњује бугарску јавност, служећи у исто време внтересима Аустрије и непријатсљима Слов нства.

леже 21 рсњених и 4 контузоВ5них војника. Негују их г-ђице Јелица Перовић и Софија Зарић. У име свију рањеника изјављујемо благодарност г. г. кекар!.иа, њиховрм помоћницима, г-ђама и г-ђицама милосрдним сестрама на досалањем труду и нези око рањених хероја. II. Г.

[В ЈЗНПИ 1 Зајсчарска ревервна болница Мнлутин Тихомировић, из Неготина, потпоручник. Подофицирн и каплари. Живко Ковачеваћ, из Винче, ср. драгачев окр. чачанског; Милан Ђорђевић, из Дојиинаца, ср. нишавског окр. пиротског, каплар; Милан Бркић, из М. Врањске, ср. поцер. окр. подрин. каплар; Никола Митић, из Шаркамеиа, ср. и окр. крајински, каплар; Чедоиир Станић, из Сирогојне, ср. и окр. ужички, каплар; Љубомир Новаконић, из Ваљева, п. наредник; Милош Ивић, из Д. Б. Реке, ср. зајеч. ј окр. тимочког, капл«р; Виден Ристић, ј из Г. Каменице, ср. заглав. окр. тим.,! п. н редник; Светислав Станковић, | не : новзца, кошуљз, гаћа, чаиз Штрпаца, ср заглав. окр. тим., рапа, сламарнца, душека, јоргакаплар; Ђорђе Здравковић, из Де- цз> Ј'*сту*а, поњава, ћилнма, белице, ср. и окр. тимоч., каплар; ј шареница пешкира, марама, наКоствдин Миладииовић, из Г. Зунич- ц ^Д в „. к0 „ н '„, „Јпица ја, ср. заглав. окр. тимоч., п. наредник; Милорад Нинковић, из Лозница,

каплар; Срдан Петровић, из Гајтана ср. јабланичког, окр. врањског, п наредник; Драгутин Десанчић, из Бадовинаца, ср. мачв., окр., подрин; Тома Илић, из Завлаке, ср. рзђев,, акр. ваљев., каплар; Мојсило Шуцић. *з Неготина, нареднак; Милија Милић, из Тамнића, ср. неготин., окр. тимоч,, каплар; Станко Потадуцић, из Прахова ср. неготин., окр. крајин., каплдр; Јован Карбоника, из Прахова ср. неготин, окр. крајин, наредник; Новак Пауновић, из ЦрНЈЈке, ср. пореч., окр. крајнн , п. наредаик; Александар Живадиновић, из Г. Каменице, ср. заглав., окр. тимоч., каплар; Жиаан Милорадовић, нзСикола, ср. и окр крајинског, п. наредник; Јован Симоновић, из Шарбзновца, ср. бољев., окр. тимоч., каплар; Драгољуб Вукадиновић, нз Књажевца, каплар; Владнмир Игњатовић, из Књажевца каплар; Димитрије Веловић, из Црвења, ср. заглав., окр. тимоч„ каплар; Стеван Рајковић, из Салачка, ср. и окр. тимоч , п. наредник; Милен Јовић, из Брусника, ср. и окр. крајин., п. наредник; Мијаило Мијаиловић, из Брусникт, ср. и окр. крајин., каплар; Мијаило Живић, из Брусника, наредник. Црвени Крст моли за покло-

зувица, опанака, ципела, папуча, навула и посуђа. Сдгок :рвм уредиик Драг7 Гоегорић .ХмаЈСка улада дЈ