Стража

НрОЈ '<г 76

БЕОГРАД. ГРЕДА ~2 ОКТОБРА *Ч)а

Гоавна

Стаи редакшије и админ. Космајека ул. бр. 22.

Огласи се дају т админист. — Цема утврђена —

Неплаћеиа се писма не примају. Рукописи се не враћају.

Пнсма, руковнсе, ноиад и све остало што се односи на лист, слати власништву листа

ОЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉГЊА

Адреса за телеграме: „СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплата ва Србију на пошти: на годину дин. 12,„ шест месеци „ 6 .„ три месеца „ 3.„ једаи мееец „ 1.Претплатаза иностранстио на пошти: на годину дии. Зв.„ шест месеци „ 15.„ три месеца „ 7.5в

ТЕ.ЛЕФОН УРЕДНИШТЕА 1092 Излази свак* даи V 6 Ч. пре п^дне ТЦЛНФОН ШТАМПАРИЈЕ 109'ј

Мил. К. Николик — Расчнски:

Полазак војника Из ебирке: „Ратиа Епопеја"

Посвећена : КР а А> еви ^У Ђ°РђУМото : „Човек је створен: не за то да носк ланце, »ећ зато, да ширн крила“. Вкктор Иго. „Њиво моја, ко ће да Ше сејг? и Коси зраци тону болно као сета. Далеко од својих и од топле стреје. А у гудурама, под огњем лафета, Грезнуће у крви, слушаће где хуче Борба, где се диже, пада и јауче. „Децо моја, Оецо, ко ће да вас храни? и Не бори се само ради славе таште; Пропишта к’о гуја народ оковани Кад буде у ланцу и кад пушке праште, Затрешће се живот да окове здере, Упамтмће време наше берсаљере*) „ЈНубо моја , веро љубави и друже, Чувај моје Шиће?“ — Сред марша и ватре Гавранови неће над нама да круже, Олуј наше снаге кад душмаиа сатре; И од самог гвожђа мишице нам јаче. Чуј! то народ пева... неко ће да плаче. Све се дигло... бура! Уз велике звуке Све од сцаге бреца, тутши и одлеже; И грли јој груди и топле јој руке, А народни занос свуда се разлеже; К’о да иешто тражн, погледи му лете Са огњишта на њу, с детета на дете. „Децо моја, децо, соколови моји...“ Она руке шире, на груд’ма их стиска, И дуго их гледа и над њима стоји. А већ време бије одласка му блиска, И погледом чезне с туге и лепоте, Упија му душу, ликове, животе. Свако стегло пару што му баба дао, Свако слатко плаче к'о анђ’о у санку Зар сме да покаже да му свега жао, Зар сме да заплаче војник на растанку; И када се к њима с пољупцима саже, Он у себи дршће а очи му траже: Прамен косе њн’не... Кад олово пада, И у муклој иоћи кад се борба зачне, Са спомено.ч овим молиће се тада Да не види небо њмк.а очи плачне, Кад јуриша против душманина мрска, Кад митраљез сипа и кад бомба прска. Са сеоске цркве молепсгвије бруји И жалосг му јурну кроз срце к'о стрела; „Збогом!" отрже се; око њега хуји, Ковитла се живот, околина цела У групама друштво одмиче уз речи Велике и сетне, а песма км јечи. Осврну се, ћути; пред њиме се стере Кандило, икона, и ту клече... они\ И срце се смути, и та суза вере Загреја га силно; још слуша где звони : Слободна је земља коју тол’ко воли, Али тамо гама... мученике боли! „Боже! ако икад, сад нам не ускрати И среће и снагс, да стигиемо мети, Из мртвила рсба дигни и певрати, Јер ће с тешких зала грозно нзумрети; Нашто и наш живот, кад крв њи’на јеца ? На врху мачева мру њнхова деца*. Већ одмакло друштво; око њега пусто јурну пуних груди, ие иде већ леће Преко узвишвца, кроз шивраж]е густо, Наиред, само напред, он сустати нсће; Већ кр«, борбу гледа... после, на врхунце Кроз дим сјајиа пруга, и долази... Сунце. И као олује да га вали носе, Плануше му наде као жнзот јаке, И запева снажно са планинске хосе: „Јеси л’ чула, најо, за српске јунаке*... И снажан к’о ор'о, он срце отвара, Па к'о да му цео народ одгодара. Крушевац, 1914. год.

* Стрелци.

— Бугарсми русофнлекп мругоии ноиадоноламн еу лржањен г. Маџарона —

Софија, 20 окт. Изјава г. Маџарова бугарСког посланика у Петрограду направила >е веома тежак утисак, ка русофилске кругове у Софији. Они га отворено оптужују да н»је дорастао за свој данашњи положај и да је односе руско«бугарске само погоршао својом изјавом, која је само: речи, речи и ре« чи и ништа више. Са једним угледким бугарским државником имао сам разговор. Том приликом додирнуо сам и питање о бугарском неутралитету. — Господине, ова најновија одлука наше нладе, јесте нов бламаж, нов шамзр на наш м обр*ау. Меми све изгледа да је на* |Ша влада изгубела сваки компас и д’ не уме да се нађе у данашњој сигуацији. А;" није сва та крнвица до влзде. Главни кривац у овој најновијој н родној бруки јесте сам г. М. Маџаров. наш сланик у Петрот,. ду. Наша је вчада предвиђала да је јако увредила иашу моћну заштитницу, кад је угазила у рат. Зато је после катастрофе ■ послала генерала Ратка у Петроград да изравна неспоразум и да руске званичне кругове опет расположи за вас. Ген. Ратко, је исто тако популараи у Петрограду као и у Софији. И ви се вероватно сећате оног свечаног дочекв, који је приређен прили ком његовог доласка. Широ-

ко руско срце заборзвило је сву увреду од стоане бугарских кругова. Зчали су они тамо на хладној Неви, да бугарски народ није кривац. Али у том су дошли догађаји, који су опет све почварили, м генерал Ратко је напусгио своје место. Дуго се је лонџало док је г. М-џаров стишао за посланика. При поласку он је дао реч, да ће наше односе знатио поп])авити. У противном он ће одступити. Међутим, он је већ и иначе затегнуте односе још внше погоршао. Јер, да је он умео да се нађе на саојој новој дужности, не би дошло до тога, да нас браћа Руси јавно жи* гошу као издајице Словенства Да је он умео да се нађе у Петрограау, он би оданде послао влади такве извештаје, дз г. Радославов, не би.могао и.фвити, да ће Бугарска и даље остати неутрална".

5 ;!» № № Париз, 19. окт. I )>ј једној вести између баварских трупз и пруских трупа, дошло је до неспоразума. кој' ;е свршио тиме што је дошло • туче. Командант баварских трупа послао је депешу цару Би« љему у којој се жално на држање пруских трупа и пру* ских официра.

№н|11 Гш Рим , 19. окт. Овдашњи листови доносе, да је између немачког а грч-

ког двора дошло до огвореног сукоба. Одмзх после одузимчња лађе , Св. Ђорђа 1“ грчки краљ је поглао цару Виљему по специјалном куриру пи мо пуно најтежих прекорл. Немачки посланик на грчком двору по налогу цара Виљема покушао је да изра« вна кеспорчзум између дво« рова, али. је претрпео фијаско у своме покушају.

НШЕ БОЛНКЦЕ Иа неготинем* реаеране Белнице — Уђох V бо шицу, ред и чистота првога реда. Јаком дисциалином и ревношћу Госаолина Управника Др. Андрејевића, б злница има необично леп изглед, а нрм излазу оставља на посеотвоца врло леп утасак. Нз ће бити згорега да напоменем, да се је ова боливва пре једмо петнајест дана доселила из Брестовачке бање овди код иас — у Неготан. У болницм се за сааа налазе већаиом оболелих, међу којпх има око шеснајест рањенвх, који су лако рањени. Од оболелих има једиога који болује од Гегапипа* — то * Инфицирана рана, усле чига је настало троваае крви. је онај који лежи у соби бр. 1, одмах десво од главног улаза — тај је доста взнемогао и рани се махом кроз црево, његово нме за сада нећу из лачних разлога из* нети. Овај рањенмк сваком посетноцу пада у очм са његовмм тешким мимикама, око њега највише лебде болначари као над својим рођеним братом. У осталим собама влада необично расположење; како