Стража

Страна 2

С Т Р А Ж А

Број 276

код оболелих, тако и код рарањеннх. Тако, када сам ушао у једној собв, загекао саи неколико њих, где играју чувеног „Ајнца", наравно да би прекратили време. Сви они нестрсљиво очекују, да што пре оздраве, па да се врате својим јединицчма, да ј се са својом здравом браћом, заједничка боре за дивну срп- ј сху идеју Велику Србију. У једној соби лежи неки чичица, кога је особље болнице из милоште прозвало „арнаутан* — тај взм непрестаио тражи да пуши, па наје иикакво на чудо што се крај његове постеље налази увек у довољној ксличини дувана. Што ме највише чуда, то је да неготинци још нису почели, да доносе понуде рањекицима, међутим знам, да је тога у прошлим ратовииа би ло и сувише. Мислим, да ће неготинци одазвати овој мннималној жељи наших рањеника... Најзад, да пређем и на особље ове болнице. 0 њима за сада као и увек мораћу се лепо изразити. Ту вам је медецииар Ммта па болничар Божа ПепиН, који је једини уз медецандра; а коју су десна рука Управнику Г. Андрејевићу. Затим једини писар болнице Драган Андреје-! вић и сшмпатичи комесар Ми* лаи ШеловиН — „Шукри“. I Благајник још није постављен за сада га замењује у колако се може — Вл&јко Станојевић благајник окружне команде а за благајника болнице именован је Анђел Николић благ. нег. штедионице. Чуо сам да је акт из тимоч. дивизије о његовом постављању, дошао још пре неки дан, а команда га још ни» ■ како не упућује. Ово је за| сваку осуду; надлежни би требали, да што озбиљније схвате ову ствар. Од милосрдних сестара за сада је Госпођа начелника окружног Др. Ђорђа Бошковића, Госпођице Мира Сантнерова и Живка Крсмановића. Како се чује, Коло Српских Сестара од ^жало је пре некн дзн седницу, позивајући мило рдне сестре, да ступе на дужност. Зз сада оволико; другом приликом писаћу вам

опширније, а у најкраћем ро* ку послаћу вам и спнсак рањеника и оболелих. Негвтмн. »Јорданав".

ПМШ! Ш — Спнсал доВровољннх прнлога Копу Београдоних Мнпоординх Сестара, ноје је сиупипа г-ца Мица Н. ЈоааиовиКева Г-ца Марија Зега чиновникдии. 2. Г-ђе Живка Антић-Стокић удова дин. 2. Софија Д. Јовановић удова дин. 1; Милева Јоваковић учит. у пензији дин. 1. Г. г. Петар Карагуновић са женом дин. 2; Лазлр Ђокић мајор у пензији дин. 4; Миливоје Јовановић чиновник дин. 1; Степан Радивојевић пензионер дин. 1; Кобинеровић дин. 2; Милан Димитријевић порезиик дин. 1; Милан Косановић наредник дин. 2; Н. Н. дин. 1; Рисга Угриновић дин. 10; Милан Зјалић дин 2; Сава Евгенијезић дин. 0.20; Милош Влајковић прота дин. 2; Милан Жикић помоћник пореског оделења дин. 1; Јован Андрић чиновник Царннске управе дин. 10; Димитрије С. Ђорђевић дин, 1; Тодор Петровић пензионер дин. 1; Михаило Валтронић професор у пензији дин. 2; Никола Местановић архивар управе дин. 2; Светолик Ј. Пешић чиновник дип. 3; Драгут ин Петрорић пензионер дин. 2; Н, Н. дин 1; Васа Атанасковић пеазионер дин. 5; Стеван Марковић пензионер дин. 1; Војислав Добривојевић практикаат дин 0.60 Радојица Бај ћ дин. 1; Јова Николић пензионер дин. 5; Бранислав Симонић дин. 4; Зарић писар дин. 2; Јоца Богдановић дин. 1; Н. Н. дин 1; Урош Остојић дин. I; Рудолф дин. 1; Ђура Богосављавић трговац дин. 4;Јован Јовановић трговац дин. 10; Милаи Антонијевић трговачки путник дин. 2; Драгутин Ћирин дин. 2; Тихомир Тодоровић дин 2.

Двадвстдшмца Руског Цара Јуче је извршено сз^чано благодарење с молепствчјем у Вазчесенској цркви за здравље и срећу Његовог В. руског цара Николе пјводом иавршепе дваде:его-годишњи* це од ступања на пресго Цара Николе II као и за здравље цареве во;ске. Унапређење капатааа XXXII класе У министарству војном спрема се указ о учапређењу к*петана из ХХХН класе, која су била те ср.ће да их они!

рзнији указа -мимоиђу, и ако су њихови другови данас сви мајори. Овим указом иснравила би се и та ненамерна грешка Браћа Дицићк Љубомир и Добривоје Дицић резервни пешадиски пој ручници, рањени су у послед!њим борбама на Дрини. Оеа два брата, у прошла два ра' та били су такође рањени. ево их с?д опет . у борбама противу заклетог непријате!ља рањени где ге натазе на I лечењу у крагујевачкој резерзној Оолници. Желимо што скорије оздрављење овој ју* начкој браНи. Кзуш?вачка болннца Како нас извешгаззју у Крушсвцу се налазе три болнице, којчма уарзвља 'др. ћ Б ота окр. физииус. Све три болаице су у свему примерне н похвалне, што се има захвалити, мудром управљању пом. лекара и његовог помоћј ног особља, о ч»му ћемо проIговорити на засебном месту.

из ндродн

[шш једаог ошпкп — Стришии Сјгд — Пропхот Саота — Дч| гм Х:зхотоо долазам — Кру. ммоан шпмдхпац — Срби, пзабрам народ. Од једног нашег угледног спиритисте добили смо овај рукопис, који сзопштавамо онако како смо добили. У редн. „Цео се свет интересује и пига: Шта је судбииа и какав ће бити саршетак овог сзетског рата и крвопролнћа? Поред толиких“разних пророчанства објављених, ево исказ и мог контролног духа, који сам добио при једној молитви за победу Срба и наших Савезника. Тај дух је из вигдих региона, сфера: „О, ви људн! зар не вчдите да је настао онај прави Страшни ј Суд за човечанство, о коме у Светом Писму спомиње сам Спа| ситељ света Христос. Свет, теран осећањима своје савести, пред овај велики свегски догађај, О н > свет > осећа зебњу око срца, слути и боји се нечега. Ј Стога у свету под утицајима овихј и оваквих осећања. живо се гру-1 пишу сви сродни људи по осо- [ бинана, својих душевних осећања, без обзира и обвеза релнгије, начела и народности. Тако капиталисти целога света теже и жур-, но хитају Једној целини. Сви си-1 ротани и пролетери теже својој |

грувн, која је уперена против горњих, Лажови, неморалне и покварене особе теже трећој групи. А свн су скупа атеисте и богоборци. и они захватају скоро цео свет. Но из целе те компактне масе одваја се једна незнатна маљина, која ипак сачињава јединство духовне заједнице а која је заснована на Христовим начелима Светом Писму Новога Завета. Та заједницн ради на зближењу и јединству целога света. Почетак овога рата јесте Божија Казна, да се свет покаје због својих греха. Ма ко да победи у овом рату, који ће дуго трајати, још у првој половини овога XX века пропаст је света неизбежна. Промена природних закона човечанства већ је на прагу. Христов други долазак је на помолу, и тек што се није поја*ио видљиво, у телу, на земљи. Он је већ ту и сва је спрема већ готова за дочек тога" милог Госта и Страшног Судају. Први пут Ј’е он дошао као учитељ, да поучи покварени, али прост свет. А сада долази да суди научном и образованом свету. Крунисани владалац коме ће Христос доћи и који ће Христа ј дочекати при његовом другом до|ласку на земљу, већ је рођен. А I има много вероватности, да је та особа Србин. Дотлс ће бити цео ј свет пречишђен и подчињен јед; ном Господару иаземљи, кога ће сви народи драговољно признати ! за свога поглавара; који ће биги по свој' прилици у оној земљи где је Св. Андрија побио Часни Крст. Пошто се сврши оваЈ' еадашњи рат, неће више бити оваквих ве ликих ратова; али ће ускоро бити великах револуција, буна, пљачки и отимачина, јаких болесги и још много непредвиђених тешкоћа и страдања човечанства. Кад је Бог створио овај сввт, Он, му је одредио и време трајања и крај овога живота. По историји светској зна се да је свет увек страдао, када се год ; Бога и Божјих путова и закона ! одрицао. Стога је овај свет пред Ј неминовном катастрофом, пропашћу и тешким страдањем, које је неизбежио према садашњем ! изгледу. Ово се јасно вмди из свакодневног живота данашњега друштва. у коме се грди све што је Божоје. То су исти знаци друштвене покварености, које су били пред ?потоп за време „Ноја“ „Содома и Гомора", пред пропашћу римске и других нација. Од свију нација има великих изгледа, да ће Срби бнп на првом месту по ммлости Б окијој, те ће се повећи број сачувати з« живот вечни. Садање муке нису иишта према онима које иду после ових ратона, а то због тога, што ову борбу осећају и трпе мушкарии одрасли и тек један део малих

ФЕЈГБТОВ У ВАГОНУ 6477 То је онзј вагон у коме сам се и ја довезао до Крушевца. Оно у сааком вагону војног воза, којн се сад зову општим именом, бежунарски возоги, јер га и возовоће у путним листама тако крсте, — има по мало иитересантности. Али овај вагон је, пошто сам све вагоне грегледао Сио најинтересантнији. У полазвој станици код Београда стајао сам на „перону* железничке станице. ,,Пе рон" стављам под наводницама јер је то сад једна велика пољана поред пруге ирај колског пута. На том простору леже разноврсне иућ«вце ствари размештене, куфгри, корпе или саидуци у којима је обично кухињско и стакле■о посуђе бегунаца спакова-

но Негде се виде веће гомиЈ 1 е стварв а негде мгње. Поред стзари стоје соп[ственици и нервозно очекујући бежуиарски воз Ту се може увек да взброје и члачови породвца. Рачунајући количину кућевних ствари и број чланова једк.е породгце ту носе рекорд нзши мојсијевци. Они обично расползжу с нај већим бројем пакета, бзла Јили сандука. Све што год су ј могли они су понелн, чак ни I сто/.ичице ц астал^иће за дејцу и то нису заборавили да понесу. У великим сандуцима од ес* папа наши мојсијевци спзковасу своје кућне ствари, а да би им утоваривање бало лак* ше, они картирају плавим плајвазом место куда се ствај рв експедују те на тај начан 'добијају званичан карахтер I косанћим муниција се налази |У њима. I Кад А су почелн пугници да

|се утоварују, ја сам са свог ј места посматрао: у наш вагон је утоварено највише ствари, дае јеврејске породице, имале су 5 врлиних куфера 7 сандука, и једно десег-петнајест цегера пуних ствари чак и једно мало коританце, ко^е не вреди н 1 6 гроша и оно као ,.провизиж" прошверцовало се ту. Дж су ствари утовариване нисам се мишга чудио, али кад су почели мојсијевци да се уговарују ту је настао чвор. Госпођа Сара, не знам да ли јој је тако име али свака друга мој сијевииа, зове се Сара, ут"%пила је најмање дете, маао „Сали", једном млз’ ћ тт држи док ова не утовзри, >. ну другу Јеворјчад. Прво је помогла на^гаријем да се поп* не, то је био Мони са „поцепане панталони", па Мошулику са једним зимским капчетом, па Аврамику без зимСког капутићу, па Лазарику,

па онда Ребека од 5 година, па онда једно мало женско дете сигурно „Саринче" и Букуса за тим је помогла да попне њену свекрву баба стара Сара, а најзад се и она утоварила. Са тим утоваром већ је био и наш вагвн пун, јер ови су направили такву галаму и вашар да је изгле* дало да смо се ту спаковали као сардине. У овој прилици то је била и добра страна, јер смо има.ш доста места. Дакле ту сам се и ја утоварио. С десне стране у вагону била је једна пг ћз машина систем „Електра" на њеној платни постављен је §удил» ник сат који свнра, а испод ове на п ечагама завезан је један лонац у коме су биле мале златне рибице, то је био кућни намештај једне жене која је ту поред ^машине и седела. Једна врата од фургона за-

слабих и иејаких. А тек после ће доћи оишта патња за све жнве. Из те борбе и тих мука, спашће се само они, које Бог буде помиловао за жмвот вечни. Мили Срби, старајте се да се Богу приближите, каЈући се за своје грехове и чините добра дела, старајте се да не враћате зло за зло, већ ало добрим враћајте, да би се Богу приближили.

(Од нашег сталног сарадника) У суб ггу сам пписуствовао . иредстави, у овдашњем позоI ришту „Јо^ким Вушћ‘давала јсе Хлсан Агиница, а у не Јдељу јучг: Хајлук Станко !^д Ј. Веселиновића. У Хасан Агиница, својои смишљенои игром а ин^че у добром костиму, који изгледа да је специјално припремљен 32 овзј комад, и течнии језиком. г-ђа Мила је била ванредно добра и сваки њен монојог пратиоје буран аплзуз присугних посетиоца. Истотако, вредно је истаћи и игру г. Радентовића, који је у овом комаду играо Хзсан Агу. Г. Раденховаћ је једзн од мла^их глумана, који је можда одавна жудео да му падне у део овако једна деликатна улога. Несумњиво је, да је г. Раденковић један млад човек пун радљизог духа и одушев* љени поборник позоришне уметности. но при свему том, и ако је ове вечери био врло добар, не сме се пропустити да му се учине азвесне примедбе. Сзм тон и рнтам његовог изговора, не сме да провејавм и да се чак испољава у свима комадимз. јер ту се губи све оно шго је најлепше у његовој игри. Када би се тај исти точ применио у ка* квој салонс^ој игри. онда би таква игра упроаасгила цео комад. Сам темпер-зменат г. Р^денковића одговара оној улози. Гримасе и покрети г. Раденкозића били су једни исте V оба комаца. Дакле, много шлвфа и више ириродности треба уносити у игри. Кзко сс та празнина дала врло лепо приметити, у Хајдук Станку, где Јелз, - г-ђа Стокић у оно мало дијалога, уиоси сву природност мач-

творили смо због Јпромаје а друга оставили широм отворгна на отвору од свих седели су три младаћа и један Мојсијеваи, овај је нмао задагак да својим јеврејским гешефт језиком, [брани нас од навале публике, он је сваког наилазећег слао у предње ва* гоне којч су са свам „празни". Сад смо били потпуно комплетирани, нас је било десет а оно остало све јеврејчад. Воз се кренуо а и концерпг је почео Сат је почео да свира а мало Саринче је секундирало. Мони тражи да једе, Букус оће воде, Аврамику се гура хоће да седне напред, направила се читава ларма, као на каквом јеврејском митингу, у Захумској улици ила Јеврејској Касини. Д* би се мало утишала де* па, стара баба Сарз или Ребека, распаковала је цегере и почела да раздаје храну, Мони је добио семенке од бун-