Стража

Број 276

СЈчРАЖ А

*анкс сељанке и са пуно осећаја и разумевања иденти фккује психологију ондашњих сеос.чих ааручница. И докг ђа Стокић, у улози Јеле својим углађеним тонои, уноси сву нежност њене жарке љубави дотле г. Раденковић, својим нешлиф љанам тоном и изне* снам покретима ствара анти* патију према ономе што је најлепше у комапу. Ову примедбу треба примити к срцу и трудити се да се она постебено изгуби. Г Ковачевнћ, један млад путујуви глумац, показује још сад да ће у будуће бити је* дан од врло добрих глумаца, јер сваки његов мснолог, прати и највећа озбиљносг, што значи: да се овај млади ч > век предао сав своме позиву и да му је свака улогз, најтежа па ма и нгјмања била, иајтежа за што он пргдходно сваку улогу студвра и га из* весном студијом излази пред публиву, а то је оно: што сваки глумац мооа да чини. Дакле, г. Ковачевић је озбн љаа и вреда ! радник, чији ће рад доцзије уродити плодом. Иначе трупа је релатично добра.

ИЗ БОЈНЕ ЛИНИЈЕ — Љубаа ка оромју Познато је колико наш војник воли своје оружје и колико је за ово четири рата срећан са њиме. Оружје му је за свг ово време нераздвојни друт и пријатељ у кога једино веру има. Испрнчаћемо у кратко ову кратку епизодицу, која ће озо наше тврђеље утврдити. У нападу од 29 пр. м. непријатељ је са Бежанискмх висова отворио паклену ватру на посаду аде Циганлије. Топовсхи пројектили иарали су ваздух, али са никаквим дејством. Посада адска ућутала се к ммрно чекала иапад пешадмје непријатељске, јер је у напред знала, да оеа бесна канонада са њихових позмција спрема њен иапад на наше положаје. Све је бжло у реду и само се чекало да тај напад наступи. У рововима се и даље ћеретало и сваки метак који бућне у Саву, пропраћен је са грохотним смехом посаде, јер су тдкви „погодци* били многобројни. Случајно једно зрно из хаубице залута и погоди испод једног митраљеза. Напрази велику рупу у земљи и митраљез, који је био на положају, спремаи за операцију и дочек незваног госта, подигне се

деве, Букус мало парче поковане гушчетине и т. д., а мало Саринче сисало је своју маму. * Кад су се сви тако намирили онда сам ја ступио у разговор са старом баком. Знајући да су Јевреји а поглавито јеврејке врло плашљиве почео сзм је пвтати о пуц* љави у Беграду. Баба је заузела место на патосу уа сандуке, поврх о* вих један каолар слустио је своју пушку, карабин аустриски, сандуци се непрестано клате а баба видевши пушку, пре него што ће да ми одговори на питање, рече: — И склони овај пушка ја се бојам, знаш има ноге па ће да ода... Знајете господине ]ћ се много плашим од ово мониторју, и ђаво да га носи к #д дође близу ово мониторју, побегла гам код доктор Адкалај, била сам у подрум а у г оигу. пуца оће да ми упуца

Стоииа 3 - - -■ I ■ -

и сасвим успразм на пслривеној земљи. Официр, водник митраљеског одељења, подпоручник Раджсав брзо притрча из рова своме митраљезу и сасвим очински мазећи га, рече: — Шта је, драго дете моје! А што си се ти несташко подигао. Оди бати да те спусти. 0, о, о, ивсрећници једни како теузмемирише! И тада наетупи једна лепа сцена: овај добри офипир загрли свој митраљез, помилова га пред свима војницима, па га пољуби по цеви и полако стави у исти положај у коме је и био и чекао ,драге“ госте... * Тај исти митраљез, одмах после сачо неколико часака, »штечовао* је,_ и сваки његов бод односио је по"једног швапског војника. ...Тј хладио гвожђе било је благодарно своме пријатељу Радисаву, што га је у случајној беди спасао. О мктраљезу десног адиног крила, — Аустријанци и сада на Бе-

жанисквј косн препричавају чи-

ђшшке СТАН са три елегантно намештене собе издаје се одмах. За услове обратити се уредништву овог листа. ТРАЖИ СЕ једна соба са намештајем за самца у близини Теразија или у реону кварта варошког. Јавити се кафеџији код „Руског Цара\

моли за поклоне: новапа, кошуљз, гаћа, чзрапа, сламарн ! ца, душека, јоргана, јастука, гшњава, ћилнма, шаренаца, пешкира, марама, назувица, опанака, ципела, папуча, нанул? и пгсуђа.

Наше бојиште ђорба са ^шушш ЦЕТИЊЕ, 20 октобра. Преко хиљаду нзоружаних Арнаута, које су предводили Бзјрам Цур, Иса Бољетинац, бугарске комите и лреобучени аустриски официри, они су напали на цриогорско земљаште код Ђаковице. Како није било довољно наших трупа, уаадачи су прешли нл наше земљиште, собом су били понели и два брджа топа. Нзша војска их је затим опколила и разбилз, терајући остатке 5 километара на арбанзшко земљкште. Вође су једва успеле да побегну. Пошто је успоставила ред, наша се војска врзтила на цпногорско земљиште. У>а9 ^рхауша ка хашу тершпорпју НИШ, 21 окт. У посдедње време Арнаути су у кратким размацима извршили три упзда ка иашу територију. Упадали су из сбласти доњег Дебра у Тетовски округ. При свика тим! упазимк долазило је до пушкарања са нашнм жандармима. При тој одбарани Арнаутима је по-азило за руком да отерају велики број стоке. Предео гдеКачзни врше те упаде, брдовит је и незгодзн за Качане, те су они угпевали да утекну, остављајући свакад по неколико мртвит. Прелазили су у јачини од стотину људи. Команда наших трупа саоп** штила је пограничнаи кордокима, да ће у будуће гонити, Качане, док их не похвата и не унвшти, па се мз том приличом морало прећи преко границ 3 . Глтвари племенз изјавили су, да ће и сама припомоћи уништењу Качака јер су им досадили, па и њих храли ка' ии пропадне упзд у Србију. У тим крајевима нема никакве власти.

ово мониторју, па сам се наплашила, кад ова Алкалај има један тица н она поче да пева ћу... ћу... ћу... ћу... а ја се збунио, мбслим да је ово мо* нитору, па шта знам ја, аједан господин каже: то није бабо мониторју, видите то је тица... И зар пије доста што патим од ово монитору, ио и зашто овај тица плаче, ја мислим да су то матрељази тамо код .Цигани* (на Ади Циганлији(. А видео сам овај што лети па чини др... др... и многп пушки пуцали... — Да није то бабо био какав аероплан? — Јестг, ђаво да носи и ти авровпланв, оће баба да уу пошље некој бомбунм (бомбе) да не пуца више. И зашто не упуцају тај тица што баца у наша јеврејска мала бомбуни? Сваки бабин монолог, оратио је грохотан смех присутних путника! А и она се гро-

хотом смејала. Да би смеју-; рина била већа, јмлздићи су! почели певати песму на арију: Аустрија нека нека. Бабу сада Срце мори, Све због швапски монитори. Моннтори швапске жабе Плаше наше старе бабе. Ал' у Бабе срце куца Мониторју да упуца. И она се ништ не боји У подруму вазда стоји. Не би она била туна Него то је због куршума. Објаву је баба стекла С бежунаром већ утскла. А новине црно пишу Кида баба право Ни лј Није она више рада Да п .еда Београда. Аој Бабо стани, стани Ето лете Авроплани. Зато она сад!не дрема Авроплану призрент (презент) спрема.

- Пркуда Иранциу, ЧаОршвићу и друговм« БЕЧ, 19. октобра. У четвртак. 16. октобра сарајевски суд взрекао ј* пресуду туженима за убиство Фрање Фердинанда и Софије Хохенберг, од оптужених пет су осуђени иа вешала: Данило Илаћ, Вељко Чубриловић, Медо Керовић, Миш. Јоваиовић и јЈдков Миловић; као саучеснаци у убиству на двадесет година робије осуђени су; Гаврило Принциа, Недељко Чабриновић, и Триумф Грабеж. Сви непосредна кривци осуђени су на ову благу казну с. тога, што нема 20 година староста и што по јкатненом законику на њах није могла битк примењена смртна казаа. Од осталих на вечиту робају осуђен је Митао Кероваћ, Васа Чубриловић на 13 гоаина, Цветко Попо»,ић г.а 10 година, Лазар Ђукић и Иво Крњачевић, на 3 године тамнаце, Бранко Загорац и Марко Перин, на 6 годиаа робије Цчијан Степановић. Кз* зна осуђеннх пооштреиа је постом и сваки од осуђених мораће дан 15. јуна продести у мрачној оделитој ћелаји и лежати на голим даскама. Остале оптужене: Јову Керовића, Благоја Керовића, Николу Форкапића, Драгана Калембера Мишу Мпћића, Обрена Милошеваћа, Ивана Момчиловића, Фрању Сздила и Анђелка Садила суд је ослободио иа 0* снову параграфа 271. тачка трећа казненог закона.

Св5вр 31 р»н ТИФЛИС, 19. октобра. Зз време ванредне седнице општинског одбооа, која је сазвана шоводом отпочетих непријатељстава на Кавказу, општински одоорница Руси, Ђурђијанци, Јермени и Муслвмани утврдили су једнодушну солидарност разннх народности кавкаског становнишга, сједињеног у жељи да се одбије зиједничкн непријатељ отаџбине. |ор5а је ш>чш БЕЧ, 19. октобра. , Кореспонденц Биро“ има телеграм из Трапезунта, да су отпочела непријатељства на руско-турској граннци између Руса и Турака. У Согуху СОЛУН, 19. октобра. Амбасадори Француске и Енглеске са особљем аиба* сада стигли су очамо из Цариграда нарочитим возом и отпутоваће у Игалију на једној ратној енглеској лађи, која је ради тога дошла у Солун.

Са славља — Прослава у Македонији АТИНА, 19. октобра. Јављају из Солуна, да је сребрна свадба грчког Краљевског Пара прослављена у целој Македонији, а нарочито у Солуну и Кавали.

Сакрите се код Јакобу Баба баца сада бомбу... Ова песма бабу је тако раздрагтла да ии је она при певању и сама помагааа пра тећи својим старич сопраном сваки стих; Аконто тога баба је оевала соло: Ај ти си Мошо стари лола Како рекнеш тако бити мора. Снги диги Санку Дајдер мени банку Ако немаш Санку Дај ми пет динару!... И ову је песму пратила баба оним познатим чоческим гестовима. Смејању и сељу није било краја, јер је баба онако стара са својом песмом и мимиком успела да насмеје све ирисутне, и сви су с њом заједко певали. Ја сам, све ово бележио на хартији и баба је то приметила, па ће рећи једном дечку: и озај господин пише нешто, још да ми зва име, ^ ставио би ме у новине. Це-1

лим путем до Сталаћа, певала се она бабина песма, они м«адићи прави ђаволи непрестано су клепали стихове и смејубина је била ту. Кад сам казао да ћу да се скинем у Сталаћ, баба ми је рекла: и оћеш да идете, и зашто нас овде оставлате сами, немој да метеш бабу у новине, нека ђаво носи ово мониторју... оће да дође у новине и зато што пуца а баба ће да ужива у Лесковац.

Рашхичка пошпа Моли се сваки онај друг, пријатељ војник, рођак ко би ма шта знао за Ммленка А. Мишића болничара каплара I позива тммочке дивизије 20 пука прво завојмште, за пуком, да јави његовом брату Најдану А. Мишићу контролору Монопола Дувана (Крајина Неготин). Исти се од дана мобилизацмје : до даиас иије јавио нмти се пак зна о њ^му нмшта.