Стража
С.рана 2
С Т Р А Ж А
Грој 298
вање између обе категорије руских политичара у Нишу и Софшји али резултати н>вхови ниуколико неодговарају жељи која се у том циљу врши. Ако не дође до тог споразуа, на којем се ррди момоћу Француске, Енглеске и Грчке, Србија ће а пре а после бити пзрализозана. По том с а прелази на описинање пустоши коју је у Београду произвело аустријско бомбардовање и констатује како се на супрот Нншу и другим местима Србије, у Београду осећа све већа по треба за мир-
ЕШ Н I!! — Ежглеска санитарна ми сија у Скопљу Скопље, 11 нов. Еиглеска санитарна мисија, о којој смо раније јавили да се кренула за нашу отаџбину, да би указала помоћ нашим рањенацима, стигла је овамо. Та мпсија, којој иа челу стоји Једи Пеџет, позната пријатељвца наше земље и нчшег народа, састоји се из четшри лекара, међу којима је, као шеф професор Морисон, 20 болничара и 24’болничарке. Све су то махом добро »ољд« из врло отмених егглеских кућа, међу којима има мшого медецинара. Ту је л бивши лектор за енглески језик на нашем универзнтету г. Вијл. У скопљу им је дата болигца, којој је управник доктор Живадиновић и која је смештена у тамошњој гипназијској згради Г. Ст. X. Павловић, секретар министар ства иностраних дела пресрео их је у Солуну и долратио у Скопље. Мисија је донела собом 20 тона саннтетског материјала (осам пуних вагона) и један^аутомсбил зз пренос рзљеника. Ив Бнглеске ће им се слати материјал у разме* ри, у којој га буду трошили. С*и члаиови енглеске мисије веома су одушевљени за нашу ствар. Поздрављамо срдачном добродошлицом енглеску мисију, која показује толико љубави за наше рањенике и тодвко симпатија за нашу општу ст»ар.
»ЕЛ>ТОН 1- М пешадасхи мајор И тебе нема зише... Пао сн... Натопио си крељу својом оиу груду звмље која те је одгајила, коју си свом душом волео... Као јунак, у страховитој борби коју си водао да спасеш углед и част Отаџбине, пао си погођен непријатељским зриом. Пао си, драги Браико, и оставио свсје војнике да, тукући и даље мрског непријатеља. убину твога, ридају и □лачу за тобом... Пао си, драгн Бранко, и са поља поиоса, славе и части, ■ослао последњи свој поздрав онима, који су те познавали, волели, обожавали... Пао си.. Твојом славном
И Португал... — Против Немачке и Аустрије ЛОНДОН 12. новембра Јављају из Лисабона, да је конгрес, пошто је саслушао говор председнвка министарства.: упућен сенаторима н посланкцимз, усвојио једнодушно законски пројекат којим се овлашћује влада да се умеша у садашњи међународни сукоб, у време и на начин како за сходно нађе, у сагласности са енглеским савезом. Указ о делимичној мобилизацији изаћиће су тра ил и пре косутра. Немци лажу — Тачност немачких извештаја — * ПЕТРОГРАД. 11. новембра. Ко/јико немачки званични из*ештаји згслужују вере, може да докаже овај извештај прускога генералштаба, који јо веома кратак: „Новембра Руси су освојили у источној области језера једно пољско утврђење са топовима, ааи у коме није било људи.“ Овај коминике циља иа редуг кол села Пшикоп. који је ноћу 4- новембра у великој борби освојила једна чета сибирскога пука, под командом капетана Осипова. Сутра ден је непријзтељ концетрисао на редут јаку ватру из хаубица велико г а калибра и вршио је 4 часа учестале нападе, да би повратио редут. Немачке колоне су у томе наоаду биле приморане да уђу у превлаку између језера Бувелно и Војнов, јужно од језера Леаентинз. Та превлака, која је широка највише 400 корзкз, представља |Ла је гомилу поубијаних Немац ». После јаке и < горчене 'борбе одржали смо тај р'дут. _ | Руска офанзива У УГАРСКОЈ ПЕТРОГРАД, 12. новембра. Службено. Код једног излаза у у-ј јгарској равници заузели смо село Кончина. русп п Шурџ — Око Ерзерума ПЕТРОГРАД, 12. нов. (Службено)У правцу Ерзерума наше трупе настављзју да гонеглјвну масу разбијене турске воЈСке, при чем су зароби-е' врло много војника и заплениле кара и ратне" муниције.!
Путови, на којима се Турои туку повлачећи се, прекриГ љенн су лешевима турскнх војника који су помрли од хлад ноће. Према једногласним исказима турских заробљечикз, турске трупе журе се да се ппвуку нза утврђеи. з у Ерзеруму! „ЗСсмђа у В а Р ш ^в“ ВАРШАВА, 12. новембра. Дуги редови немачких војнчка, које су заробили Руси у последњии б фбама, прошли су улиаама ове варо-ши. Међу заробљеницимл налгзи се много војника из пруске гарде. Код немачких рањеника има их много са промрзнутим когама и рукама.
Око )1ођа
ПЕТРОГРАД, 12. новембра. Службено. Бпрба код Л |ђа још траје. Ве шке масе Немаца, које су 7. довембра упале у предео Стриков, Бжежињс*, Кољушки, Згрсж, прит^снуте су са свих страва оа нзших трупа, чине сал надчовечанс*е нааоре да прокрче себи пуг на северн ј сграни овога предела. На југу од стазице Кољушки разбијене непријчтељске јединице лугају. Имам~>ааробљеникз, више тотова, тешке м пољске артиљерије. Ииамо убеђ ње да борба код Ловича <>д 11 новембра иде у нашу корнсг. У борби на фронту Чен тохов -Краково наше прупе оплољавају знатне снаге »устриске. На овом фронту заробили смо једног генералз, 40 официра и 3600 непријатељ* ских војоика. Заоленили смо три трена и митраљезе.
Сјајиа победа
ПЕТРОГРАД 13. новембра. Руси су одржали сјајну победу над Немцвма око Лођа. Ззробили су цео један корпус са артиљеријом н комором Борба још траје; још једач корпус је оакољен.
Са мора
БЕРЛИН, 11, новембра. Премз званичном саопштењу енглеског адмиралитета од 10 новембра, подморски брод № 18. потопљен је. Потопио га је један енглесви извидначка брод на северној обали Ић.отске. Према једној вести „Рајтерове Агенције'' контраторпиљ р „Гаои“ гпасао јетрисфицира и 23 човека од посаде. Један човек се удзвио.
У Сарајевској улици посто* ји један прокажени ћифгински тип, који је данас кад сви гинемо и прилажемо отвџбини колико ко може и колико се тражи — нашао најзгодније време да мародерски експлоатише сиротињу а поглавито своје кирзјџије. Тај човек је без срца и ду* ше; то створење има сталне професије. Цио је стол?р, после гапацирер, затим трговац сз меблом, сахрањивао је мрт*
ваце и најзад се угурао у ба* ј калски есиаф те је данас бакалин. Какав је као бакалин најбоље зн=>ју његове муштерије. а какав је као газда женине куће казаћ-: кирајџије које терорише горе него што су то некада чвнили кад рајом Агомлија, Кучук Алија и њихово друштво. Дангс, кад се с обзиром на ситуацију, не даје ни Богу божије. ни цару царево, испољава се ова арамски васаитана икдивидуа са својим хај* дучким ултиматумима: да му
погибијом изгубила је Отаџбина чедо своје, јунака и заштитника свог; породица понос и узданицу, а сви ми. који смо те вол^лн: веселог Бран* ка, прослааљеног јунака из минулих ратова, ретког друга, идеалну душу, радост нашу... Пао си; ади ће ипак зато успомена на тебе, весели наш Бранко, живети са нзм?; а са нас прећа на потомство које ће вековима препричавати успомену на тебе, веселог Срп • ског јунака који је радосно поклонао свој живот Српству. Пао си... одужио си свој дуг Отаџбани а све нас, твојим светдим примеро’-, увсрио у истину: да је слатко умрети за Отаџбину. Али ипак, туга за тугом, весели Бранко, неописана је. Па и твоја јуначка смрт ништавнт је утеха за све нас, који смо те волели, навикли на тебе, на твоју веселост, ваљаност, идеалну душу твоју.
Усиомена на тебе силна је — изазива сузе и ону душевну бол, која је јача од воље и здравог разума .. Ах, како ми је и сада у свежој усаомени последња ноћ коју сам у твоме друштву провео: Јулска ноћ, коју је квасила тспла кншица која нас је и сакупила око шареним чаршавом, застртог стола у трпезарији каване ,Ђердап “ на Дорћолу. Било је нас више... Уз тебе још два официра: капетан И* лијз Ст. Матијевић и поручвик Михајло С. Протић. С ,ки задогај лагали смо добрим вином ч масом духовитих вицева • _> с и обиловао и ти и к-..етан Илија. цоцније, увесељавали смо песмом; а када је весеље потекло кго наоујала река, са чашом у Р у ЦИ> устао : е капетан плијн и обратио се теби, колвко се с.ћам, овим речима:
„Госпсдине Мајоре! Срвћаи судбином која нас је, после оних силних окршаја, сакупила око твог стола, дозволите, миЈда ову чашу вина испијем у ваше здравље, у здравље јунака Браика Ј?годића, мога ратног друга н колеге.* Дозволите ми, г. Ма јоре, да вам пожелим дуг и среган живот на част и славу миле нам Отаџбине, која ће нас, прослављене јунаке евоје, можда скоршх дана, иозвати и упутити тамо, где буде тре* бало браниги углед -и достојанствс њено“... Послс ове здравице поте кла је песма коју је капетан Илија гевао, а коју си ти та ко силно волео: „Дека си бимг, Марике, туго\ Саноћке мени да дојдеш*... А са сточа полетела је фла-
•Обоје су били у турском н бугарском рату командири чета у II. бат. 3. пука I. познва.
ша једна, коју јо бацао пОручнии Проткћ... Па када се свега овог сетим, сз срца се подигне бол, силна, необуздана бол, која у грлу застане, оће да угуши, да уништи ноћ дана који ме кроз живот одржавају. | ^Речи. капетана Илнје испуниле се. Отаџбина вас је убрзо, после те дивно проведене вечерв, позвала и упутила иа Цер и Дрвну да браните углед и достојанство њено. Веседо, са срцем пуним радости повели сте своје јунаке V свети бој. Тукли сте битке незапвсане у историји Србановој и соколећа јунаке своје пзли сте, један по један... капетан Илија, ти, веселв Бранко, па поручник Протић... Три гроба. . На којима ће по остварењу Српске взмипи, пролити много суза сви они, који тугују за вама, на