Стража

С јрана 2

С Т Р А Ж А

Број 302

стар 50 год. станује у улици Босанској број 16 остгвио је жену, Васа Илић стар 60 година улица Босанска број 27 оставио жену, мајку и слепу сестру, Петар Јовановић 48 година улица Босанска број 12 оставио жеау, Милану Стефановићу, књиговезцу Државне Штампараје одвели су жену Вукосаву, он је на војној дужности а деца су остала од 4 и 6 година и једно мало дете од 6 месеца, Димитрије Станковић стар 60 година, царински служитељ са ст^ном Босанска улаца број 34. (Наставиће се)

— Аустријанци су на Космају десетковани —

Један аустријски сфицир, који је још са једним својим другом ухваћен на бањичном брлу, изјавио је, да је ово до сада највећи пораз који је аустрИјека војска икада гтретрлела. — Ја рачунам, рекао је он, да наши губитци у заробљеним и погинулим и рањеним премашају преко 50000 душа! Даље, још је рекао да је преко 2000 коморџиских кола са великим бројем пољ» ских кујни,топова кара, муниције оружје и сго;се заплењено Из НАРода

ду: Било је ведро и сунце је топло грејало. Од Истока од! едном се показа иут поеко неба светао као звезда. Пут је био кратког века, јер га одједном нестаде ка Западу. | Овај прелаз Од Истока ка Ззпаду пропраћен је ужгсном пуцњавом. Пуцзњ је био тако ужасан да се је сва земљ« затресла. После пуцња на стала је још силнија експлозија Док сам ја зачуђено гледао у све ово што се дешава, звезда је још неколико пута црелетала с једног краја неба на други Сваки прзлаз пропраћен је са ужасним пуцњсм Наједном око мене се створи ужасни мрак, а затим опет блесну сунце и сво јим зрзцима обасјаЈјсву околину око мене! Ја'држнм да је ;’ово један 1 од тако многих ниших зна-| кова, који нам говоре да је крај германа та«о близу. Сречио Мипкћ

ИЗ БОЈНЕ ЛИНИЈЕ У једном санитетском возу ко- ј ^ји је превозио рањенике са Подриња, седе два'рањеника, који су до скора били крвни непријатељи, а сада их помириле ране — и живо разговарају међу собом. Један је аустријски војник, говори српски, други је наш сеља, војник трећег позива. Између осталог, рећи ће аустријанац: — I: ко ико ви то имате војске кад нас онако побисте и заробисте по Мачви? — Па.. тако... ми и Руси четриајест милиона... — одговори наш сеља.

У броју од 23 октобра донели смо сан који је уснио наш ј;ањешЈК Срећко ч Милић у арлнђеловачкој болници. Из тога сна, који смо ми одштампали тако се лепо види све ово што смо ово дана преживе/ш. Ми га због тога у данашњем броју доносимо и скрећемо пажњу наших чи* талаца на свај сан: Сан ’ гласи: Један рањеник пише нам ово; ,Ноћу између 20 и 21 октобра у сну сам гледао небеснс при/шка у оваквом ви-

Двлазак полицнје Одмах с војском заједно дошла је и це. окупна Бе^градска Полиција са жандар меријом. Полициски чнновници су већ сви за^зел« св ја места где отпраољају своју редовну дужн' сг. Ноз ш За члана Палилулског кварга, постављегс је г. Чеда Јев ђенијевић, г.ређашњи секрегар Управе града Београда.

Г. Јевђенијевић ужива глзс врло доброг старешине, и способног полациског чиновника. I Васа Ђама Васа Ђема писар Управе Вароши, и иаш бнвши колега умро је ноћу између 16 и 17 новембра, на прасно у канцеларији управе вароши. Бог душу да му прости! Пошта На упостављању поштанског саобраћаја рзди се непрестгно и за који дан имаћемо поштански саобраћај потпуно упостављен. Чим нас буду изаестш.е надлежне власти ми ћемо у листу објавити.

Пошто ћемо редовн > доносити у листу имент оних лица, која су од стране Аустријанаца одведена, то молимо њихове породице и ближе поз нанике да нам достављају и* мена ових.

Наредба Да би Управз града Бео* града могла са успехом посврш взти најхитније послове, који јој претстоје пооле одласка непркјстељске вој к • из Бео г рзда, а у ингересу реда п безбедности позива се грађзиство да следује следећем наређењу: 1., Ни једно селиценесме виђат.ч по улицама г.осле 8 часова у вече. Д » тога временл морају бит затвор ни и сви београдски лохали; 2., Нико од грзђава несме да улази у станове у којима нико не обитава без нарочите дозволе иадлежнога кварта ма они били .и сопсгвеиици станова; 3., Сва аустријскп војници, који су заостали у овдаиЈњој вароши као и сви они странци који су љ шли нз А.*у гарске у Београд после уласка непријатељске војске и мзју се одмах пријлви и Уарави; 4, Сваки грађанин код ко-

га се налази ма која од лица поменутвх у тач. 3. ове наредбе дужзн је да одмах у* чини доспву Управи. 5., Сви аустро-угарски и немачки поданици који вису еваЈсуи ани из Београда имају се безусловно у року за два дана пријавити Управи грзда без обзира на раније дозв^ле њене о слсбодном кретању по вароши; 6. Свако лице код кога се #уде иачрзило оружје мунација и други војнички прибор, као и стокз, коју су о ставили непријатељски војници у вароши, •— исто од* мах донссе надлежноме кварту ради прсдаје војним властима као ратни плен. Тако исто свахи је ох њих дужан дз доаезе и свх гуђе ствари које су им ма на к< ј I на-ин д шле у гритежање како после тога не би одг.. в-рали као устајзчи; 7. Сва она лица, која ма шта зчају о грикривеним з> остзл>'м аустријским всјницима или странцима о оружју и доугим војничкад погр бама, као и о п крађении ства ри«а дужна су да о томе одмах учине доставе надлежннм квартовима; 8. Сва лица којима су познате издајничке радње или какве друге неиспрачности по* јединих грађ на за време б.* рзвљ ња непријагељске вој ке — дужна су да о томе одмах извесге ма и анонимно, како би таква лица добила заслужену казну; 9. Породице к >јима је који ј члан од стране непријагељске | војгке одвгден у ропство или и св ки друг.-», који ма за кога зна, да је одведен, дужан је да о томе учини извештаЈ вадлежноме ква .ту са што детаљнијим нодацима о њима, како би се могло зна-1

ти, који је све у Београду од грађанз заробљен; и 10., Свако оно лвце, које примети ма кога и мз где да сигнзлизира непрвјатељу ма на који начин, дужан је о томе одмах доставити најближој пол тцијској или в >јш> власги. Ко према овоме наређењу на буде поступио биће з неизвршење безусловно спроведен војноме суду ради <• суде, која за извесне покенуте случајеве прописује и смртну казну или најстран: наје кзжњен према крив. закону од стрзне оне управе. Но. 49089. 4. децем. 1914. годин. Београд Управник гр. Београда

У Женеви у Швзјцарској установљена је међународна информациона агенпија за рат* не заробљенике и интернирава лица. Адреса је ове агенције: А^епсе Јп1егпа6опа1е 6е гепзеЈ^пешепХз роиг 1ез рлзо= ппјегв бе ^иегге е! 1ез гпћегпез. Сепеуе. (БиЈззе). На основу тач 4 чл. 11 опшге поштанске конвенције, кореспонденција заробљеника или иитерниран. лица предата пошти неаосредно или преко извештајнпх бироа, ослобођена су плаћања пзшганских таксз.

Пратшта на „Страшу“ стаје један динар мвсвчдо.

до6 р° мла ђ е код саме госпође даје без мужа а способна за сав кућевни посао. Упитати Ратарска ул. бр. 10. 1—3 штшшшшшшштштш.

моли за поклоие: новаца, лушека, гаћа, чарапа, сламарина, кошуља, јоргана, јастука, поњава, ћилима, шаренииа, пешкира, мар-зма, назу• анула и посуђз.

ФЕД)Т0Н

Док сам В..м пре писао писмо из подрума бвло је црно и бело, ала сад доживех и ту несрећу да Вам пигаем писмо из Оџака и то све због културе Аустриске, и оно је сасвим црно управо загаСито црно. Да ми је чеко пре ј’.паска аустриске пљач'уаш<е хорд^, у Београд, тврдио да ћу у двадесетом веху станопат у Оџаку ја бих му гл<.ву раз* ■био или би га огласио за лудог. Казао бих му: „Зар ја да станујсм у оџаку н да из оџака лишем писма зз новине? Е, али ето и то сам доживео. Истина ноћи ми и нијв било тако тешко јер сам око 3 часЈва силззво из оџакау

собу на преноћиште и то силажеље морало се извршива ти у највећој тгјности и у мрзку чзк и да комшија не примехи. Рано још у 5 сати ујутру морао сам да се евакуишем у г, џак и хо оовлачење изврњивао сам у изјвећем реду и тлшини, јер ме у то време, непријатељ није узнемиравао. Са собом Сам носио увек и јед!>у дашчицу са најнужнијим писаћнм прибором. По двл три пут дневнО слаО

да евакуишу? 1ешко нама. — Пст ћутите! Ево их д> лазе у гвлију. На ону заглзвљену даску у оџ>у гоја нл је била и

Старије

„извидничке" патроле жене, јер њих кису „ '*» |едва сам т «ко радо купил... -*» се че^ао кад ће натрола д „ вратч да ми саоошти новссти ција° Ме КЗЧ ° посто 1 ава ситуаНе СИЛ98И доле ево иду они маџарски перја ици н по купили су неке цогане, рече ми извидница. . . нзопако, одговорих Ј°Ј зар су почела и Чубуру

астушшк власннка и одговорни уредник Доб Миладнновић Мачванска 3<

сголииа и сто, стајаи сам као каква сгена, пола ме вестало срце поче да лупп као пацов удолату, лздан ме зној пробио. — Пага тудот м.ђар! иоче перјзник да исцнтује* моју из* в^дницу. — Ј к јз, српски г< ворим. — Имзге бомбе о^де, и поче да претур-х пр соби и по езндупима. — Н'мзио. — А к<лвитаџиЈе? — Они су свч с војском. *мм се одм?х изгуб"ше. За ”' 14 У >: УЈ'У јз Али кад су ''"Н 11 помислах: ја->ј наздрављ« ако ова даска пукне под ногамз па се сгропоштам доле: видећу I н ) грозно и Страшно „Г‘‘ — вешала — на Теразиј/.ма! Дчле Бог те даска о држа највећу борбу ц спасе

’ »у 'ЦИЈу: Ј с5Ш1ЛМу1* ШМ. ,, (4 *•

I А А *. '4

вела даска “ Млр ла з -аду ови нзши трсћопози ци до сад смо ми шкартови одржа вали м< рал у позадчни а сад евјкувсали смј се у оџ;»ке и сламу, па било нас је и на таван/. Пре је важила лозинка кад се припупа фаћзј подрумацију а сад: држи се та ванације и сламарице. Пре смо били шкархови, бојали смо се војне дужвости, а кад наиђоше ови аустрисчи злотвори, ко'ико смо пута уздахнули за српском војском и за бомбама шго не одосмо и ми с н/.цјом браћом па макар СВЧ изгинули, него ссталос«о < вг.е да прозодимо дане |по оу цима и тав-нимз и дз јтс!аж<-:мо дозводу да можсмо да се крећемо у СЛООиннашој рођенОЈ зси Пре смо се изд-рзли на келнере у к фани, не взља на - послуга, не ваља н-м су па ило говеђина, а нод Ау

давале ка мотку леба ш>и за сиго ирквезаиа мотка па у њој мало варлва, колико да се не заборази јести. А како је тек било са бележењем мога дневника: т је био прави чвор. Писало се како се могло и што се чулс од извидничке патроле. Мало ми је било лакше кад с?у. чуо да други леже у с*аму на таван. Имало нас је и таквих к<. ји се нису 10 дана скидади с тзвана, неЈ'о сулежалиусла му као прасићи. Али је слама н таван био наш најоми, љенији станЈедзн Цига рсче лк: ,.Море ја сам у ћубре мојудецу з$тварао, а ја сам лежзо у счј јмг њачу, добро мц је билр с ;мо што ниеам могао да путим! п -""-ом прилгком продужи-- **Ои гим ДРЈ • ћу да и д*ље 0 тошс разне кзрактеристичне цртице,

ш, и “V« Штампа Драг. Грегораћа — КббЛћјска бр. 22.