Стража
Гопига IV
Број 304 С ап редакције и админ. Космајска ул. бр. 22.
;|Л(си се даЈу у адмнмист — Цеаа утврђена -
,в 1 лаћеиа се пвсма не рамају. Рунописи се не враћају. (1 хма, рукоинсе, ноиац ш е с стало што се односи в, лвст, слатн власкиштву листа
БЕОГРАД УТОРАК 9 ДР.ЦЕМБРА
СТР ,ш 1 :^ Ж Ж -
ПЛО г '0 30^41/ ОРГАН М“'ЧјЈ Ј ГЦрН*>А
ЛР.ФОН уредништва 1092 Излази дан у ( о ч, пре подне
Адреса ва телеграме: ,СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплата аа Србију иа поштв: на годину дин. 12., шест месецв , 6., три месеца , 3.. |едпи месец , 1,-
Претплатааа ниостраиствс ГЈ ва поштв: на годину дви. 30,, шест месецв , Г5., три месеца , 7.50
ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1(&2
Крзмну геп
У тренугку када је снага срискога нзрода на бојишту била већ скоро на измаку, и кзда је опаки неприј&тељ већ бто започео стадити плодове скупе псбе; е своје, — појавиј се добри ђеније срп гксга народа, први међу првим?; појавао се стари Краљ Србиј ;.. Нао)ду српскоме про г< ворио је Онај, чија је проста и искрена реч штицала из срца, и зато и нашла пра* ви пут на срцу народа, који је сав од срца!... И та реч,| родит.‘љски блага, дубока и стинита и неодољиво убедљива. донела је спаса с,>пскоме народу и Србији, у тренутку, к?да су их пријатељн аећ били ожалили, а непријатељи већ мислили да је српска пропаст неизбежнз. Под силним утиском од те речи, силио се заталасзла в' ћ скоро малгксала душа српска а преморене мишице српске добишеснагу, која је као гром порззила непријатеља Срби јс*. Зз десетак дана пибеда н иријатељена претворила се з /б у погибасни пораз. Варварске хорде топиле су се под снажним уда; цчма одушевљених српских бс раца као груде снега под тш.лвм дах< м пролетшегд сунца, а «. вет?, и топлом крвљу ерпском натоплЈења земља, као потезом мађијскога штапа, сс^ободила се крва: е туђинске најезде. На леиом и поносиТом српском Београду, ооет ее весело и поносито, залепршвла дивна српс«а тробојг ка, свет:>знамењ: сргске сло боде. Душа српскога нзрода откргвгла се од гр'. бне сту-1
дени, која је беше притисла у току нсвембра ов страшне године. А светлт и чисто о ружје српско пон"во се оки тило новим, неувелим венцима бесмртне славе .. Нека је славз и хвзла Богу на прсвелгк'V дару њего вом. Част и славз стзроме нам краљу, чије родитгљско срце тако дубоко позиајс- душу својега народа. иочетајне и ситне струне њене, ч ђе треперење доноси сргскоме имену част и славу Нека је хвала и част свим далеким и блиским пријатељима нашим у туђини, ччје нас је пријатељство крепило у часозима страшнога искушења. Нека је неизмерна част и сл ва бесмртнкц' ма, који животсм свпјим, на пољу витешке борбе, откупише слободу, срећу, будућно-т и част рода 1 својегк!... С' има њима, нека је част и слава, јер су разумели н прихвзтили пламене речи ст,г рога Крзља својег, и претворили их у бесм. тну и живу стварност. Зт нечор вр^мена часг им и слава иу.!. . Аруггрскв позбраб шбзбама 2 Децемб а кад је Сопска В јска умарширала у Београд, међу првам коњични пртрола сгигао је и г. Коста Но ; -аковић, резервни поруч ник, командир митраљескцг оделеља; иначе у грађаоству с»п ент а по на елу социјалиста, он је тога јутра сти
гао још на вземе и поставио један митраљез на Саборн} Цркву. Аустријакци су бежали у дивљем бегству преко Саве нт понтонссом мосту, видевши да још има много Аустријанаца он је ли* чно отпочео палбу из овог митраљезз говорећи: „чекајте мајку вам швагтску дч осе« твти и другарски поздра&“. ЈМитраљез је кркљао и вршио своју улогу а Аустријанци су падали као снопови у Саву и преко Саве нз обали. Тако су и наши социјали-ј сти ов јг пута показали ко-ј лико им је мила ова земља ч Д 1 су они прави родољуби, и ако у мирном добу онако лармају.
№1м1 Примчте нарочно п^здравление од мене Спасг и од Андето и сд Русета до те>е татко и до тебе мајко и до Спасенцз и до Симона и д > Грпа и до Дека и до Илина и до свите пријатељи здраво и живо ако цраинт за нами мије сме како поарно, но ми је бериме гајле за ва ми не ве знајеме како све ваје. На 2 децембар влегоаме во, Београл мије најпрви ја и Русе зајсдно бевме мртва стража и кога влеговме из леве што беше живо не пречека (нас гричека) и не наредије со китки (накитише нас цвећем) како некојн лазарки до девеска фала Богу ништо не ни би з од сега на тамо к*ко Бог речит. * * * Карта је пис&на чисто српгк'>м азбуком и написаном руком адресована је на Рис-
ФЕЛ?Т0Н Ешд IНРШ Ја мислим, оно цјто сам ввдео оног дана, кад је СрпскавојскЈ, после швапске најезде умарширала у Београд, — нећу моћи за д^го да испишем и онишем. Нарочито су интересантве оне карактерне цртице гаших београд* ских гамена, који свуд> за војском иду. Како се сви они протурају и мувају и о тпме ћу писати на засебном мссту. Овом гриликом оћу да опвшем један догађај из гамснског живота, који се одиграо тога дана. Још око 9 часова ујутру три гамена; Мале .мртвак* тако га зоау што он увек чува стражу кад ови други И гепи* рају* (араду); Пера п коњ“ орзј надимак му је придодат
што највише може да цопосе ; на лећима и Влајко „пљугаНсц“ зо»>у га тако, што их ;он увск сна5д>ва дуваном, »Заробили" су три аустриска војнгжа и одузевши им цео 'ратви грибор приђу једним празним коморциским која су Аустријанцн ссгавили у Бео> граду приликом бежања. Са овим ко-чима упуте сеуправо Смедеревском Ђерму ве би ли што упљачкали. Како су кола била доста ја/а и добр’ то они реше да их задрже за свој „ооса'>“. Но у путу ка Смедгревском Ђерму. испаде им за руком да „гепира|у“ једве добре и јаке лотре. Стрпају их у к^ла и продуже пут даље. Путем сретну јед* ног сељат« ког? запиташе да ли су му потребне добре лотре. Сељак видевши добре лотре пристаде да их купи. — Ми смо поштени тргоаци, правдао се Миле г мртвак,“ нећемо да теуцењујемо
цај нам „шушки" за њих га их ооси. — А шта ти је то шушка? 1а шаруља — банка, кДко хоћеш, или 10 киити! — А, тако ми кажи: десет данг.ра! — Ј сте брате, дај паре па је носи сако нека се рвди. — Сељак узе лотре пс што их је платио и метнувши их на леђа оде. Пр.д прву к. фану згста дош ’ ова три .трговца да се мало „окрепе" алкохом. За тили часак почеше да лете флаше с пивом пију шагровци као смукови. Кад је већ била попивена бакка, Влајко „пљуганац 14 ззпева; „Нашем Влајку рзабуцаше банку* Он пева а ова двојица му пома жу. Затим окренуше кола и запеваше понг ва: Мвршрута је на брдо Бањицу Ту Шваби раабили брњицу Јуришите београдскн клници Ви сте сада готивни војннци
ту Симонозића пред'едни< олшт. Порешке срез Дебарски округ Охридски, пошта Дебар. То иека праштају браћа Бугари да не мисле да тамо живл бугарски елеменат.
Из кода Ср. Сеспара Г ца Мица Н. Јованозиће-1 ва, чл?н. Кола Срп. Сестара вратпла се из Ниша пре четири дана и почела је да прикупља добрлвољне прилоге за сиромашне и рањене војне обаезнике.
Ма смо јо| прета «и 20 крун?. примљених од госпође Мице Ноњић, да их гоСпогица предт Срп. Црв. Кр« сту за н»ше заробљенике.
арт. пукошк Рад, БојовкИ новн мвиистар војни. Како се он сада налази у Енглеској државким пословнма, то ће га у дужности застаупати г. Пашић.
еад
Н?кад
,~ЉС» Л-
АМЕРИ^А
-
Или временз се мењ'ју и људи са њима.
На бојишту засвирала банда: А нас тражи Врховна Команда*) Кгд с/ дошли на Дауданону пољану уз песму су следовали и пуцњи из пуц.ака; то им је била нека врста варијације или упад „баритона“. Код цжве Бањичке, скочи мрггак коман:.ујући стој кола са пумпаие шине. Сви сескидоше Јер одмах поред кола стајаше један велики бал_н угакован уЈкорпу а наоколо сла'.*;. — Сјаши за борбу пешке! одјекну команда Влајка „пљуганца." И Сри се нађоше охо балона. Пера ,.кољ“ који вуче „комору", а коуора им је један финн аустриски телећогк унутра је спакован овај прЕбор: неколико штопен1 игера — имају људи и резерву — Шраубеициер, маказе, два три кожа и сваки им» каму у чигмама (а чгзме су *) Армја ове иесме: Вндиш мати пролазе солдати.
мгхом поскидане са ногу мртвих аустриских официра) једно велико црево (кауч)к), глета, и чехићи и т. д. треснувши је поред бвлона узрикну; — Чекајте клинци да се види ш а је унутра, можди је случајно отрсв! — Еј, (удало зар Шва( а носи отров, примети м/ „мртвак“, в) ци ти тај запушач напгље и спустИ сиса/ииуунутра! За тренут ока Пера извуче з:>пушач и спустивши црево у балон помириса мало га поче да „цима". — Вино: Али стој да сеја прво тренирам па >нда ви дођете, рече Пера намештајући се за даље сисањ*, Мало доцније сви се изређаше ва бало тако да је већ пола балона било пресушило. — Сад да продужим дање, предлагао је Влајко, алн да мстшмо и Балон у кола {