Стража

Страна 2

С Т Р А Ж А

Број |306

свежљеве и мећу их у поштанске џакове. Колико је тих писама тешко је рећи. Било је дана када је број пристиглих писама промашао [29.000 комада. Сада се тај број спустио на 10.000 карти писама или де пеша. Такође је велики број усмених извештанања. Има људи који долазе и питзју за ситнице. Да би се и они задовољили председник и је ста« вио неколвко чиновника на расположење, који им дају обавештења од сваке врсте. Немам нн времена ни простора да вас нроведем кроз сваку просторију. Споменут ћу само још то, да се у при* земљу зграде налази дивно уређено књиговодство у коме ради неколико душа. И овде је огроман посао јер дневно стнже преко 6000 франака а један део новца сав стоји у одвојеној благајници, док се атресант нађе. А пакети? Они и не долазе овамо. Она се потебно отправљају а има их преко хиљаду на дан. Садржај и стих кореспонденције показује највећу разноликоса. Очи оних, који та писма читају често у сузама орошена. Какав страх, зебња, какви боли се чесго садржавају у писмама. Има људи који мало имаду појма о писању писма и овако одприликезанрзшавају сво: ја писма оримите моје многопоштнване и англипатичне поздраве. Али се највише греши у насловима: Драга и добра госпођо Црвени Крст, или, Господину Адору, посланику Црв. Крста [али опет неком генералу, министру официру Црвеног Крста, па чак и свештенику Црвеног Крста. Број заробљеника који се помоћу ове агенцаје дописују са својима достиже 17.000 * * * Ови мали понатци врло су непотнуни, али ипак пружају лепу слику о корисном раду што се врши у Женеви. Док рат крваво пустоши толике земље, док се народи десеткују, дотле се цела Швај царска посветила једном узвишеном послу.

Рлиз в — Изјава захвалности Ево већ 15 дана како се налазиме на лечењу у овдашшој болници која се налазв у згради основне школе Чим смо дошли са бојиште још на овдашној железничкој станици (еше нас дочекало мноштво света, што је нас Ваљевце и Шапчаке вео ма дирнуло. Унапред велмко хвала овдашњом унравнику болнице г«ну Др. Ј* Панајс* товићу који Се за све нас очински старао да нам по моћ укажу и ране што пре ублажи. Величко хвала и г ђама Василији Пет, Стојановића учитељици, г-ђи Маргити Швабићки, г-ђи Јоли Младеновићки, г-ђици Христини Младеновићевој, г-ђици Радојки Миловановићевој и Даринки Гојковићевој. У нме свију рагвеника собе бр. 14. Каплар Милутин. Пандуровић.

рашичка пошша Живко Илић, војник 13 пук,“2. чета 1. бат. 1 поз. извештава свога опа Благоја да се налази у Пироту у 4. резервној Голпици.

Наста: Секулић, служ. народне банке, стар 52. оставио жену. Алимпије Прокић, стар 17 година. Оставио брата Петар Гложанац, стар 40 год. оставио жену и двоје деце. Никола Болановић, стар 17 година. Светозар Димчопић, службгник соште, оставио породица. Пошто ћемо редовн > доносити у листу кмена оних лица, која су од стране Ау:тријанаца одведена, то молвмо њихове породице и ближе познанике дт нам достзвљају и* мена ових.

1НЕШ1ЕЕТ1 Продаја коња На дан 16 тек. мрсеца у 8 часова пре подне пред кафанои „Мали Балкан* на трка* лишту. имз се извршити продаја неспособних заплењених коња и ждребаца“. Два динара шо хлеба " Данас је у Београду продавана векна белог хлеба, од 250 грама за 0,50 динара. Што значи да цео хлеб од 1 кгр. стаје 2 динара. Далеко смо отералн! „Руски Цар“ Ресторација и пивница „Ру* ски Цар“ отворена је и ако је ово отворање скопчано незгодама, Г. Влајко Радовић по< старао се за добро ииће, јело и услугу те ће публика као и пре бити увек добро услужена. Ша а не дувана Један београдски лист у свом јучерашњем броју тражи од Уграве Монопола да шго пре пошаље у Београд дувач, који је потребан грађанству. Слажемо се са овим али држимо да се у Београд пре треба послати [брашно, шећер, со, гас и остале животне намирнице. Дуван је последња брига. Пажња Моли се она г-ђа код које је Драгољуб Савић доселио кућне ствари да се кар том јави Драгољубовом ои> Савићу Босанскз улица 12.

Умољава се она жена и дете, ко,и су бежали испред аустриске извиднице од Белог Потока и Торлака за Београд са мојим стварима, да исте донесу у апотеку г. Михла, брсанска ул. бр. 8. где ће добити пристојну награду. Тако исто моле се и она два господина, што су се возила истим колииа да ми јаве шта је са осталим стварима нашта ћу им нсга* ти благодарзн, Н. Радоњовић

Суспендовање гдавнокоЈландујућег У Букурешт је стигла поверљива вест а* устријском посланику, да је глбвиокоманду« јући ерцхерцог Фридрих, ко[и је пре неколико дана унапређен за Фелдцајгсмајстера ; 1 суспендован са положаја гпавнокомандујућег. Као разлог за ово наводе се његови неуспеси последњих дана на бојишту. а нарочито пораз на јужном ратишту, где је Аустријскс војска претрпела такав пораз какав до данас није ни једна војска. Са њиме је смењен и командант јужне војске Поћорек са сзима вишим команцујућим официрима. За главн окомандујућег постављен је ерцхерцог Салватор, који има генералски чии у коњициЕ Интересантно је да ово суспендовање до* лази одмах после састанка ерцхерцога Фридриха са царом Виљемом. У добро^обавештеним круговима говорило се још тада, да су цар Вчљем и начелник Шгаба генерал Хинденбург чинили тешке замерк^ ерцхерцогу и његовом начелнику конгрзду од Х^цендорфа, Котор — Англо француска флота јопт увек бомбардује ЦЕТИЊЕ, 8. децембра. Нсколи.ш покушаја аусгриске мрнарице, да се дохватч мора, и да побегие у Полу пропали су. Услед силне ватрс са англо-француских лађа, које стоје укотвљене пред самим уласком у пристачиште и мотре на сваки корак непријзтељске флоте. Један фраиуски х»дроаероплан летео ј дуго над сзм >м вароши у којој влаза крајње очајање, по што је животних намирница нестало. Већи број грађен.тва напустио је варош и п вукао се дубље у земљу. {Соландија — Дванајести час... Лондон 12. децембра. Холавдска војс ка је сва на окупу- Пре гри дана у целој земги по гарнизонима војска је положила ззклетву крз* љици на ведност. У овдашњим покитичким круговима верују г а ће Холандија ући у акцију. Становништво са југоисточне границе евакуисано је. Целу је границу госела војска. Флота је такође на окупу и под пуном паром чека на заповест да се придружи енглеској флоти.

ФЕД?ТОН

1 пи е № Аустријанци су због њихове „културе," за време њихова бављења оставили толико матеррјала да се то не може лако исписати. Ја сам, као што већ знате, за време Аустријанзца становао у „најугоднијим" С1ановима као: оџаку, каналу и т. д. Али, сад тек сазнајем да ја нисам сам имао та о „добре“ стаиове имало их је и таквих који су имали још горе. Једав мој прнјатељ, којије чвтао у листу моједоживља* је из оџака, дошао је у редакцнју и саопштио ми је како ]е једна госпођа, за аре* ме Аустријанаца, становала у бурету! — Тхе — рекох му, какав

ли је то стан? А како је тек ту становала? — Како? питаше ме. — То је тек вештина. Јадна ли му Је то вештина кад мора да станује у бурету, премишљао сам. — Ето како. То је једно повеће буре у које је она обично хватала кишницу, На средини и с једне и с друге стране направљене су рупе за чепове, које су у овом критичном моменту служвле као прозори. Но то и нису биле рупе већ рупетине. Једна. од ових рупа, била је стално отворена због проветравања а друга, отв»рана је по потреби службе. „Врата“ на бурегу — једно од обадва данцета. — била су утврђена помоћу једногексера тако, да се оно данце могло померати горе и доле. Кад падне мрак, госпођа се увуче унутра, натрашке као рак с ногама напред а с ру

кама мери да јој глава не стр чи на поље. Кад се увери да јој глава не стрчи, она онда лупне песницсм о зид бурета и поклопац падне — врата се затворе. — Па може ли да спава унутра, питао сам зачуђено. — Може, ђаволску матер! По целу моћ мора да ради гимнастику. Час опружи ноге час их скуии, час отвори заклопац часга затвори. Или виши пута у ноћ намести буре из хоризонталног у вертикални положај колико да што више прекрати време. Ето тако је она спавала. — Једне ноћи, прича мк та госпођа, прошло ми је четр* десет дана. Неко је сигурњ проказао Аустријанцима, да у нашој авлији има сена и сламе. па се скрхаше ччтав вод ту у двориште. Маџари, убио их Бог да Бог да, почеше да ларме. Мало затим луиише ва врата од

Засгупник влаоаака н одговорни уредиик Добрнвој Милалиновић Мачванска 36

моје собз кад им се нико не јави они почеше ца тумарају по дворишту и кујни. Ја сам била у бурету у хоризонталном иравцу. Јгдан од њих седе на бург заповедајући оним осгалим да покупе сву сламу и сено што је било у шупи. Скоро чатав сит врзмаки су се око оне шупетине, а онај на бурету, љуљкао се као на каквој љуљашци. [а да се не би наљутио, морала сам по такту да Цкрећем буре. Сто знојева пробили су ме док нису отишли. Па и није мибилотакоте шко док сам њега љушкала али сш се бојала да не каже и оним другим па да$и њвх целу ноћ љуљам или да не запале буре. Хвала Богу, ипак срећно сам прошла. — Тек што сам изишла из бур та да се мало одморим у кревегу чујем иаједан пут кораке и ларму. У брзини навучем сукњу а поврз

ове палето па се завучем по нова у буре. Дрхтала сам као прут не знајући шта сад опет траже. Лупише на врата неколико пута, па кад се нико не јави, пренеше лупњаву на прозор а мало затим отвори ше бзјонетима врата. Муваше се по соби и кујни и најзад изађоше напоље. Полако подигнем поклопац извирим напоље видевши да никог нема извучем се из бурета в уђох у кућу. Ништа! само су ми смотали свс тегле са слатком, дигли ми неколико јастука, 2 јоргана и душек па отишли- Да бог да мртви легли на то убио вас Бог да Бог да. Само кад сам ја о тала жива завршила је она.

Пратшта иа „Страж)" стаја јадаа мнар мсачм

Штиша Цр »г, Грегоржћа — Космајска <Јр.