Стража

Страна 4.

С Т Р А Ж А

БројЗ'7

Застуаник власника и одтовории уредиик Добривој МилалиновићЗорина ул. 12

ШтГкпа/ЈрагГТреТсраћа — Кссмајска р.

Т, Огртач и капу нашао је А лредњој соби пипајући, шуњајући се тихо у мраку. Каиашна нема, н 0 ти рукавица, али, али та он ће тек за часак! Доста мучно је доспео до американског механизма браве. Ногом је ударио у врата, лупа се чула кроз целе степенице. Хвала Богу^ предња соба била је празна. Уставивши дихање, Дања је клиснуо кроз тешка врата као миш, једва их отворившв, а срце му је све играло, и ево га на улици! Небо мрачно а под ногама шкрипи бели ситан снег. — Све је то К4.о сан!,. Ш .Невзљала дјеца“ управо су излазвла из капије суседне куће, кад Дања искочио на улицу. Над дечацима пловила звезда, која се сва светлила црвеним, ружичастим и жутим зракама, а најмањи од вертепаша носио је на рукама малу, иснутрг осветљену кућиау, начињену од картона и*разнобојне хартије — .вертеп Гјсподњн". Тај малишан није био нико други, већ син Јеврејског кочијаша. Дања му није знао имена, али је памтио да је тај малишан идући за оцем с великом озбиљношћу скидао капу, кад [е Дања слу чајно пролазио поред шупе за коло или коњушнице. Звезда је дошла са Дањом. Ои је неодлучно шмркнуо и промрм вао:

ваца.. целвх педесет копејака... А ето сзд не дам!... —' Само лажеш! Ти и немаш педесет копејака... — Немам да, — нмам! — Покажи! . Само лажеш! Дања је звекнуо новцима у цепу. — Чујеш ли? Малишани су зашутали раззмишљајући. Напослетку се онај промукли шмркнуо са два прста и рекао: — Но па шта.. Дај пара, па хајде у друштво. Ми смо мислили, да ти хоћеш онако џабице — да нас превариш. Умеш ли певати? — Шта? — Па ето „Рождеетво твоје Христе Боже наш... и обичне вертепске песме и... — Умем, — рекао је Да« ња одлучно.

Лањске године. као и других година дочекивал! смо овај најЕећи хришћански празни'.' с највећом помпом. Мало нам је било да се зздовољимо оним обичним хришћанским обредима већ смо хтел« да уносимо и једну новину

праликом овог празника. Реч упоредоЈјео „Христбауму“. Нз Туцин и Бадњи дан могле су се видети читаве чете — Господо, хоћете л’ при- постројенвх продаваца у Кнез

мати и мене-е-е?.

Михаиловој улици са зимском

Деца су се зауставила. Не- јелом исквћеее свећицама и што су шапутала. Неко је ре- перлама да би што сјајније

као промуклим гласом: — А шта ћеш нам ти!? — Иди, иди.

изгледала. Ко је оддомаћина уводио ову вовину у своју Нама није кућу, сматрало се да је то

дозвољено, да се стобом др/-;отмена породица и да так«

жвмо... — И не требз.. — Како је мудар... ми смо уложили по осам копејки.

тички принципи дикту]у да се са зимском јелом дочека наш велики празник. Од како српски род посто-

Децо па то је Јевљевски јв, ми смо се стзрали да тај

господић. Харанка то је ваш?.. — Наш!... ровом стидљивошћу шев малишан.

дан увек за]едннчки дочекамо и проведемо. Поједини чла« понсвио Је су- нови породипа, који су били кочија«! далеко удаљени од Београдз, негде у унутрашњости, обич-

Одлази!.., рекао је први, Јно су јО'” на Туцин дан сти-

сипљиви малишан, ту нема теби друштва,.. — Одлази ти, — расрдио се Дања. — овде је мзја улица, а не ваша! — Па и није баш твоја већ државна. — Није, моја. моја и татина! — Ако те љоснем кза ушију, — знаћеш, чија је улица... — А не смеш!... Ја ћу казати тати... А он ће тебе избити... — А ја се тврга тате не бојим ни ето толицно.,. Иди од куд си и дошао. У нас је свар заједничка. Ти, чини ми 1се ниси давао новаца зз звезду, а хоћеш да идеш... — Ја сам хтео дати и но-

зали у Београд код својих милих и драгих. У Београд су се тога дана

весели кад се радују иајвећем хришћанском празнику! А данас, у Београду нема оне вреве и жагора, изгубило се море људскога живота, ишчезла је она веселост и о • душевљење у нашем лепом и веселом Београду. Данас је Београд са своје веселости најснромашнији. Али је за то ипак поносит и велики што је дочекао овај највећи хришћански празник, после толиких дугих крвавих борби и налора са једном великом силом да се у њему вије победоносно Српска Застава, да се са Саборне Цркве чује пријатне звуке звона, објављујући београђанима службу Божију. Општа невоља рата, збли-ј жила нас је и ми сад усамљени од својах, заједнички дочекујемо овај благи дан. У место свих кућевних цере монија, ми се сад задовољавамо и са онвм што се ту нашли. У место комисброда торте и других ћаконија, сад се задовољавамо бијелвм ле бом, то је сац кама најбољи мелшпајз. До сад смо ваљали по стомаку прни хлеба, а сад даде Српски Бог паето добисмо и белог брашна да можемо белог леба јести.’ И ако су Аустријанци пљачкали ипак кам је остала и ио која „гуда" прасенце колико да сч омрсимо! Има ова земља доста свега и свачега зато су аусгријанци и кидисали на њу. Шго се тиче вина и пиаа тога имамо по грилично Иазк, се виђају балончећи по улици, деца и момци носе пуне балоне својим кућама па и најсиромашниј 1 кућа наба вила је бар пет литара. Колко да не буде без вина. ПЈтоти је Српска крв ! Нјмамо музике аи не треба нам, јер јој сада нема места. Без музнке, без весеља дочекујемо и проводимо нчш нзјвећи прззник Божић. Си ротињски алв ипак дочекасмо наш Божић. Београд је тужан по спољашности али је живот у њему пун Српског

се цео горњи спрат дати на сгално уживање сиротнњи. Познавајући г. Војиновића као човека од речи, ми му са наше стране најтоплије захва« љујемо. Бродарци исплаћени Јуче је Управа Бродарског Друштва, исплатила своме особљу 25 од сто плате која им припада, по најновијем решењу УправеБродарског Друштва. Честитка читаоцима Свима нашим читаоцима, познаницчма и пријатељвма честитамо наш велики праз ник Рождество Христово! I Чика Пбвле Ранкови^ Наш стари колега чика Павле Ранковић нзлази се на путу потпуног оздрављења. Ми му најискрениЈе желимо да се што пре здрав врати у Београд. Црквш весвш Ред звонења у Саборној београдској аркви, за време празника: „Рождество Христово. На баИни дан : Часови у 7. сати изј А литургија тог* дана пре подне. Први дан Божчћс Јутрење у 5 в по сат јутра. Литургвја тога заједно са јутрењем ор лике у 7 и по сати. Жруги дан Божик Јутрење у 6. сати и: Литургија у 8 и по сат Трећи дан Божш Јутрење у 6. сати и Литургија у 8 и по са Ово се јавља граћ ради знзња. Из канцеларије Цркне у Београду 22. дец. 1914 г.

ђелешке

Госпођица која говори I и, пише Српски на Адлер саћој машини, а по потре> се примити и за контоај жели ступити при каквој ларији или при надлештву не понуде слати прско уреЈ под знаком (М. Б.)

Пратппата на п Стражу“ стаје један дшр &

АРМАН.

Први корак у порок ГЛАВА ГИ Историја се понавља

Пошто је прегледао госпођицу Невенку преписао је рецепис објаснио какс се лекови имају дчвати, примпо је хонорар од Нулића и удалио се. Невенка је лежала у несвести. Нулић је огмах пос«ао по лекове и из суседства замолно је једну госпођу иначе добру пријатељицу п ородице Пе^ровића да се нађе око болеснице. Весг о крвавој драми расула се кроз Београд муње-

виђале личности које преко јБеограду опет дочекаемо наш

2К и познаници у на]већем чуду журили су стану Петровића,

већа нас

радост и добит јс за што у нашем дичном

целе године живе негде у у-' нутрашњссти дз би о Празнику све оно пто су преко целе године зарадили, у ве« селом и лепом Београду не милосрдно потрошили. { На Туцин и Бадњи дан су се виђали читави легиони теп* сија са развим

Божић

ЛНШЕ ШШ

Коста Јов. ВзЈИНЈВић, ађумелшпајзима тант кпмзнд. Аде, иначе ко-

и колачима са милхбродима мисионер у Скопљу, зида ве* за положаонике, виђали су лику вилу у Врањсксј Бањи и, после борбе на Торлаку где је рањен, свечано обећао је пред многим сфипирима, ла ће цео горњи спрат те виле дати на расположење сиротним, болеснии и рање*

се весели београђани како купу]у [божићњарчвће, пече нице и т. д. в т. д. Налици* ма београђана огледала севеселост и расположење крајње одушевљење и раздрага« ност, а како и не би били|ним војницима. А доцније ће

да с; подобрије известеодогађају. . Али нису могли ништа више сазнати, јер је Невенка била у вгликој ватри и није могла да разговара. Невенка је још увек лежа* ла не долазећи ксеба а Нулвћ је био поред ње и са суседком је пазио на сваки њен покрет. — —

После нсдељу дана 1 је морала да се сели је сва имаоеина била дужена- И тако једно витог дана Невенка стилз стан у која је свсје детињство и у дочекала страша’: уд; што никог- није имал ђака у Београду, а пр куће сада су јој окрет ву, то је примила П01 Нулића, да за неко I стане код његове теп има вилу на Бањипи. тим та тетка била је 1 и записана у полициј венка то наје знала. је требало да склони ништа више. Писапа ј својој тетци о несрећ лила је да је прими к Иако није знала бог да ради по кући, она тетки обећала да ће ј нзјгрубље послове, > је код својих. Први дан и код тс лићеве Сили су добр« се трудила да задовс ку њену жељу, јер ј златом плаћао. Нев

Леш покојне Петровићке мало опор*вила и чг сахрањен је уз учешће ог-[да да недељу дана м ромног света. Петровић, пак, нзлазио се још увек у д^шевној болници где су над њиме вршили пре* глед.

да отпут*’је тетци. надала да ће дочле ( од.овор. (НаставиБе се)

отпоЧеда је понова рад. Ј1иво се доо?ке добити: Лпвара и на Сшобаришшу — Иечакска ул. бр. 18