Стража

С-фана 2

С Т Р А Ж А

Број 308

[ф

— Ив забележака једног аустријског официра, којн се боријо на франц. бојишту. Дошао сам са мојим бата љоном к предстражама. При

чали су мв, да на том месту још није ни један метак пао. И сви су ми завидели. Чим сам дошао на положај одмах сам легао испод једног дрвета чије ме је густо грање штитило од свгчега. Био сам страшно уморан и одмах сам заспао веома чврСто. Нисам чуо нв свлну пуц њаву коју су били отпочели моји војнипи, вероватно на шумске пацове, које су ломећи грање проузроковали шум, те су војници држали да је непријагељ. Пробудио сам се око подне. Тзј дан прошао је на миру. Људи су вмати право на мој положај не беше избачен ни један метак. Освануо је и други дан. И он би прошао као и прва да није погинуо један војник, који је био доста непажљив и није умео да употреби ззклон. Дошло је и греће јутро. По небу, које је било црвено као ватра предосећали смо да ће бити борбе и то огорчене. И нисмо се пре варили. Тек што је сунце било искочило, кад се зачу пуцњзва. Французи су опк:олили стрзжу једног батаљона и пошто су је похватали, навалили су и на батаљон. Ја сам пошао са својим батаљоном мало нзпред. Али ме Французи осетише и из једног шанца отвориге паклену ватру на мене. Срећа те су пуацли и сувише високо. За све време пуцњаве ја сам лежао мирно, на трбуху и слушао како куршуми зује надамиом и мојим људима. Било ме је обузело неко нарочито располсжење. Повукао сам се натраг и јавио сам се мајору. Баш у тај час Франиузи су силно навалили на менн суседни батаљон. Један јачи одред Француза трудио се да истовремено прође кроз један кла нац који је раздвајао мој батаљон и батаљон на који Фран-

цуске трупе већ врше напад Мајор ми је издао заповест да нападнем непријатеља са (ока. Вратио сам се своме батаљону и са четири војника пошао сам у извидницу. Испели смо се иа брдо, и Французи одједном отворише на нас јаву ватру из својих заклона из кланца. Чули смо јаку ломњаву, прасак, виделл смо и кад би пламен сенуо, али војника не видосмо, тако су били добро прикривени Вратио сам се натраг своме батаљону и одмах сам упоставио везу са нападнутим 5атаљоном. Зависило је све од тога да се на томе положају одржимо, иначе био би угрожен наш положај око Вердена. Са једнам јачим оделењем пошао сам у шјми, која је била на непуних 600 метара од ш&нц" у ко» е је био непријатељ. Шув ајејош била слободна и ја наредих да се ископају шакчеви. Заповедио сам да се насече диста дрвећа, које се имало да наслаже над ископаним шанчевима. У том је већ пао и

кој, потпунч тенденциозне и неосноване. Од почетка рата персијска влада се строго придржавала ноутралности и још увек се неутралности придржава.

[|. 1шп

Честитке о краљевом крсном имену Његово Величанство Краљ и Његово Височанство Престолонаследник упутили су Војводи Путнику, поводом његове честитке Њиховог кр:ног имена, ове те г еграме: Начелн. штаба Врховне Команде Војводк Радомиру Путнику На честитањима, жељама и израженим осећајимз, које сте Ми подиели у име Моје дрг* ге и побед носне војске и од стране Ваше, најтопдије В-м, захваљујем. С вером у Бога! и са највећом рчдошћу гледам у пос еде моје јунзчке војске на путу оствзрења наших веливих циљева. Петар I. Начелн. штаба Врховне Команде Г. Радомиру Путнику Крагујевац. Најсрдачније Вам захваљујем на жељама кој> сте ми ' ■ драге Нека

дашњу жељу нате војске: Дз живи Ваше Величзнство И цео Узвишени м! Врх. Ком. Нз. Кр. Височанству Прбсголошвднику На данашња дан Вашега Крснога Имена, кад победоносна Ваша војска под Вашом командом и за.тавом патрона Вашега Узвишенога Дома гони разбијеног непријатеља и односи победу за победом стварајући Велику Србију, срећтн сам, што Вам у име њено и своје могу поднети најлепше жеље са узвиком Да живи Ваше Краљсвско Височанство!

ли у ропство.ЈОна је остави • ла децу од 6 месеца друго < д 5 а треће од 6 година. Њел муж је у том времену био н < полјжају као војни обвезник и кад је дошао кући затекао је незбринуту депу без своје жене. Износимо ово на 'јавност да би наш свет упознао сво је злотворе.

Еппграм Од Бисерса осветлење, И трамвај су добили, Награда му била: Што га зарпбилм. . Ђ-ца

мрак Но како је ноћ била ј изразиди у име Моје гамн?, то је прошла без и-1војске и у име Ваше. каксе борбе сем што је ар тиљерија имала вуел

би Бог дао да наша победоса не* носна и јуначка в јска смрви пријатељ-ким батеријама. Су- разбијенога нсприј .теља и отра дан око 9 часова пре ствари наш в«адвни ндеал.

Женз денувдијант Ветккз, служитељка у Пореском Оделењу оптужала је Вукосаву жену Малзна Стефановић « књиговесца Државне Штампарије аустријанцима те су аустциске власти одве-

за сиротињу На одборсеој седници општине Београдске решаван ј је: о нздавању дрва сироти њи. Општина је нашла начина и она ће за наступајуће празнике снабдеги сирстињу с дрвима, Ко зна Љуб. Ј. Бојовић »Брка“, моли да му се јави у Београд, где је његова фзмилиј > отишла из Аранђсловца и гдс се сала налази. Ко што зна о Фрањи Малвићу, 1 потпоручнику нека јави његовој матери Јулки Мал вић, Цетињска ул. број 16 Београд Тражи ее једна млађа жена, која уме д ; кува добкће бесплатно стан и огрев. Нека се јази уред ништву овог листа.

подне Французи су опет поели са нападом. Овога су^ пута нападали и на мој ба* таљон. Као појачање оставио сам један вод на крају шуме. Почела је и артиљерија да ради и неколико разорних граната падоше баш у шанчеве, које сам био ископао. (Свршиће се)

— На супрот турсно иемачниж пажи Персија ће остати неутрапиа. Персијско посланство у Петрограду изјављује, да сувести к<’је извесни листови шире и по којима Персија и

њена влада показуЈу симпатије према Турској и Немач сим Вг.шем В личанству сваг

'Аћександар, Честитке Војводе Путника гласе: Његовом Взлнчанбтву Краљу Аранђеловац. На данашњи дан В шег Крсиог Именз срећан сам шго Вашем Величанству могу поднети, у име Взше целокупне победсн сие в •јске, кајср :ач* вија честитања са ж љом, да победе које је до сада н;.ша војск 1 над непрфтељем задобила под стегом патрона Ваше Узвишеш Куће, буду ускоро завршене ствар.ње Велике Србије. Са тим жељама тумсч сам осећаја оданссти ц-чивојс^е своме милом Краљ/ и годно-

У Румунији ври — Наш извештај НИШ, 11 децембра. Овамо је стигла в ст из Букурешта да је победасрпс«.е вој :ке изазвала у свима тамошњим круговима необичн • одушевљење и рад ст, Сни угледни румунски државници и полатичари били су у посданству где су честитали победу. И штампа је топло поздравила победу српску над Аустри јавцима. Слав ћи српску победу »Вииторул“ ссуђује румуњ ску владу што н је и на ушла у алц ју и припомогла, да се непријатељ балкансквх н рода сасвим унашти. Са чиме мисчи нања влаца — здвршав« с,- чланак —да изиђе пред победиоце и да тр^жи оно на шга румуаски народ полаж^ право?1 Угл ха ни румунски држ вник и пзлитичзр Н. ФиаипеСку држао је пред огромном мас н« св јих прииалица један го вор у коке је ошгро осудио влзду што је пропустила гако згодан момен&т, да се без вгликих жртавз задовоље руКунски идеали. У „Румунској независности* Таке Јонеску написао је чллнак под насловом „Шга сад?“ У члааку Јонеску ш та владу штл намеравч с?да и чиме мисли да оправда себе пред румунским народо*?!“ • Пачле.

Нпиои риш Било је то на Мачковом Камену. Била је наређена демонстрација на противникове положаје. да бисмо открили његову снагу. Један наш пук, који се и у прелазу преко Сах е и Срем одликовао лепим држањем, и сада је бесно надирао на про* тивника. Противник је сипао пакле ну ватру на нас, али наши се нису освртали на то, негг су и даље ишли све ближе и ближе прптивниковлм рововима. Ено их, већ су дош 1 И и до самих жица, којима су аустријски ровони били ог рађени. Тада су наши наредил т повлачење наших труаа, јер је циљ бипа »постигнута: ирстивник је открио своју снагу прсме нама на томе фронту

Али у заповести за повлачење све ово није се могло рећа војницимј, нити им се могло објашња.иати, да је циљ о откривању противника била постигнута и да је сад ваљзло да се вратимо на своје положаје. Зато су војници, повл>-чећи се негодовали. — Ама, што нас не пусте, да помлатимо жгадију ? љутили су се многи. Другом приликом десило се опет ненто слично овоме. На Калишту, левоме одсеку Гучева, били смо се примакли врло близо противни ку. Ровови нам ннсу били на стотину метара далеко од иротивникових ровова. Пушк-:рали смо се свакога. дана. Било је догољно да се ма

који, наш или њихов, [само мало помуљи нз р па, па би* смо одмах или ми или они ирипуцали, и онда се оспе паклена пушчана паљба на целом г.ном фронту и траје по

к влмзшка и одговорни уредиик Добривој Миладимовик Мачванска 36

некад по читав час и више. Једнога дана наше старе шине наредише, да се избегава непотребно Јаушкарање, те и да се узалуд не троши муницчја, а и да се без потребе не узнемиравају пушчаном паљбок н^ши на оста-| лим, суседним полсжајима. После некога времена наши оааз шге, како је из непрчјатељског рова изишао јед .н војник, па се побауљке прикрада, да дохвати једзк тајин, који су дан рачије наши из свога ров 1 били добацили непријатељу, да му покажу, ка ко ми имамо хлеба, па се та јин био докотрљао до пред сам аустријски рог. Један наш војник већ лиже пушку, да овога аустријскога војника узме на око и да га •млати. Ати га командир чеге, који је био ту близу њега у рову, дохв»ти зз раме. — Шта ћеш§ј то? у <ита гз. — Да га оборим, господине капетане! — говорио |е

н - ш војник, а с чи су му не како чудн ) ссва- е. — Ни п 'Што! — рече кОмандир. — Зашто? — пигаојевојник с чуђењем. — Зар си заборавио. да се не сме пуцати без наредбе? — патао је командир. — Јест, Богд ми, — одговопи војник, и спусти пушку. Али се после дуго ,објашњавао са онима оки себе у рову. Никако није м њао да се измири с тим, да он не сме да пуца ни онда, с.ад првим метком м же оборити једнога од непријатељских војника. Зар и за то реба нарочита наредба? И зар ту и такву варсдбу треба слушати? Али кад сзмо мало боље о све у овоме размисле, увидсће и сами, да не треба да се чуде, што им се по некада забрањује и оно, зашто би у другнм ириликама били предложени за златну меда љу за храброст. Не може сваки од нас у св..ма приликама сам дасуди о томе. да ли ваља ово илв они урздити или не урадити. Лепа би то војска била, у којој би сваки радио по својој вољи и памети. Зашго би оида биле старешине у војсци. Најстарији има да размишља о томе шта треба радити, и после у томе смислу да издаје г атребне заповести. А сви остали ваља да слушају и извршују примљене

Доиста, у више прилика заповести

нашим војницима изглсда чудно, што им се брани и оно, шт - сни сматрају као Јуна*

Није увек јунаштво у на* лету ва противника. Мног > је веће јунаштво: савладачи

у непр,1Ј?1* да гм-ате 1

всљи свога старешине.

шгиј. Зар да и* забрањују; себе н своју вољу потчиннти и то: д* пос-ачу тељски ров, или нет ијатељског војника?

ЦЈтампа Драг. Грегорића •—лосмајска <ЈрГ