Стража

~/ ‘ ~ ј

Л <0

БрО| 819

БЕОЈ РАД ШНЕДЕЉАК 'ЕЦЕМБАР 1914

Гбдина *■

(В.јн редакцвје » адмпн. Космајска ул. бр. 22. лгси се да ју у адмпнвст — Цена утврђена Леплаћена се пнсма ве _ Ј^вкају. Рукописп се не враћају. .1 (сма, рукописе, новац и е г стало што се одиосп ј ллст, слати нласнвштву листа

{л фон "з^ЕЈћИШуВАЈ 1092

° т-г I I ^ IБЕ ОЈ РАЛ ШНЕДЕЉДК ^ г ЕЦЕј СТРО , олок оЈп ОУ ЈЈкРНПГ

МИЦЈЉРЈ +1

Адреса ва телеграме: .СТРАЖА* - БЕОГРАД Претплата ва Србију на поштв: па годнну дин. 12., шест месецв „ 6.„ трв месеца , 3., један месец , 1.—

;ј на поштн: на годпну дин. 30., шест месеци , 15,три месеца , 7ЛС

Излази свар^ дан у 6 ч, пре подне

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

мир

Кодгрсс у Ватикгишну ЊУЈОРК. 25 дец. ,Вииторул“ доноси, да је председник Америчких држава, : ;Ви Ж@м| упуЈГио је владама зараћених страна писма, којим их извеотава да је за 1 феб. сазвао коигрес Америч. држава у Вашингтому на кеме ће се конферисати о злштити трговине и индустрије од рата. У истом писму Вилзсн чими поиово покушај за миз и позива владе да привремене обуставе војну и да пошљу своје прејфтафи^е на овај коигрее, на који би се м@гло решаватм и питање о Миру.

До пре 29 маја конаи аустријске балк?нсг<е ; олитике налазили су се у Беогрзду, у згради аустријскоЈГ ПОСЛоНства. Пријатељство које је одржавзла тадашња дингстаја са бечким двором било је тако тесно, ла ни једнојсрпској влади није * и падзло на ум да посумња у кзкве зте намере прве суседке; Аустриски предсгавници у Београду прзвили су се велики пријатељи Српског в; ; рода. Међутим, дошао је 29 мај и г.ресекао све жеље и све планове .аустријске дипломације. После 29 маја у Србији почиње нов живот, а Беогр#д, који је до сксра био

да држи Србију у шзху. Еманиипована и економски од Аустрије Србија је у брзо нашла мпого повољниЈе пијаце за своје продукте. Пошто је изгубила Србију, која јој је у њеним балканским ш тањима тако користила, аустријска дипломатија је почел а да лута по Балкану тражећи државу, која ће јој се бгцити у загрљај, а коју ће она тако вешто умети да експлоатише. Покушај са Грчком испао је несретно, услеИ Солуна; Црна 1 сра је и сувише била беззначајиа, Рум> * нија и сувише далеко, нгјзад беше остала још само Бугарска. За вре.ме свога господа-

разни бугарски комитети са пушком и вожем. тлачипи су српски живаљ у Старој Србији п Македонији. Године 1908 Аустрија је зада-;а са^ртни ударац Србији извршив анексију Б ;сне и Херцеговине, а после то^а Бугзрска је проглашека за кпзљевину и у Аустријл је ваправљен један „омвњи“ зајам. На заједничком послу Аустрија и Бугарска остале су све до 1911 године, када је непажњом тадашњег аустријског дипломатског преставника бугарској влади пала у руке поверљива греписка, из које се видела да Аустрија нема баш најискреније намере орема земљи свога принца. Од тада су настали затегнути односи који су довсли до потписивања Уговора о Бал-

удружене с Франауском иЕн-што се ишло на то дз Српеског <1 лошле гу да ел мију ј бија буде сломљ : н . у мо« г ерман„ку нзјезду. Самс Бу менту када би 400 000 људи, ггрска је осгала нестралча. | којима ; била до п ељена тз Н јстала су и сувише кретич- ј дужаост. могли играти у

на времена. Из велик* Р} г сије, која је небр .јено н шаца и потоцима крви просула за Бугарску, ччњенк су <пели, али све узалуд Аустријски посланик, граф '^арновски, успео је да тако прпвеже за се бугар ску владу, да је ова на све апеле одговар а кратким из

војном погледу једн;, улогу много зиачајнију на бојним пољима у ПољскоЈ. Покушај је жалосно зропао. После овог новог искушења, наша храбр- савезни* ца Србија, пружила ( е још једау прилику, где је доказала своју снагу и своје ви-

1 авама у парламенту, да ћејтешгво. Први резултат )е Бугарска ■остати неутрална. И ј што су пресечене комбанаданас је Бугарска иста. Ни за | ције бугерске злобе, које су длаку се није променула. Само | се чоказале у нолугами. Од питање је куда то води? Крај- ј малог је зн в.ењашто јс вл . ња успех Савезника је сигу- да у С^.фи;и наново изпази-

ран, у њега сваки верује, и тешко да се Бугарска није и с/више Цј еварила, кад је објавпла да ће остати неутрал

канском Савезу. Али док сујиа, и тиме стала у ред на се у Лондоиу водили прего-јших заједничких неоријатеља. вовч о миру и доксусесраских 60.000 људи мрзми нспод тврдог Једрсна Аустријанци и

рења у Србији Беч је био и средиште аустриске (алкрнске ј заборавио да се на инежевполитике почеоједа себуди. јском бугарском престолу наОд једне зачмале вароши, ко-; лази аустријски принц. ја је била изгубила сваку во> У дванаестом часу сетише љу за нзционалне идеје Бе-јсе на њега и аустријска бал- иичком послу. И кад је заврогргд је после 29 маја, тако кан;ка полшика добила од .шени углављек у Лондону мир, рећи за ноћ постао Пијемоет тада нсво средиште. јдошло је до српско-бугарске I Српства. | И од тада Србија је булејраспре, која је 16 Јуна на I

Бугари нашли су се назајед-

ла своју жељу за неутрал* ношћу. Неодређене речи. Ала оно што је далеко мање кеопредељено, то је, да под видом те неутралности чете комитаџијз почињу продира* ти у српску Македонију. Мб( Iстови су летели у вазд;х! Додитичке поедедчце»осТмуист” р ™е«^ Српеке победе .° 4Сечеиа „од руиуније и од

Грчке. Добијс^и бчтка на — од Сен Брисе,— ј Колуб<*ри извесно ће имати и . Ма кслико аа је сппска 1 непос Р е Д н нх последица на мнр На све стране се легло на изложена наЈгорим клеветама. !ћрегалници претворена у кр- б , Ј.! 2 С Ј’ пск ‘Чу пределима Вардара и Бре посао; сваки је трчао у на- Али аустријска се дипло*јвави рат. Гученој, Бугарској п0 д ; ј0ј ојлсду од | галнмп( , родно коло, само да би се;мација грдно преварила, јерјје још било остало да сзњз о накнздило оно што је било Бугерсха је била њен ривал азгубљено. у балканским пвтањима и у Такав Беогрзд био је и сувише незгодан да и даље буде

средиште "~триске балканске политике. Истина аустријска диплома* тија је чииила неколике покушаје, не би ли моглз поново да завлада Сроијом. Нај8тд 1906 гсдине дошао је рат који је дотукао аустријске моћи још

соешно је парирала сваком њеном ма ‘и најмањем успеху , Мсђути»г Аустрија ју је а Аустријска је дипломатијг даље подбадала. Из изјаве моралз најзад да иактирз сз Јдоју је дао Саландра у ларБугарима. И од тада Софија ! ламенту ввди се да је Аустрије била легло у коме су се|ја нмала намеру, да Србију ковзле завер* цротив Србије: одмзх по Букурешком угово-

лучн), поллтичке ппследице ономе што је некада имала,! тогз д . 0Га ђ а Ј' ! С У можда још а што је збс.г луда прнјате-! важни Ј е ља изгубила. Велики нагор аустријске офлнзиве био је на првом

дипломатнја аустрнјскз )е не уморно радила преко штампе и своје као преко стране, коју је могла зз новац да купи, црнила и клевет«ла Србију, а

ру нацадне. М.ђутим, околиости су биле такве, да се 'о каквзм рату шзје могло ии мислити. Дошао је овај ве

месту операиијз политичке природе. Њен циљ Је победити и последње устезање Бугарске, паралисати Румунију. Чак можда се у Бечу живело у нади да ће поново довести дуначску монархију у герма; ску игмосферу, указујрћи јој на ништавност Бу-

галнице. Србија је измакла из једне кризе која је изгледала веома опасна. Ето то је сигурна цена аустријског пораза. За мсменат не треба итчекивати ништа друго.

лики рат. Словенске државе курешког Уговора. Ето за-

■ее два човвка за окрвтања машш. Пката добра. Посао сталан.