Стража

БрО| 1

БЕОГРАД ПЕТАК 2 ЈАНУАР 1915

I 1Д'7^

С.ан редакције * админ. Космајска ул. бр. 22.

Г 1 ЛГСВ се дају у админист — Цеиа утврђена —

1еплаћена се писма не I рвмају. Рукописи се не врапају. Ј 1 сма, рукописе, новац № * остало што се односп ј. лпст, слатв власништву лпста

тШ

Годк Адреса ва тел.. ,СТРАЖА“ — БЕО! . Претплата за Србију на поштв: ва годину дин. 12,, шест месеци , 6., три месеца , 3., један месец , 1,Претплатаза иностранств« на пошти:

на годину , шест месеци трп месеца

дин. 30., 15,. 7.5

СЛОВОЛОУМНИ ОРГАН мит/нрннд

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШЕВА Ј092

Излази свани дан у о ч. пре подне

ТЕЈ1ЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 109

Плаћање ратне оштете ЈСолико има 9а шише уЈусшрија в ЈСшдчка Писац књига „Потрешан Рачун, или шта кам рат доноси" Норман Анжел који је прорекзо овај светск) јт написао је брошиоу под насловом Плаћзње ратне оштете, у којој је изнго колико ће Аустрија и Немачк г орати да плате зараћеним дожавама, ако их озе пебеде.

Немачка плаћа:

Русији Енглеској Француској враћа лаћа на њих интерес за 40 година. доплаћуј^ још ) Белгији

6 милијарде 3

5

ЈУ УУ УУ УУ

Свега 22 милијарде

Аусгрија плаћа:

Русији Србији Црној Гори

5 милијарде 2 100 милиона

Свега 8 мил. и 100 милиона Укупно Аустрија и Немачка има да плате 30 милијарде сто милиона франака.

И сувише загонетно држач>е Румункје чудило је сва кога, нарочито кааа се знало да <у и нови краљ и шеф му владе били протнвници Аустрије и за живота пок. краља енергично тражили да чошто пото уђе у акцију. Смрћу пок. краља свзки је очекивао да/ Руиунија уђе у цију Мсђ/тим, не гало се г изненадили, 1ада је нови аљ изј вио Д1 Не се др т и политике. ксу је водио , и краљ т. ј. Д ће Румуостати неутрача, Сваки био оваквим Дотом г,з-

ненађен, и гвзки је тражио узрока окоме. Међутим, ником није пошло за руком да сазна прави узрок. У дипломатским круговима. па чак и у кругпвима веома блиским »лади, веровало се да је веза између румунског двора и Берлина тзко чврста, да нови краљ није у стању ла ;е раскин* ма колико да је вољан да Румунију увуче у акцију те да испуни народне идеале — ослебођење и уједињење Румуна. У маси пре* овавдало је мишљење да је новом краљу запрећено г

| Берлина. А по букупешким улицама јавно се говорило: он је Немац, и не разуме наше наиионалне тежње. И сама влада је ћутала. Братијану, шеф владе, раније велики национали^ти, сада под новим крзљем сасвим је био заборавио на Оно што је пре неколико месеца говорио. „Прави се веди католцк од папе! — говорили су чак и његови најбољи и најближи пријатељи у сгранци. Сваки је нагађао, почев од дипломате па до последњег радника, али нико није могаЈ ни ла прави узрок ћута» , Р муније. ђутим, пре неколико даје открио букурешки *! У броју од 29

дец, а под насловом „Зашто Румуннја ћути“ ,,Вииторул‘ доноси ово откриће, кО;е је у РумуниЈи направило највећу сензапију. — Много се већ недеља ломе копља око држање Ру муније. Са свих страна утицано је нз Румунију Споразум, оцносно Русија. тражила је од Румуније да смени руске трупе у оним областима, које су Руси освојили, а кО’е Румуни сматрају за своје. Из Берлина и Беча обећа о се Румунији много, ако ћути и буде мирна. Наша влзда је остзла мирна и многи у грешили, када су мислили да је то учињено из страха ол Беча и Берлина. Не.

Румунија је ћутала зато што није спремна. Од великих војних наруџбина које смо извршили у Аустрији и Немачкој стигла нам је само прва партија остало је требало да приспе тек после два месеца. Међутим, рат је »о приспсће о«ео и ми смо данас потпуно ненаоружани. За артиљерију, која нам је лиферсвана нисмо добгли муницију,