Стража
2
С Т Р А Ж А
Боо’ 1
а пушке, које смо наручили у Аустрију и од којих вам је стигпа Једна партија од 100.000 комада потпуно су неисправне јер не функ ционишу, и на њима су у земљи морале вршити преправке. Ето то је прзви узрок због кога Румунија
Нути и не улази у акцију! Ово сензадионо откриве ускомешало је све лухове у Рум/нији и већ је нектлико интерпелзција спремљено. Чека се само да парламенат поч не да ради. Влада је пргко свога органа покушала дз се брани. Међутим, свзјејавност на страни .Вииторула!"
Дбдуд Хамид — Немачка је од увек била за нас мора, она ће Турску уиропастити. —
БУКУРЕШТ, 30. децембра.
Букурешки „Вииторул" до-1 носи у свом последњем броју интервју, који је имао директор „Туран*-а са бившим султаном Абдул Хамидом. На питање директорово ш^а мисли с -адашњој војни, султан је I осле дугог размишља> ња рекао: Моје је мишљење да је ово ј највећа грешка коју је могла де учини турска дипломатија. Свети Рат са Русијом и оста* лим Силама биће заврше.ак оног дела који су започеле балканске државице 1912 гоцине. Ја сам и онда изјавио да је рат права лудост и јед< на непоправимз грешка. Балканским држсшцма туеОало 1р дглги сно, што Су оне после узеле. Због чега је требало онолико крви? Због чега је морало доћи до раза, због чега је у т&ј несрећној војни морало турско оружје да претрпи пораз? Ја и сам увиђам да је сва несрећа дошла услед тога што смо дозволила да по нашој земљч шврљају Немци. За време моје владавине ја сам у нзјбољој намери довео Мемце, да нам поправе војску, да уведу у њу ред и да /несу ону дисциплину, која Је учинила немачку војску првом у Европи. Али пуних 20 година рада нису донели нккаквог повољног резултата и
сем шарених униформи, скупо ј плаћеног оружја и осталог прибора, што је набављено у Немачкој, ми нисмо видели никакве веће користи. Још нешго! Немци су радили пуном пзром да Русију што више омрзну. Чегти немири у Јерменској, због којих је долазило чешће до неспоразума изм^ђу нас и Русије, још су више шириле јаз, који су Немци тако вешто правили. Ја сам био немоћан да станем овоме на пут. Ви знате како је код нас. После мога свргнућз са престола, ја сам се надао да ће мој наследник умет да се ГОГ- '/ * * % 1 ђурим, оно од чега сам ја највише стреп-о, то се и дого дчло. Мој наседник је повеЈ рио владу младотурцима, који су већином н мачки ђаци. И несрећа је била ту, имао је само да се причека онај тренутак, када Не Турска присгати на немачке вратоломне авантуре и да сасвим пропад не. И то се ево догађз. Тученз 1911 годиче од Италије моја јадна отаџбана је дочекала да је 1912 године осрамоте бвлканске државе и да јој поделе територију. Ето тако морално утучена и тери торијално смањена Турска је ушла у 'Свети Рат прогкв Русије. А збгг чега све то?
Само зато да би се империјалистичке тежње германског императора задовољиле. Ја жалим што је до овога дошло и ако Турска у овој војни пропадне и изгуби своју независносг, то ће бити у првом реду заслуга њенога при]атеља Виљема II. Јз већ видим Турску у распадању, дај Боже, да се она из ове борбе >звуче читава, Али ја у то г, њам иако се по цео дан за њу Богу молим. Дај Боже да ее све ово лецо по Турску сврши!" — Ја сам од бившег султана отишао разочзоан пише директор. — Ноегове звучне речи дуго су ми зујале у ушима и ја с-м дуго посче овог састакка осећао некакав страх V души! —
— Један талијански патриота пао као херој на пољу части. —
РИМ, 30. дец. Бруно Гарибалди, унук старог Гарибалдија, ао у посл> дњим борбама на Изеру као добровољзц. Француски листови обЈављујући Њ;ГОвухеројс<у смрт доносе да се млади Гарибалди међу 250 талијанжих добровољац), који се боре иод француском заставом против Немаца, борио као лав. У љутом окршају када се је п у 'ш г анаи, око кога 'се борба водила. Својим пожртвовањем он је дао полета француским вој ницзма и ови полете за младчм Талајином и отвори се још жешћи бој. Најзад непријагељ је морао да одступа а за то је највећа заслуга била Бруна Гарибалдија. Али он је био Смртно рањен и сви напори лекара да га спасу остали су безуспешни. Млади Гарибалди испустио је своју витешку душу на самом бојишту. Сахрањен је у Паризу са великим почастима.
— Трка запетролеумом „Форверц“ централни орган социјалистичке партије, пише о тешком иоложају б?р линског становништва. Између осталих незгода једну као најмарктниЈу поЈаву у Берлину истиче » Рорверц* употребу петролеума. Зна се, да су берлинци у мирном добу чајмање трошчли иетролеум а у место овог берлинци су били срећни, што им је луфгас осветљаваоњихов> престоницу. Саа је рат, пореметио сву њихову кулантност па ето и на осветљења се врло рђаво одазвао. Једнога дана и Кајзер ће остати у мраку или ће бити принуђен да чина оно што његови берлинци, из Риксдорфа чине. Становници из Риксдорфа, чисто социјалистичко предгра ђе у Берлину упутнли су „Фор* верцу“ ово писмо. „Не знамо како је тамо у вашој околини Линден-штра* се („редакција Фораерца*) али како је нама овамо, желели би да буде увек овако добро ономе који је ову кавгу међу нар^дима изазвао. Моја мати, која је стара преко шесет година, ево всћ четврти дан како чека сва* кодневно по два сата на вратима од магацина где се петролеум купује, Д 1 би тек трећег или четвртог дана мо — К“' ‘*“ ста^а је једна општа трка за петролеумом, који је данас постао насушна потреба. Ко носи кривицу за ову несрећу не знамо али ма знамо само то да је данас за нас највећа вештина купити петролеум.“ Шарлота Гленнер.‘ „Форверц“ коментаришући ово писмо вели да је пре сваки становаик трошио просечно месечно за 1,25 марку пе тролеума а сад услед немзња луфтгаса потрошња се попела на 3.70 марака, и то је још велика срећа кад би се могло набав> 1 ти. Па онда завршава овако: Кад је влада повела овај
рат њој је сад прва и глав дужност да се постара становништво је оста без хранитеља.
Војислав С. Курћубић Војислав С. Курћубић в ник 111 чете П батаљона 4иука 1 позива јунак са Кул нова, Бакарног Гувна, При. па. Битоља, Брегалнацеи/ банске Буне п сле 5 месе херОЈСке борбе положио свој живот, за отаџбину краља. Тело пок. Војислг сахрањено је у ћелијама пр Лазаревцом.
ЦЕШ 1ЕЕТ1 Нзшим читаоцума Нашим читаоцима, п знаницима и пријатељ ма честитамо најсрдачнп Нову 1915 годину.“ Цигарете за Веоград Јуче је стигла још јед партија цигаретли нч после њу станицу иоп. Београј сутра ће се превући у Бе г рзд у циљу раздавања м лопродавцима. Исплата општинске помоИ; Идућа т.сплата општинс помоћи изаршиће се по г> нима на дан 5 Јануара. Нс сви, који примају ову пом дођу са ли^тама у свој т>е< Поштанска сзндучла Извештава се беог^адс становништво да се писма :•* карте, купе свакодневш свих поштанских сандучс у цглом Београду. Беогр; ска Пошта је учинила ов корак да не би становниш са перифгрије долазило ча у пошту. Позив рашика По нарећењу госаодина ме нистра војног имају се одма упутиги дунавској дивизиск< об 1 асти на преглед: 1). Сви рањеници који с без исправе самн дошли к; ћама.
фЕ/ђТОН
Дошло нам је до руку пиС’ :,1 дне Београђанке, која с <реме аустриске окупацг;е остала уБеограду. ГТис10 је интересантно по томе, јто је саоржина његова пуна чарке љубави према нашој таџбини и према нашој сланој и јуначкој војсци. Из исма се види, како су се <ешко осећале наше врле Срп« . иње под аустријаинима. Раз лик ћи нас од аустријанаца о: -ојим јадањем манифе с. ту разлику на највидчији начин. Данас доносимо у изводу «6 оисмо.
али ти не одговараш: Сви смо се ужелели да те еидимо. Да си ти била поред нас лакше би нам било сносити оне силне незгоде и тегобе псд аустријанцима. Па ево и данас су се ражљутил а они погани мониторџчје, шиљући нам гранатс изливају своју срџбу и бес на нас београђане да нам се колико толико свете, што су морали онако брзо напу* стити нашу лепу престоницу. Могу они иео дан пуцкарати из монитора ништа нас сад то не ревоггира. Одкако су наши хр; бри Соколови најурили нечастивог чак тамо преко Саве и Дунавз, за нас више нема тешкоће. Наши Соколова су доказали и делом како умеју да гину и бране своје огњиште и док је нама њзх, ми се не бојимо. Мцла моја Маро, да ти оу неколнко и нашс иод аустриским џе*
Лрг.
9 , иа мојп сесшро, Хвала кад си се сетилд да | пишем нам се и ти јавиш. Ја :аг* ги | робован пислла три карте на Чачак I латима.
Тренутно искушење које је задесило моментапно наш мили и лепи Београд па и цео Српски Народ, оног кобног данз, када се Београд евакуисад, бејаше ме поколебало д« напустим своје огњиште и наш лг -1 Београд. Али помисао да :ста 1 им и свога друга мужа, који је по дужности, за његову несрећу, треС ао остати овде помислила сам да и он има душу као и ја и за то се решем: да с њим заједно делим зло. Мила сестро перо не може да опише оне јаде и тугу што смо је подносили! Да бежимо? Али куда? Са дзе старе слабе мајке? Кола се не могу добити а пешачвти с њима азлишно је и го^орити. Све те околности ле нагнаше да остангмс. па како нам Бог да. | Мила М. Јро ирелеси С. Ч Ј г јдан моменат мислкма у н * ; положај! Била је то вел јодважност гледати смрп
очи: чекати Аустриске злотворе да дођу. Остадосмо два дана без државне власти, јер проклети Шваба немаше одважноста да уђе у Београд. За тл два дана осигурасмо бајзги ваш/ личну безбедносг. Одосмо сви у општину на становање. Сад је настало нешто најгоре, мога мужа одредише за чињеницу и то да чува општинске новце у једном дрве*- >м сандучету. И ноћи и , ви сви смо чували то сандуче, да би нам га после Аустријанци узели и нас може бити поуби* јали. 19 тог Новембра у 9 часова дође гласник и јавл дасу Аустриске коњччке патроле већ ушле у варош те с тога тцеба одмах истаћи беле заС,аве :•« општински суд ради предаје Ах сестро, замислц Са-и, у узшој лепо! ч милој престоници у место шске тробојкс еије се бела
застаза. Како нам је тада биг не умем ти описати само т знам да сам добила лупан срца и мислила сам дз I свисн/ти од тугг и бола! А мом мужу и да не говорш Био је сав потрешен и уб| ]јен; настало јо кајање Ш1 нисмо побегли јер се не мои све ово прежнвети. Сутра дан један аустриск одред аојника дође у суд поставише стражу. После не колико дана наредише да ( суд премести у Трећу Беи градску Гимназију где је њихов комесаријат био у др\ штву са 100 жаидарма. Моме мужу набавише кас и наредише му дз ту остаг а ми одосмо кућг. Ол је нс 1 престано остао ту и нису г пуштали ку(и. За мене с. наступили прки дани мора^ сам свакодрно одлазнти , опшгину д/ видим да га . и( заробили /одвели, јер су вс I почели кмита и старо и мл