Стража

БЕОГРАД ПЕТАК 2 ЈД -1УАР 1915

Гоцина V

БрО| 1

С.ии редакције админ. Когмајска ул. бр. 22.

С| д»си се дају у адмииист — Цеиа утврђена —

1епдаћена се писма ве 1 , имају. Рукопнсн се не враћају. .1 (саа, рукописе, новац ц« (стало што се односп т лнст, слати власништву листа

ОЛОБОЛОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

тедеф(јн уредништва 1092 Излази свани дан у б ч« пре подне

Адреса ва телеграме: „СТРАЖА“ — БЕОГРАД Претплата 8а Србију на поштн: ва годнну дпн. 12.„ шест месецп „ 6,„ трн месеца „ 3.„ једак месец „ 1,Претплатава пностранствс на пошти: на годину дпн. 30.„ шест месецв „ 15.три месеца „ 7.30

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Вешала раде Ћџи каредба кобог кожахдахпм јужке бојске ерцхсрцога €8гексја РИМ, 30. децембра У Босни и Херцеговини завладао је нечувен герор, какав није био ни по убиству пок. Фрање Фердинанда. Нови командант јужне војске, у пратњи новог земаљског поглавице Шаркотића обишао је сва важнија стратегијска места у Босни и Херцеговини и у сваком је по његовој наредби на очиглед света, који је силом изгоњен да их поздрави обешен какав угледан домаћин из истог места или из околине. У самом Сарајеву обешено је њих четворо, међу њима и један оравославни свештеник у Херцеговини је обешено и неколико Муслимана, који су били потказани, како су велики Срби, јер своју децу школују у Србији Нови поглавица у споразуму са Главнокомандујућим који има неограничено право и моћ издао је на народ строг проглас, да ће сваки онај бити обешен, на кога се посум ња да није лојалан и веран цару и држави.

Као шго ;е познато Итали јакскз кологија Триполис, о дузета Турскојгод. 1911, ко« 1 а је Итали|у стзла огромних жртава и у новцу и у крви насељена је Арабљанкма Мухамеданцима. Објивљујући Русији Свети рат, Турци су рачунали и на ову покрајину, у којс ј су агентичдмах по оцепљењу од Турске, гонели да бушкарају. Турски султан је рачунао на ову афоичку прованцију, јер Порта је * тазлатапросула мсђу Арабљане. И било )е успехз, али тренутног. Везани чврсто верски за калифа, Арабљани су н>егов проглас примили одушевљечо и Триполит-нија се так , ' т чОги л

лијанска мала посада у Триполису била је и суви пе немоћна у први мах, да се одупре овом народном одушевљењу зз Сеети Рат, који је растао као мооски талас. Међутим, све је ово било трепутно. Италијанска влада је схвативши добро ситуацију пребаиила у Триполитанију доста во)ске, а затим је, пошто је похватала коловође и бунтовнике, учинила на Пор ти оштар протест против шиљсња агеннта Своју и сувише оштру ноту игалвјанска влада је завршила речима, да ће у случзју, да доће до поноввог немира у Тринолису знати - ’'мети да потражч оно ме • све ово долази. "ка диолоп ’ЧН у-

че. Увидело се брже но што се и мисј.ило да на буњењу Арабљсна не рад ј самоТурска, всћ да су на истом послу још и Немачка и Аустроугаиска. Услед овога римски лисг „Идеа Рационале" у свом броју доноси оштар чланак из кога вадимо само најзваначнија места да се види тта мисли Ита г 'ија о овом верском рату! Чланак гласи: У време када је Порта прогласила Свети рат и пор‘ та и њсне пријатељице Немачка и Аустрија тврднле су да је овај Свети рат уперен само против Русије и да се Н'.’ће прошврити нз афричке колоније. Наши официозуси и германофнли су овоме ло« веровали и ми смо 4 01 агодарећи неувиђанности наш л дипломоције ложивели да у својим областима гледамо, како се формирају чете које ће ићи против Русије и тиме нару* шчти кашу неутралн^сг. Као што се види свети рат

нам је уч^нио лома у нашој колонији к мало је требало па да и нас увуче у светски рат. Видећи да ми нећ-.мо у вратоломну авантуру Аустрија и Немачка прекч порте ра дтле су систематски, хла^нокрвно и 1 а пуно метода на организонању буее у иашој афрвчкој колонији, Кад пвар овако стоји ' нда се ми чудимо нашо влади што једчом већ не изиђе из свогг. резерв саног попожајз. Ми се га Аустријом мо: амо тући. Па што не свршимо то сзда, када је општа туча, када би нас све јефтиније стало и кадс. би наше операције извели и успешније и за много краће време!-

— 1 милијон „штики* СОФИЈА, 30. дец. Бугарска 1 нтампа никако да се истрезнн од аустрофилства, I

и једном да увиди где јој је место.Софијско „Утро,* један од вдадигих лкстова пише у свгм последњем броју под гсрњим насловом ово: .Бугарска може да избаци за најкраће време 500.000 бораца против Споразума и да том војском појача Савез. А за време од два мегеца Бугарска би могла да избаци још 500 000 бораца што бм свега чинило 1 милијун бораца. Данас Турска држи око Цариграда и у Тракији армију од „00 000 душа. Кад 5и Бугарска са својом војском напзла Србију Аустрија би доби -а слободних 400.000 бораца, које би са јужног фронта гурнула горе у Галицију; а 200.000 турских бораца могли би да напусте Цариград и Тракију и отишли би на Каиказ. Са својим мили| 0 ном Бугарска би допрннела да се борба већ једном при веде крају и то наравно у кораст Савеза!" Ето та*о браћа Блгарн.