Стража

Слраиа 2

СТРАЖА

Али, Богу хвала,* све зебње и цзне слутње за оцстанком државног живота, мимоишла је благородни Српски народ, као и све његове игчинске пријатеље, који су саосећалн нашу тешку сатуа цију, јер свест наших славних ВЈЈсковођа, крунисал! је све тегобне иапорс нашевојске само са успесииа, а витеште њихове сгарешине, о(.ековечили име, и своје, и својих непоб^дних војника.. Оава иV!.. Оева вам дични јунаци и поносе СрпскЈга народа! који [ће ваша јуначка д ла преио.ити с колена иа колет, а благодарно потом 1 ство записиваће вашајуначка имена ззатзиа словимз; киткће их мирипгљавим вениима као узтр вапега пожотвовањт за Огаџоану. — Крваво ратовЈње И сама прирзда (друштвени ж^в)т која екзчстир? ка неморалн >ј осное! ци) истнче о но време, када и принципи правде С'’лом околности з узимају своје место н у друштвеноме жизоту: то пак време у коме Божија правдахоће’ да се и њен спори, алв н моћни глас чује м.ђу гвима нзродима; је.те данашњ? кр* вазо европско ратовзње, у коме је п она — прзвда узмЈа, моћнога удела, да се чује и њено свето; Јз! међу заблуделим грешницима, чије злокобне амбиције свесно газе људска правз, итрзжесеби војиичке слзвг у певиној крви брзјно слабпјих народа; јер им недаду, на божтајем дзну да слободно дишу, пити да се на његовој светој светлостн загрејавзј слогом и братстом љубављу. Те, пак, Бого-мрске тиране, који су решени да унвште права малих народа, и да њиховоме слободноме развијању стану на пут, бију данас трн велике моћке силе —Тројни Саоразум, са којима јг, сем Белгнје, н наша мала, ал| ду« хом вел/.ка и храбра наша вој жа. чији ће исход у садањем рату у вме Бога, бити крунисан вегиким наградама, и признат од моћнах и васокоумних државника Тројног Споразума, јер, уз њихове

многобројне армије које на својам бојиштлма бију битке, а наше малобројне, на својим бојишгима, суабијају снажно сигнунавалу аустро угарских корпуса, чији се осветниччи гњев, према Србији, нарочито од првих дана борбе, 16 јулн — све више и више заоштравао, на мајземоралнијим прохтевима двзљачке ћуди која је, видело се и на делу, да је иста и у њчхову крв накалемљена, без обзира што су њихови злочзначки прохтева противки принцппу иеђу народног правЈ, кога се ни њиховд војск!, ни управте власти нтсу никзд ни прндржсвали, а у сздањем "ратовању још мање, ј р циљ њихо« воме ратовању са нгма био је тај, да, чим су сгупили на наше земљиште, отпочели су са пуетошењеи прифатне имаовчне; унаштавањем слаби* јих, и нејаких, а које нису по- ! 6ИЛИ, ОДНОДИ 1Н су у ропство, ла и сам I породиље!... его, тако данзс и у XX веху« како ратује војска цивилизоване монархнј* — наше нзјблаже комшике...

Епиграм Аустрија и Немачка, Од Берхтолда шта све створе; ј Буријану портфељ даше, Па ће сд „зла“ ић’”иа „горе*\ Ђ-ца РТШЈ „ЈЛи, ца дш“ Аустријска ввјска, поаустилана ; једном крају, почела нагло да одстула пред нашом војском на сби ма фронтовиме. Ово ловлачеље је у исто време и слом целокупне аустрВјске војске која оперише према Србији, и у позадини је одушевљење неописано. Слушам два добро угојена трговца који, суичајућ.ц ее пред својим радњама, читају ратве билетеке и резонују. — Ајак, брате, не може то тако. Бој не бије свхјетло оружје Веп бој бије срце у јунака. — Он мислио да ће проћи онако. Жена кисела! Недамо ми .... Ту удари гласом на оно „ми“, као да је имао ввзију војске која лети, чврста и непобедна, а у чијим редовима се и ои налази., — Нема, златак овај наш војнцк, завршава ова) други. После неколико тренутака том!

истом хрзбром и „златном" војнику зацекио је овај ,,патриота“ из пЈзадине једну провидну капуљачу са шест днпара. 1«1 Ш — Кад нема ко да их хва ли, Немци се хвале сами „Тегаише Рундшау” пише: — Дшас се води гнгазска борба и Немачка то јоЈ се мора признати јуначхи одолева нападима многобројних непрајатеља Германија данае ратује са целим снегом. На Западу се б је са Фразцуском, која је у могућноетл да из својих колонаја довлачи војску Гермд* нија се бије и са Бнглеском Белгија је у нашим рука^а. Са руском втјском мл се би ]емо успешно и то на њихо вом земљишту, Его пр?д тим фактнма ки нзјогорченији поотивници не* могу да оспоре вредност немачког војнпка Једна таквз нациЈа, као што је Германска, ке може накада бити побеђенОна аора госаодчрита цслбм светом! —

М| !б п

своје нтиоћњ На освитку пак 1915 године, код нас се из вршио, преображај, који је наше стање пзменио из ко. ренз. Данас је Румунија снажна, спреинз до вуба и чека моиенат када ће и она подића свој глас, који се мора чути! —

— Турску биЈу са свију страна малери Увучена у ртт, Турска стзлно извлачи дебљи крај. После пор^за на Кавзаз-/. дошлн су

порази и на свима осталим тачкамз, на ко/мма је Турска мислила да дела. СветаВ 'на може се сматрати' као пр ^-ала ствар. Кзлифов? клсгва и позив у рат у Авгазкстану и у Персији остао је глас вапијућег. Арабљанн и стаиознац| доње Месопотаније правг се глуви па ларму хоџа и улема. У Египту саме су уле м ? и хгџе осудиле Свети Рат; у Иадији муслимански кнезкеви су” уз Вилезс; у Алж;)ру и Тунису мвр а у М)року се нико и не осврће па познв калифов, већ сваки гледа свја посла.

* Румунија и рат — Споразум између Румуније и Бугарске БУКУРЕШ7, 5. Јануарт. У овдашњим дииломатским круговима упорно се одржавз зест, да се измгеђу Румуније и Бугарске воде преговари о акцији Румуније и неЈТралности Еугарсте у тску ове акције. П о једној вести из исгог извора Румунија при* стаје да Бугзрској врати Д^бруџу, ако се с-на — Румунија — територијалао повећа ил рачун зустроугарске монархије. Пре овори немзју још званичан карактср. Чека се на поврата" г. Филипеска, бизшег микиетра всјног и једног од најизрззитијр.х присталицз Саорззума и сајжешћег приврженика струје која хоће рзт са Аусгријом. Фолипеску ее сада налази у Француско; и његов се долазак очекује за дан два. Одмах по своме доласку Филипеску ће отнутовати у Софију и тамо углаЕати спорззум.

—1915 годинаЈе с} 1 дбовос на ва румунски народ „Иа КстапиР лист који стоји веоча близу данашњег министра председника БратиЈаиија, доноси у свом последњем броју чланегС) који је ве* ома карактеристпчан по држање Румун н! <“ и шефа владс Брзтијана. Ми га због његове важгности доносимо у изводу: — Година 1915 је год«на која ће бити згпчсава у ксторијама неких народа златиим словима; код неки-х пак нар© да она ће бчти ааписана пргим словвма. Спедијалио за румунски нзрод годин 1 1915 јз судбоносна и ма треба да смо вазда будни и да оштро иотримо ва све догађајс. који се око нас одигравају... Прошла година, 1914, није за нас била повољиа и ми смо ћутали. јер с-до сви бнли свесна

— Долпзак Аустријакаца. —

Тако је тај цео дан про- 1 шао у грознитвом стању,! ;ер се није кишта знало, наг-ј де се није могло-бегати. Свет ; се што је ближе ноћ долази ' лз све виш« резагнирао на! своју судбину, и једчно га је! алашила сама коћ која ка к да синоним свих страхота којг су се предвнђале да ће д»ћи.! 18. новембра пре подве неколико одборкика општине београдске, кд>ји с.у са свим случајно ваостали у Београду еазвали су, код „Руског Цара ж збор грађзна, који је бао добрз аосећги, На томе, збору, после р 1 знг днс<усије решенз је: да грађани оисмено овлзсте оашт. одбор да ои,

ако Аустријанци- дођ; Ееоград, преда молбу да граћанство не киње и но убијају', а одбор Јакртћс да Ке-трађанствз 6«ти ммрно п покорити н&р<дбама зустрнјанааз. Даље је решенс, да се образује грађанска патрола рада заштите грађанске имозине од невзљалог сзета. Све Је то решено у мнру н реду и на годое се грађани разишлн својем кућјма, да обапестеостали с»ст каад се н< ма чега да плаши. Алн је то бвло увалуд. Купе и дућани затвали су се, улице су бвлепусте и ноћ са страхом очекивалн су грађани са својим милим и драгнм.

' <

НАПРЕД — Пол Дерулед Удара добош, труба свира: ко остаје поззди? — Нико! То )е народ који се брани. Напред! Грми топ, бљује митраљезхраори прве редове у борби. Отворите нам крвави пут. Напред! Пут је начињен, нек се њим прође. Газите их и гоинте их! Будимо слободни док се сунце рађа. Напред! Хајдмо! момци чврста срца, ходимо брзо и гађајмо добро, Француска нас тамо очекује. ' Напред! Нјихов број је велики у овој ргвници. Је ли он већ од наше мржње? Кад доспемо, то ћемо внати.Напред! Њихови топови нас косе? Шта марн, да ли је жихова артилерија снажна, знаћемо кад је будемо отели. Напред! Куда трчижо? Куда нас то воде?

Да ли је блиска победа, то ћемој знати кад је нађемо. Наиред! Напред! Тешко онои ко падне, јер смрт ннје ништа. Живео гроб, кад из њега отаџбина излази живз. Напред! (Превод с фрвнцускаг.)

фЕД)ТОН Ш пп 1 — Ваакја Била лема новембарска вечер једна од онах вечери кад човек види ону тесау везу азмеђу себе и природе; види да у себи носа и оно небо ■ оне планине и ону реку у бли* зину, и осети кроз себе онај хладни ветар; кад човек ссети лепу и величанствену интимност према тој природв, природи у којој он жнви и која живи у њему; једна од оних вечери кад се нема ре-

чи и кад се осећа тајаастве-' ни говор природе. П/но звезда згрчило се и дрхтећи, радознало гледлло иеколико војнака која збијена крај ватре, ћутали као укочеки. У мањеркаиа г.рчала чорба пристављена на брзу руку, а пексимит пуцкарао стављ н поред ватре. Пламен од ватре, иошен лаким ветром, лизнуо би на овим лкцима, бледим и замитљеним. Изгорела клада пала би и преаинула тпшиау, чорба и даље крчкала и пексимит цврчао у онај пламен опет отрчло ио овим изнуреним људима, на чајкм се лаиима чит«ла патња и умор. Ивгледали су као стари, изнемоглн војници из легенде, чији су наиори Нидприродни п који, преморени сталнам борбама, дугим маршем а гла« ђу, не могу даље и који мир* но чекају да их смрт снађе

на овом брегу који брише в?тар, под зводјнијад плагном које нз њчх п- 1 да. тихоа веосетно као покривач од перја. Чорба крчхала, пексамит цкрчао, ветар хладио ова бакгрна лица која, док над њи хст * главама певало тужно ие! ) дрних тица, нетремице, с счима као стакло, мир'»о и замишљено гледало у а& г кОја догорева.

Џучт Ховака - Ј«ш јвдшн цонаа номанне авмр*п*сти. Је 1 рањени руска офици; 1 јп је три дана био немач заробљеник и којег је р/ска војска одробила, прича ову језовиту епизоду: Беху ме већ затворили у једну готово порушену зграду, када ми одвеааше руке. Ране су ме силно тиштале. Жеђ ме је страховито морила. Од у-

мора, ж ђи и боловз пао сзм онесвешћев на под. На једном зачух вику на улицч. Одакочих са прозора са ужасом. Недалеко од кућ*. у којој се налажах, стајела је једна г рупа немачхнх војника,. између којих је стајао један наш Козак везаних ногу и руку. Козак беше без носаикрв ј му млизом течаше по оарвгвљеном лицу. Он се јуначки ; држлше и ругаше се непраја ељу. Чух га како им иро- ј ничао довикује: — 'Баволи! Одсекли сте ми нос, одссците ми и уши! И сад ззмислите тај ужзс! Уз смех и халакање одсекоше несрећном козаку ирво једно, па друго ухо; нзвадише му очи, оборише га на земљу и одоше смејући се. Више нисам | могао издржзти. Не знам ко- ј лико сам лежао у несвест«, али ме повратн страховит пу -1 ■ањ. Докотурах се до про-