Стража
Број 7
С 1 Р А Лч л
19 новембра у *8 час. и 25 минута пре подне пред дво рои су дојахали 5 аустриЈских коњаника са једним поднаредником. Мало затим дојурили су на отвореном еутомобичу 3 официра са два влјниха, а за њима 5-6 ко* н>аника. Пред старпм дзором стапи отворили капију. Па три
СКИЦЕ
су
Па нижа официра са веколико коњаника ушли су у двориште, а три коњ^ника и аутомобил остала су^пред дзором на улици. Пошто је ова аустријска -извидница, про ш :вши кроз варсш до дворз, била по све мирна и на по здо"ве грађ^нства љубазио орпоздрављала, сзет је ма/:о пл мало почео дасекупиоко двор?, тдко да је око 10 час. могло оити од „Лондова до Мо.«ве* 3.000 душа. Сав тај сзст стојао је и шетао десном страном тротоара од двоС час нз чзс ио неколи-
Руског Цара и Престолонаследника Александра.
Све су се вароши у Србији према својој могућиости одужиле отаџбини већмм или мањим прилозима за „Црвени Крст“, ратнике или њихову сиротињу. Како се овч лепи гестови брзв забораве. Крушевацје тражио начина да у овим треиутцима учини нешто, што ће дуже трајати. Тражило се » тражило, а ко тражн и нађе Приликом наше последње офанзиве.заплењено је некнх седамдесет митраљеза. Доиста, вели<и број за нац.у војску Скромно, без рекламе и уобичајених помпи, Крушевљани су једној улици дали назчв „Митраљеска улица“, и тиме преко ових мртвих одужили се нашим храбрим војницима. И лепо и оригинално!
ра. ко коњанака сз по једким или два сфицирч пристизали су. Официри су одмах улазили у двор, а коњакици застајалн ва улицч од „Лондона* до Мо^кве*. Тачно у 11 часоча пре подне 19 новсмбра, на старом двору истакнута је црно-жуга ЗЈСтава, а на иовом двору на балкону, који гледа на стзри /)вор на један прутпћ истахли су врло малу м:-џарску засгзву. Људи, жеие, жевојхе и де ца плакали су пред двором, гледајуНи аустријске обичне згставе, ка малом српском двору. Заиста, то је био жз лрстан дан за српска срца. Док је београдскн спет у густнм редоаима са погпутом главом, јецајући корачао тро* тоаром, тамо, амо, псред двора, доЛе су неколико аустријских офнсира — поручници и потпоручници — са улице код дворСке баштенске ограде, задовољно илсматрали своју ззставу на срцском двору, која је као прикована взсила низ катарку и као за пакоет нити мрдала. ни?и да се залепрша. — Наставчће се —
јег и најидеални]ег у читаво] генерацији. Његову ке смрт сви који су га поанавази болно и поражавајуће осетити н вајаскре« није и најтоплије оплакати. Његович такође скромним и поштении р ?днтељииа захваљујемо на једномтако сјајно однегованом сину — јуааку, чије ће име бити забележено и подвучево на првим странама дебеле и славне историје нашег нчрода п узимамо нчј« искоеннјег и тоилог учешћа Ј» пл' ком првог и најстаријег сина, Ниш, 6. јануарз. — Г. г. највсће наде и 'узвчкујемо: ! Ноел и Чалс Бггстон, чтаноСлавз му! И вечан му спач виенглеског парламента и бал мен у народу!
П!0*ћ Руокои Ц?#у Г. Н. Пзшић председ. министарског савета, честитао је нову годину Руском Цзру. Н!ј«ва ваучшм Наша впада изјавила јеталијанској влади саучешће због 1 одбору ради по
према нашвј војсцв, г. г. Бекстони с.у изјавили жељу, те је на сваком изклчћ исписано: „браћа Бегстони, чланови балканског коматета, поклањају српским херојима, као знак дизљења њиховом јуваштву и патриогизму“. Осим овог поклона г. г. Бегстони прилсжили су 400 дин. у злату скупштинском
несреКе проузроковане земљотресом у вароши Авенцзно и Сора.
Ш 11
зора и видех да се води же« стока борба. Њјзад дођоше наши и ослободише ме. Кад сам им испричао дивљачко дело немач* ких војника, они јурнуше напред кзо разјарене звери и за трен ока уништили су једну немачку чету која им се одупираше. Ни један не остаде жив. Несрећни Козак биојебар освећен!
У Женези у ЦЈвајцарској установљена је међународаа пнформациоиа агенција за рат* не 8аробљ*енаке и интернира« на лица. Адреса је ове агешције: А^епсе ЈпкегпаћопаЈс бе гсп5е1§пегпеп(з роиг 1ез рпзо пшегб бе §;иегге е1 1ез 1 п 1 егпе5. Оепеуез. (бијззе). Нз основу тач. 4 чл. 11 опште поштанске конвенције, кореспонденција заробљенска или ннтерниргн. лица предата пошти непосредно или преко ивве штајних бароа, ослобођена су ■лаћања поштанских такса.
ф Александар Н. Комадпоа ђ«к, поднаредншк Међу многобројним и скупоценим жртвама које су учињене за одбрану отаџбике и дефизитиако сгварање Велике Србије налази се и жотва Алгксандра Н. Комадине. канлидата филозофије. Мл.зд, хрчбар и велики патриота, он !е са највећим етузијгзмем стуиио у ђачку чету са осталр^м својим друговнма. Тгмо је иајпчеданије, најсавесније вршио с*оју во : ничку дужност и марљиво се саргма"> дз једчог дзна употребиои тренутку, постане ваљан и способам резерзни официр. Алп аустријско иадврање и продирање до у дно, срж Србије — Шумадију изззвало је потребу дз и резерзну сна гу интелиггнције пошаљемо нч бојиште и изложчмо страховнтој и болној погибији. Сви ђаца—редови непосрсдно су произзедени за аоднзредиике, рзспоређени по пуковвма а упућени на бојишт?, где су, учествујући, у велчкој и слгв ној битпи на Руднику, Суво* бору, Маљену и другим положајима, у прилачноме бро ју јуиачки изгинули. У броју 1тих храбро погиаулих налааи се и светло име Александра Н. Комадине. Погинуо је 22. новембра на положају Браметићу, близу Г. Милановца. где )е и сахрањен, и тим чином уметнуо је једну циглу, један камен више у зграду стварања Велике и Словне Србнје. Покојни Комадина био је један од најбољих у својој генерацији. Скромаи, повучен, без разметања, са н вероватном енергијом, радио је и спремао се да у даном тренутку корисно и без егоизма послужи својој огаџбини коју је волео инт зивно, сп-шо Он је мислио , а јој послужп на културном пољу, али судбина је хтела д * то учина на једном другом — крвавом и бојном пољу које напрот^в нма мало одлика културних Идеалист, веп^роватног лоштења, солидног и дијамантски чврстог карактера, отмен и бескрајно добар по души, танак и осегљив по духу, иателигентан, он је од својих другова безгранично ваљан и сматран за шајпоштенијег, најплеменитијег, најкарактерни- су
Слава великом јунзку! По2Л8 одшшовања НИШ, 6 јан. Њ. В. Краљ упутио је Њ. В. Цару поводом пријема високог одличја телеграч ове садржине: Примио сам из руку ггнерала Татишчевз знаке ордена Св, Андреје с мачевчма. којич ме је Взше Величанство извог.^ло одликовзти, Ја сам дубоко ганут тим нбвнм доказом симпаткје В. Ве лачанства и Ја Вас молим Сире, дз примите моју иајтбплију захвалност, Мени је маого стало до тога дз уве« рим Взше Взличанство, дз ћу ту сјзјку манкфест цију наклоности Вашег Велччакства џремз Србији. њеној динаСтијИ и њеној во1Сци поздравати са највећс дошћу српски парод у коме је оданост према Русији ухватила веома дубо ког корена. —• Петар. Чевштка 8 Ншој Годинн Њег. Величзнство Краљ упутио је на нову годину Њ В, Цару у Петрогрзд овај те« леграм: Њ В. Цару, Петроград. — Молим Ваше Велччанство да приликом нове годин?, прими моја најискремија чесгитања, која потичу из свег срца са најтоплијим жељамз за срећу Вашег Велачанства, Његовог Узвишеног Д ма, за славу Русије и Њене неустрашиме војске. — Петар. Одговор т честитну На ову депешу стигао Је ов ј сдговор: Њ. В. Краљу Србије — Веома обрадов^н осећзњима, која ми је изразило Вате Величанство у сво -1 ја два телеграма мени је ст. ло до тога, да му гоаови! са колико сзм зааовољствај иоздравио личну иницијатвву' и самоодрицање. које је В. Величанство посведочило у средини своје храбре војске. Нека би година, која почињс, крунисзла потчуним успехом српске армије и нека би донела Взшем Величанству и ње* говој племенитој земљи сваку срећу, коју им ја сраачнр ж< лим, — Никола.
канског хомитета у Л ндону, приликом свог недбвног ба вљењз у Србији, предали су господину министру војном 3000 динара, да се за ту суму купи дуван и раздз нашој војсци. Управа ионопола при премила је по жеља дародавзцз 19800 паклицт дуванз од по 15 грама и послала Врховној Команди. Дз б«"своје симпзтије што више показали
моћи избеглицзма, ЦрзечС'.'. Крсгу 500 дин. и Колу Срп. Сестара 100 динара. ОдоМен поврзтак Ј/че је Врховна Команда издала распис којим одобрава свима бегунцима пз и Београђанима, повратак на своја огљишта. Б-сгунци морзју да узму об* јаве од меских општинских или полициских ваасти, из ме» ста у којима се калазе и да те објаве потврде на првој железничкој стгници, нззначујући место где желе да се врате. Сем те објаве, друге нпсу потребне.
ИЕ1К 1Ш1 Измењане частитке О новој години измењане топле честитке, између
фроктоВа — Артиљериска борба ЦЕТИЊВ, 5. јануара. Ј/че су Аустријанпи отворч.Тч сртиљериску ватру са которских утврђења на наше п шожаје на Ловћену. Артиљериска препуцавања трзјала с у неколико часова. Непријатељ је утрошио велаку количину муниције, али нашим положајима није нанео никакву штету. Готово на свима иашим фроатовима, осим оних у Бока Которској, у приморју, пао је паследња три дана велики снег, ) )]и омета опер.зције, $имџ преу6«дича6ају ПАРИЗ, 4. Јзнуара. Саопштења, немачка преувеличавања бсрбе, које су вођене ове недеље, на северу од Созсона, упорећујућч их са борбама од 5 авгуета 1870., јер фоанцуских трупа. које су учесгвовале код Соасоча, није бчло више од три брагоде и оне су се повукле на десну обалу Ена, јер‘је река надолажењем локварила мостове и није било могућноста послати појачзњз. Оее су се трупе повукле а нису биле гоњене. То је истина са овом месном борбом и она нема никаквих веза са борбом од 5 азгуста 1870 'Од. На нашем (фронту од пет км., нзпЈа се војска повукла 1800 м. услед вадолажења рске. §еч Џ гдадах — Нема хлеба ни брашна. ^ЛОНДОН,^4. јануара. По гласовима из Аустрије преко Рима, унутрашња ситуација постаје све озбиљнија због недостајањз брашна и због увећањз иена намирницама, У свима великим центрииа биле су демострзцф прогизу ратз, а у велшим варошима узеле су облак улччне борбе, те су чак биле подигнуте и барикаде. ПЕТРОГРАД, 5. јануара. Из Копенчагена ј.звљ 'ју, да берлчнске вести потврђују, лз ое све внше заводи давање хзебз по порпи'аиа. Пекаре не раде ноћу. Због оскудипе у бзкру, забрањено [ ј бакар употребљ^ва за електричне спроводнике. ОЗввкобдкг руског гехградпсод Г1АРИЗ, 3, јануарз. Пово,, >м одликовања р ског генералисима, медаљом за војгичке заслуге, којом га је одликовао председник француске релублике, француски листови истичу важне услуге, к- ,е су велики кнез и његови сарлдници учинили, који су поред споросг и концентрације због неразвијенил саобрајнвх средстава, умели да очувају недчрнуту линију Висле. Румунаја сшупа у акцију , БУКУРЕШТ, 6. Јзнуарр. Једна угледна ЛАчдост из румунског дипломатског телз изјавила је да ће Румунија за десет дана сгупиги у акдију Јзвљају из Женеве, да су румунски ђаци којисешколују добили телеграфско саопшгење о мобилизацији.