Стража

( 1 )^ 0 » 2

Е Уј<, а1

Г* ^ А V- 1 ' П

/Гк

..Готови смо да се боримо за најлеашу земљу! ‘ АТИНА, 10. јан. На сам Д 1 и нове гсдане генерзлисим Жзфр добио је од студената из Атине честитку у којој му честигају нову ГО' дину са нзјлепшом жељом за иЈне успехе. Своју честитку студгнти су з^.вршиои овим ди| љчвим речама: — Молимо вас да будете тако љубазни тг да уз честитку примите и наљу молбу и да нас уврстите у ред бораца који се боре за културу, цивилизацију и пргва малих НЈриДа. Ми смо готова д^себорамо и да своје животе положимо за најлепш/ земљу на свету за дивну Француску! ‘

— Брат бугарског краља у Софији ^СОФИЈА, 10 јан. Принц сЈ>илип Кобуршки, брат бугарсксг кр^ља Ферди нанда, допутсвао је у Сифију. Његов долазак, у ов м времену, разно се тумачи у политкчким круговима.

№ [|1 №№ - Одјек српске победе ,Поб?да Срба побркала је рачуне онима што су били готое., упадну у незашгићене крајеве. На вчсовима код Аранђеловца решена је судбина Србије и мира на Балкану. Вјјници са преда њеним песмама о Косову, Брегалници и Шгипу још једном су показали да је храброст и пожртвовање нзјстрашније оружје. Маса их није заплашила, брзо надирање противника није им оборило морал. П.сле тродневне битке српскз војска остаде као победилац и господар најбогатијег ратног плена. У овој критичној б и т ц и

краљ херој Петар Карађтрђевић покзеао се ванредан војник. Потсетио је своје рат нике н» Косово и свепозвао да П1 ђу напред или да мјнви падну на својим положајима Р зултат борбе био је такав да данас СрбиЈИ не прети никаква опасност. Грчки народ са узбуђењем и сузама у о-

[з нашнх П[-е г оручујемо публиц« нзјискреније да се ни пошто ае усуђује путовати без велике нужде нашим железницама, Кр путовање дз Нишј траје 48 сати. Па да је то само ни по ]ада, још бч се и могло сносиги, јер наш дуготрпељиви народ може много да сноси али онај безобразлук и дрскост чиновника појединих железничких станвца, прев)' зилази у свему „љубазност" нишлиску. Напр. векака« чиновникЈ >• в ј ;озић у Раљи, он ј -? раније л/пао звона код Илије Божлћа ком тчара, тај прети цивилишима да ће ‘их за уши избзцити напоље. И ако <у сви путници платили карте. „Еиитети* овог комендијашз, што их прчдај 1 путницима, сачо се могу чути тамо негд? на дорћолским вратницзма или у I оњушници, Радисав Карановић скретничар — кондуктер овај прима мито од публике а за дсбре паре резервчше леза места остављајући оне који су платили да стоје у ходнику. Б^спримерна нечи:тоћа, мур дарлук и нехат у купеима с( могу в |дети разни инзекти који ничу из оног ђубрета. Свег је принуђен да седи у клозетима за своје рођене новце. Никаква обавештења не могу се гд чиновника добити шта в 1 ше они сматрају да се тиме вриђају. На вагонама су обично двоје али троје врата потпуно за твзрена, те је свет принуђен да изаази кроз проззре или преко пуфера. Ово је ономад учанио и сам начелник мини старства грађев. г. Вгдаковић.

чима дочегао је срп;ку побелу. Не ла се олисата нање дивљеи>е према хегојским сав зницима и ратгису кр-љу Петру. Њ Ј му су управљсне све симпатије и љубав Јединствз. Њчх^ва победа и наша је победа. На први глас о победи, радост грчког н рзда показзла се часта и изразита.

Карте за вожњ>, треба сваки да купи, али место му с<? не мсра наћи јер поред воза, који броји 30 — 40 вагона, ни кац не може се счазити ни кондуктер ни в г зовођа ни шеф станице. А ако их случајно спазите и ззмол^те да вам место нађу, онда напр. онаЈ у Јагодини каже: „ала си луд од мене местатражаш овде војска комзндује, акл ти није правз узми паре па си Кути.* Вјзови стоје негде читав сат, а у Раљи стајао је 80 минута. Нико вам не може рећи К 1 д вјз полази или долази, нити пакхоћеда разговзрају о томе. Шго се тиче објава то ђ једна најтугаљигијз ствар. Рецчм ј министарсгво в 7]но изда објаву али у путу испречи се какав хајдук железнички и вздирућк се вчче: ов) не важи ништа, плати карту или се вуци напоље. Зове стра жзр? и скида с воза. Кад се скинете с воза < <да му «у нете у шаку 2-- , франка, и објава одмах пЈСтаје испразна! Рекорд у овпме носи не* какав Радисав Карановић али има повише таквих Карановића. Онај комендчјаш у Раљи, но и говеђу жилу и тиме натерује публику да седи у свињцу за своје рођене паре. Али има нешто што је н јгоре и најгнусније. Жгдезнички чиновница, знзјућа да се публика надази у њиховој власти зшупогребљујућч свој полсжај. она вређа у публику назив јући наше сестре, жене к мајке проституткама. О овој ме имамо много података и

четаћемо да се неко нађе да да исправку па ћ' мо после да свршимо обрачун са оном хајдучијом. безобразлуком чиме се извесни чин внаци поносе, Том приликом изнећемо поаво стење путовања пугнич<им возовзма. Кад се нико од надлежних не нађе да ОЕОме сгане на пут, и не водећи рачунз о овоме је;> се изгов р<ју на ратло стлње. И ми се нећемо обазнрати због рзтн )г стања па ћемо немилостив ) нан’дати увод?ћи сталну рубрику за то. износић°мо сву морадну каљугу сних несавесних чиновпика, који загрозавају жи вот путнипима. Д "

Ко/ле је бог ујак дако Д1у је бити светац У Нишу се виђају многи младк људи који нису ни на каквој војној дужности. Један мој приЈатељ видевши Велизаровог брата судског чиновника, упигаће једног официра: — Да ли је Велизаров брат резервни официр? — Јесте, гласио је одговор. — Па зашто није у рову као остали официри? — Р он прима пот сонице у Солуну за скупу дијурну од 20 дин. у злат 1 \ — Бадава, давно је речено: коме је Бог ујак лако му је бити света ц!

Зитупник уаравника Пошто је уиравник вароши г. Мш. Лазаревић отпуговао на осуство у Ћупрчју то га у дужности з-:ступаг. Ж Бу. димировић члан управе. Бисерс у Нзвом Сзду Г. Етчјен ћисерс, директор Трамвајеког Друштва, који је приликом аустријске окупаци је оз<еден у ропство нзлази се сад у Новом Саду. Г. Бисерс се ј?вчо друштвеној Дирекцији. И према томе, сензацчона вест „ипфопмативног“ листа, да за г. Бисерса ништа не зна где је иако је чиљено питање, сасвим је измишљена. Нз поштв Ни у једном сделењу Београаске поште се не ложи,те су тако чин јвници приморани да у капутима седе. Питамо управ ика поште да ли је он изгубио календар, те присиљ-је чш)вни<е да седе у лацно, или хзће дауштарз дрва. Бесплатан воз Од данас почеће да саобраћа поред путничк јг воза, још једач бесплатан воз којч полази из полазне станице код Београда у 3 сата п) подне и иде д Ј р?ктно до Ниша. Диуги сиротињсни реон Други сиротињски реон, који је до сад биоуосновчој школи до Треће Београдске*-^ Гимназије, пресељен је у осн. школу на смедерев :ком ђерму. Брашчо за Веоград Јуче је београтска општина __ прелузела потребне к< раке Л набавку брашнз тако, да ће београдско становниство у најкраћем року имати довољиу количину брашна. Из пресбкро-а Јуче пресбиро у Нишу нвје издао никакав билтен. Ово је већ други дан како билтена нема. 3 ? шерниране и заробљене Српска Црвени Крст обавештава пор диц? наших заробљених официра и војника и интернираних грађана у Ау? стро-УгарскО!, да нов ц за њих не ш-љу више преко Српског Цовеног Крста, већдзпошиљке врше дчре^тно преко пошга упутницама кјко је то објављено у Српским Новинама, према решењу П.-Телеграфског Огљења од 26 новембра 1914. год. Српски Црвени Крст остаје и даље свакоме на услузи око обавештења у погледу заробљеника Зз Новоселце У радњи ликерџијској Лазе П. Јефгића може се добити, поред доброг природног вина и ракије по нај/меренијој цени

ФЕЈЂТОН

II

НалЈи београђани у ово ° рату горе езмсђу две ват •< е просто се знају коме с* злу приволети. За времн онсг учес. аног б змбардов >и.; београђа) < су били прин?ђз ни да се склон? даље одБео града да не би били на домаку аустриским гргнчтама. ГЈтеменити по души го.тоаримљиви и љубазни, београђани <*у мислили, да ће свудр у унутрашњости наићи на л баз н пријсм у толико сј. што се у овој прилица с <лањају од не)ри;атеља, што се, дакле, налазе у веллкој оиасности по живот. На жјлост зао је удес хтео, дз нашв београђани наиђу на једну другу врсту аустријанаца, која

и* счше душ> у угробу, то <ј 310 су нчшпије. Сал би требало пон да сс род 1 какзд други Срси.о, да би и^грп да оааше ниш лије кад се налазе у свом елеменгу Сад се разигрш хо. нготски дух у нишлија, сад м се раздрагало срце јер се у свему задЈВтљааа њихова ситн < пакосна и ћифтинск • душа. Ја сам од увек гајио аајгоре мчшљење о овчм хотентЈтским племенима шго се зову ттлмје. Како је чок. краљ Милан Ниш хтео да учини престоницом, никако ли не иде у главу1 Требало је само да дође и овај рат, иа да цела Србија упозна нишлије. Оног^тосам Ја раније писао о ниш п чјама сад се ет < показује у ► Пакост, п јдлост и злу тај тројни савез > симбол нишлип 1 ИЋо се "И и кул.уре

не прима код и.их. Не мож ни да роди нчти да се нак^ дсмч ј-?р су .::*шлије стровн и те отровне '}а<; 1 ле ништ све шго је у сродстзу са кул тур јм. Угурсузлуг, себичнос! улизчвање, најрадије прим њихова хохентотекч лоза. Каа виде човека да пре а да они, дабидосазали књв су, тдбоче се и сссју се Историја иозгаје само једн дивље племе које, кад чове У*ире, 'ни скачу играју ок самргнчк«, пљују гз, вссел се поливаЈ/ се пепелом а т су: хохентоти А да ла с нчшлије рп<ЈикуЈ*у всшто о овчх? Го ш?ка кажу ово нс кочико примера. Натрииер Иаемо нас де С так од жете Јничке станчц 1 'ло нас ооа Т.ла. Подчг ' -гачице да се не 6) од бдата. Киша шиб; <абла, газећи по ово» ом нишлискоу. блату »о и поред кућа По

!ред прозораукући седе ниш!лчке и посматрајући нас смеI шећп' гоаоре: „ј) ги побегуље ј како су се понамесгиле, ше: шир сч нису заборавиле да Iпонесу!* Окренух се и упитах једну | госпођицу, да ли је то на на шу ааресу упућено. — Па да. оне критикују нас што смо мг.тули и шешире! Прођосмо неколико улица па опет гако сгоје поред прозора две нншлако, смеју нзм се штв смо покисли као мишевч а једна ће од н чх рећн оној другој: „бзш ми је ћефччна што ове побегуље искиснуше каз додолке!* Стадосмс на Једно ћош . Проће једна мл^ђа жс-нскч (наравно вцшлика) јајој ари ђем и упитам је: да ли би била добра да ндм кажс где је улиаа Краљевнћа Марха! — ЦЈга си ја «нам, нисам си скигала по Ниш да сч ана-

јем тија сокаци. Тражи си ако треба ало београдска!-' Вода ми цури низ оделопо* кисо сам скроз, фиЈогеранема ни з» лек, » овв \,уди овако кас доче<ују, будите Бос нама, чакав је ово чудног ва.и свет! Прекрстим се левом н деснем па не могу да се начудим После дужсг лутањз кађох и „стан. * Једна кућица кровињара — у ме то патоса — земља. П ао сам могу ли да преноћиА.. Погоди смо се. Али да сам се и даље погађао, осгао 6и на улици, јер ми газдзриц! већ рече: „Нчсам ти аослала лемун да ми дођеш!" Сутра дан мз..шао сам на пијац ца купнм мало сира. Нишлијама је у крви да мере крнво — јексик - то је њихов спецнјалитет. У место пола киле кантар показује 400 грзма. — Молим Вг , рекох му,