Стража

/I *

(_Тра«а 3

Г ц.)

11

крижен->г дувана и пзпира. Та^оће може се добити и од> -линна такуска.

рашка пошша Моли се сваки ко би ма шта знао о Љубомиру Ђорђевићу, редову 3 чете 2 бат. 7 пука 3 поз да јави Јелени Ђорђевић — Чукарица Трговачка ул. бр. 30. Рањеник Сретен Јовановић редов 4 чете 1 бат. 7 пука 1 поз нека се јави своме брату Пери

Јоваиовићу, комесару брсдарске чете — Чукарица. Драгомир Пајовић ађутант 1 б, 5. пука 2 позива — Војиште моли свакога који знагдесе нал-зе пеш п поручн/ци В 1 то З товиН, Бош о Сгојковић, Бора Јовановић и Фрања Малвић. Пешад. потпоручници: Радослав Ђурђић, Милорад Марковић, Лука Јестровић и остали другови ХБУ класе В. Академије нека се јаве потпоруч. Недићу 1 бат. 5. пука 2 позива дрин. дивизије како би се знало у каквом је стању сада иста класа.

Слика аустро - маџарске културе (?) ИЗ ДНЕВНИКА НИКОЛЕ КОРНИЋА -

У само вече 7. септембра ечо нас у Здвлаку, у ме :то које је се цо само пре н-ко лико сати назичало „крвзвом п з'р«ицом“. До подне је оно било зборно иесто ћесарск->х •легиона одак 1 е су шч.Б 1 ла стржовите хорце на све стоане, а од подне им се прет вори у страшну гроб цу. До подне се они подиззлуна врхунцу свав , и • ањаху !.г:ш, Врање и Битол., а од подне се дадоше у дчвље бегство гледајући за соб м, за ншек ззтворена врата Србије.. Псшто вечерасмо, шта је који имао, легосмо на доста тврду постељч. У јутру смо сви били лаки, чили и весели, пошто смо те ноћи одспавз ли мало. Кад се 8 септемГЈра - указала ззра, ми смовећб<д ли иа ногама и сзремни за пут и кренули. Данас иоамо да стигнгмо у Брезјак. Дан леп и тоаал да је милина путовати. Жшописна природа и роиантични преде ли, обасути сунчЈНчм зрацима, изгледају као од сребра и дрггог камена, и ми просто осећамо како ова летота при< родЈ и св^жине ваздуха раздражавајући дејсгвује на наша чула, и како нас неком тајансгвеном силом, једн !К0 гони напред у незнаган крај. Са обе стр не пута пружају се лепе ливаде, воћњаии шуме, брдаид>лчна ззсејане р.зним житом и усевима Све нус очо поздрзвљзше, као мироноше, показ-в ше

нам своја рањава тела и објзшњавзше дз, гру арукзрат» није ни њих пошгедила. Све је ово било тако лепо, тако ингересангно, да смо с; осећали б ажени путујућч овим путем. После крзтког путовања дзђ-^смо у сел/ „Брез >вица“, где наиђ'Смо на прве трагове аустро - мађ .рских зверставз, из којих се види да Аустри« јанци немају ни трунке сим* !ати|а премз хумзности. Па и Арнаути, које смо ми у прошлим ратовимз сматрази као з^ерове и варзаре, културнији су од Аустријзнаца. МестЈ горњег, ксд њих пост 'ји једно доуго са свим су« протнз правилз, по коме су се упрзвљали само < редњевековни влздари пре Хсиста а нарочито Асчрци у чзсг свога бога Ас/ра. К’д њих (АустријзЕаца) је дакле влздало прзви^о: отерати 'лто више робља, без обзира дали су то војници или не, и побиги што више непријатеља, без обз радааи су ови ж^не или деца; јер се само тиме чини „част“ Богу и само се тиме Д' бија цзр ство иа ономе свету. Они су се. како изгледа, строго придржавали тога правила, јер су одводили у ропство К 01 а су нашли, • г' рце и бабе, и жене и дег али али не у намери да -<х као робље чувају, већ да их на путу побију. Из <ела Брезовице потера*

па то није пола киле, фали ;ош 100 грама' Хај.ч’ иди си, равдер* се он в изручи сира опет у карлкцу. — Немзм, еели, сира за гакве муштерије! Свратим у једну ;лерницу да купим „Паризера." Питао сам шта сгаје чило. — Три динара! — Г1а молим Вас лепо то је досга скупо. ви треба д?. имате милосрђа према нама бегунцимз. Ако си побегаја рз Бе< оград ти си донео ба 1 и. Јч Сзм кначе набутаја ’ у ка< у сас банки, сад ће буггм наполончићи у бу на р Зи нам ништа вс т^еоате само нам ваше ба’ к' ребају! Ако ти ]с скупо с:чо онде су врата пг си ’ „и, наћи ће се која лрута )улзла у место тебе! 1 ' Иа пијали се искупило њих аеколико, наравно у шална«

рамз, и посматрајући бео/ра а -ге овако резонују: — Јзо н<>шта си не р де, само си вијају по сокгци С*итал це, левштине наместиле шегпире з !;ропаце им пете кроз чарапе! А н а ћемо, тек лрндзти луну као оне што је 35 година дрн дају а увек иду подеране ка» прпгјаци. 111та може да се ради ј Ниш ? Па оие т « замераЈу. Да не трвба случајчо I • правимо мараие од шалва« ра као што они то раце за њихове мужеве Само се нечему не могу да начудим, зашго наши београђани седе у >ну ђубр-тарску варзш којг је иуна ђубрета, гмрада и нечистоће и какво им задовољство "ина Седети међу нишлијзма!

од којихђ су се у последњим му«ам< борећи се са душом са.ми згомиталч, — јер су били ке како чудво згомилази и за-

ли су доста света, су чим су иззшли из села одвојчли су 3 старца — си гурно ози г<ису м гли да иду а очи с/ н»по б жали па пробили ножем и оставили их крај пута мртве једног поред другог. Недатеко од овога местау самој реци, која чинч границу између села Брезовице и Цисота наиш»о саи па нешто још црње и горе, :што још страшни|е, нешто што у нај јаснијој ф >рми показује аусгро-маџф ку културу. о ко јој они на ^ва уста приччју не само< Европи већ целсме свету, а чега би се и н јгори злочинац гнуњпо. У тој сам ррци наишао на 19 лешева стапаца, баба, ж 3 на, девојака и деце, набацано ка једну гоми у. Кад сам мало изближе и боље разгледао ову гомилу, да су сг.чма руке по везане и добро лритегнуте на леђа и да су сви свезани у један олшти контпац. О азио Сам и то, да ОНИ НиСУ чар ?• чито смештени на гомилу, већ

мршени. Нисмо дуго пут вали а пред нама се указа село или варошица — „Јаребице" незнам ни ја кзко да га назовем То је лепо село као каква варо шаца, чији п »ложај даје врло пријатан изглед и неким та* јанственом силом прив 1 ачи око путниково. Лепа црква са својим високим торњем још више улепшава овоме месту, његов иначе допадљиви изглед. Апи груба рука рата није погатгдила ни очо дивно место, ни ову лепу цркву од непријатељских граната, а нечозечни су азијати од ове л пе цркае напрааили шталу за своје коње. До душе, црк ва је данас а можда још и синоћ почишћена и л:по уређена. алч се ипак још налазе траговч коњске бачеге чак и у св. олтару.

нч своје позицце. Коњи, п> 6 у запрегу, гешком мукОМ вукли су муницију Сзе те каре праги..и су оружани вој* ници са под фицирима и сфициримз. Остала војска 5—6 хиљаца која је у Београду остала била |е измешана од разних пу ова, батаљона и чета, тако да ни један батаљон није био потпун. Поред аустријске војске, у Београду је дошла у врло великом броју аустријска поли* ција. Порец полиц. официра било је преко 200 наредника, а поднареднчка, кзплара и жандарма могло је биги до 2500 душа. Позиција сеуселила: у Упр. града Београдз, у дв >ру, у кзаргу вацошком, савамал« ском, теразискои, врачарском. у босанској улици, где им је отојала каса; у другој бео* градској гимназији, као и у још неким кућама, само је био пошгеђен кварт палилулски и д 'рћолски, ма да су у њима улазгли. По свима кварто« вчма на сликама избоден су очи Крзља Петра, Престолонаследни<а и Краљевића Ђорђз. Осим тога у појединим квартоиима нзчинили су многе штете грхивама. Арбод. — Наставиће се —

10М ВОД 1У(!1|11И — Долазак Аустријанаца. —

Пошто је до тада Београд био у мрзку 22 новеибра позвчли су г. Етијена Бисерса, директора електрично-трамваЈског друштва овд. и нзредили му да у року од 24 час> Београз с зез ли и трамвајски саобраћај успостави, иначе „бити ћ<_ смакнут“. Јадни г. Бчсерс, уз луд се Гранио да су жице од г раната покидане и м )ли ) за дужл р ж да оправ ке изврши, али све то није помогло. Под стражом отеран је у фабрику и са оно мало персонзла, које је имао, дзо се нз п оо, да би спасао главу. Сугра дан на Теразијам) пред пивниц )м „Париз“ стао је први трамвај, а у в че најглавније улице, после непрекидн )г рада електричних радника, осветљене су. После д н двч хео је Беогр^д био осветљен. Сг.мо једну ноћ аустриска војска преспавала је V Београду. Сутра дан од 8 до 1 1 ча ова пр поднепргко 10.0001 р^ника стО) а< - по свима г. знијим улицама у попиуној | р мој опрр-.љ Видело се ј снт ра су преморени, ихглад-^ нели и мрчовољни з : иут и! борбу. Ж^љчо су тражилиј хлеб дзјућк по кру> за исти, | али није хлеба било. Мно* гн сојниц-з, стојећи тако на утицч, у тешкој аустријској ратној оареми, полегали су и седети п<> улицамд, док су други вадили из џепова мрве хлеба и гутали. На'зад је та војска отишла' пут Торлака, или кто што су аустриски наредн?цч говтри ли у — Крагујсвац! ( зјс !) Из тога се да закључиги, да аустријски војннии, подоф нд»ри п ниш Су знали П^иду, њИхСИЈ! Комзндан г и га/1И да нду у Кра! што се зна, дд аусз ска од Раљени(е м Сутра дан Крг,љ

дровом улицом отишла су још два пука пешадије заГроцку и Смедерево. С размаку од 24.-28. новембра у два маха преко 25 аустрчских топовких кара долазилз су поазне у доњи грзд, а сутра дчн враћале се

Уредништву Страже пстребан је један ученик.

буиријз 1 Ругоија — Аустријанци се љуте. БУКУРЕШТ, 10. Јануара. „Цјјт“ доноси да је аустро-угарска влада уччнила корак преко свога посланика у Букуре-пту код румунске владе поотив непријатељског пчсања румунске шгамче и поотив и сувише непријатељских говора и интервјуа појединих угледних политичарг! Овај дрзак корак бечке рладе изазззо је огорчгње у румунским новичаоским круговима. АУСТРИЈА И ИТАЛИЈА - ПОМУТИЛИ СЕ САВЕВНИЧКИ ОДНОСИ РИМ, 10 јав Вз^ћзјуНи се на утврђење аустријск ј на Тали|анској гл- нг л " «е иназвало \ у талиЈанскч ) - *) ;уговима „Л‘;ес у констатује да су се одчоси иЈмеђу А* ' -з и Игалије толкко помутили, дг није искључена могућност да дођ* ло « милих ецека :;з граници. Л^дан угледни талијански држав •'.< Који има јак утицај на влшу, рекао је отеоре но у ходнику Монтећиторије пред неко.>1Ко страних дипломата, да ако Аустрија у о и од недељу дана не повуче војсцу са гри ' и ме поестане са утчрђивањем ;гм ,.ће иред •»бом Игалијукао отворсног кеиријатеља. Оае цоје Је Аустрија поецузела само да ои " тллијански елем.енат у Монл)<хк|и латра за изазииање и она то не ^оли па ма дошло и до ратг!