Стража
)
С Т Р А Ж А
Сграва 3.
Г):,Ј16
чади српских ратнв^а и оваку обилну помоћ шаљу. I Др. Мшко В0Ш1И Пре неколико дана у»ро је у Нишу од тифуса др. Миленко Ђорић управник IV резервне болнице, лечећи предано, неуморно и савесно наше ратнике. Т&ко је иа олтвр отаџбиие почожио свој жнвот др. Ђорић општински лекор из По> жаревца, ■ оји је био један од највреднијих и најспособнијих лекара. Слава му! Ог.шткнско (№то Имз већ месец дана како су заробљеници псчисти .и београдску калдрму од блага и блато скупили у гомилице. Те гомиле блата, ко]е стоје као ругло свуда по вароши опшгина ни до данас нвје одсукла, већ је све разгажено. Изгледа да у општини не знају како се распростире за^ рзза, иначе се у престоници не би смело то ни догађати. Од г рштаа Умољава с г. Светислав Живковић, у ‘цицинар у Ру* сији, да јави овом уредништву своју тачву здресу. Лотпеб№ радекцк Браћа Марковић обућарска радња на Теразвјама п<-требује више радника. Плата добр». Обратит^ с«с за услове: Браћ* Марковић — Терагије — Београд.
II 1 № II — Утноак •« параотооа јсдиог јуиака. Тајанственост у цркви владзше, у рукама сваког гори јаша по једнз свећица за покој душе погинулог, сав свет беше обучен у свечано ј ухо Сваки са нестрпљењем че.чаше кад ће почетн нарастос онога који је пао на олтару м?!ле му отаџбиле. У једном углу црхве стаја* ше родбина псгинулог, која бсше изгубвла своју дику, узданицу свога хранитеља. Свештеници у својим одеждзма почеше из олтара изла-
зити, и^стадоше свакч на с*оје мссто. Пзрастос поче, захори се Свјати Б >же. Ц?о свег онеме ш претвори се у ухо, као да слушаше хор ан ђела на небу; јер ником та песма не изгледаше бс-жанственија и мелодичнмја него до тада. Родитсљи јецаху за својчм милим сином. А у цркву уђе девојка, која као да са неком стрепњом улазаше. Њ?но лице беше обувела нека ванприродна леп )та; њене оак сијаху као никад ло тада, и блуђзху по светини, као да су неког тражиле, али које у исто врем? говордху, нема га ту. Она пође мало напред и застаде код својих другарицп, и као да опег нек г траж? ше, али њега не беше — све беше узалуд. Парастос се пастзвљаше. Свештенипи запеваше в Со свјатими у покој*‘... а у души присутних беше нечи терет, као да хтелоше зап ,; а-<ати. Девојка диже гллву погледа у његове родитеље; а лице јој као восак пребледе. И гле даше укоч<шим погледом без ума, што још неисг.-лакани бол V срцу скривч. Гледаше у ро-
29. вовембра управник за*< рошк Шварц поново се вратио из Земуна, а сутра /л < 30. новекбра у раку зору па с*е до 1. децем^ра до подн настао је по свима улицам. и кућама лов н?. људе. С ул 01 17 па до 52 године. боли они ожењ?ни или не, пл чак и депа и жене, хватани су. По 10-20-50 у групи терани су. као сгока. Многа су људи отераии са зембиљима и другим стварима у рукама, онако, како су их нашли на улици, а маоги без зимског капута, не дајући им дг из куће узму капут и ако <;у их ту пред кућом, или капијом нашли. За тај дан и по преко две хиљаде стараца, људн, младића, жене и деце отерзни су у ропство.
дитеље, као да са њима тугу сељаше, и као да их сажа г еваше. Затим се стари прста попе на амвон, к са крстом у руци одржа иекролог, на крају чога каза: не плачите роди тељш и не тугујте јер сте пмч <и сина јунака, сича, којк је пао као бранитељ своје о* таџбине Ззхорд се нз свих грлз. Сл ља му! И свм присутно г мзкзше, а у уиима свими брујаше »Хеј Трубачу." Д војка нз згнесеног сна наједач<|ут се трже, и сама не зтјућд зашто. Лице јој б?ше променљчзо а поглед 0 '<а б<уђаше тамо, као да хтете чешто рећи. Свештеници отпевагае и В;ечнај.'. пз«јат.“ Пара то; с? своши. Свст меланходрчно и лаганам корацима из/,з*аше напоље Она осгаде сама. Оде код икоке, по дуби јв, и са очима пуним суза и. срцем пунии бола помоли се Боп' за покој душе његове. Изађе пред цркву узе иаиаију и вино прекрстдвшч сс. Очи под же небу изговори ;ши ,Њта нема вчше.“
Јадно робље отерано је у чељустим.) аустријских чрво* лока, бсз срестља за живот. Ко зна да ли ће се жив'? врати!и свсјим милим и драгим, и.пј ће бигн невине жртве аустри]ске „културе*. Изненађено станонништво овим ужасннм лов м на не вине људе. жене и деце није см?ло да излазк аз својих дом >ва а скоивалншта <‘ве до 2. децембра, па нисмо ни зна л« да аустријсг-их војника и полицчјјц у вароши нема. 2. д ц ‘мбрз око 8 час. пре подне загрмеше српски топо н» на Чукарици, загвираше српске трубе, зад хт шссрпска срца, поскакаше људи, жене, девојке и д?ца, по]урише сви .Славији*, двору и Теразчјрма. и Наш* војска! Наша вој<
12-1-1915 год. Чачак. С Т.
М п ј)?[1!ш — Долазак Аустријанаца. —
к9“! орнло се по свима улипама. Зз чеколик ) треиутака цела Краљ Мчл*но*а улица и,ила је пуна света. Неколико српских коња :ика каљази и мокр* са пушкзма у руци пристизали су иа Терашјаиа. Каша је пад?ла, свет је плакао, ззуста вао чоњанике. грлио их је и љубио гдг стигне, китиз их је цве 11 ем, пешс«рима. дарива > нлвцем колачимж и *ацојницама. Узалуд су се они отимали, свет их нлје пуштао, морали су да приме све шго им је игђвно. Уавчци: Жавсли! Живели! Ура! Ура! пролаадалп су Београд Поеле иехолнко треаутака
по највећој кишш, у аутомобилу, прошао ј 1 лагано улицама Стари Краљ Петап својим ађутантом да се у Сабориој цркви помоли Богу за саас Србије. Када еу београђани зидели свога Краља бескрајни узвиии: Живео! Живео! Ура! Ура! казивали су све. Ннје било ока, које није од радости заплакало. Исги узвкци и сцене понављати су се, гада су Престолонаследивк А<!ександар са Краљевићем Ђорђем, па затпм Војвода Степа, војвода Вук а својим комитама и други- официри и војници улазили у БеО)'рад. Арбод (Наставнће се)
Папа за мир
РНМ, 15. Јануарз. Под Папиним председништвом одржана је катедралска седница. Нд седниц« је решаван ) о акц <ји, коју би требало узети, да би се рзт окончао. На седнчци је папа реферисао о свћој досздашњој акцији и изјавио је да ће 7 фебр. (по иов.) одржати свечану службу за покој душе св,>х Като жка у крвавим борбама, које лије на касапницч.
€кгдеска и ^мерика БУКУРЕШТ, 15. ј*и. — По јвдчој ввст® мз Периза енглесло «мермчк* неспоразум пошао ]е на боље. Између обгју влада из^ењ ћв се ноте, ћојима ћ«; б*та регулисзна сва сиорна питгња.
Зз 1аа1у10пдо6сш6о РИМ, 15 ЈЈн. Минисгар војни иодиео ј? ■'амеиту предлог о взн^еди м кесдиту од мвлиона ларл за ава јагику. ' Савов у Паризу БУКУРЕШТ, 14 јануара — Телегрбфишу иг Париза да се гзмо очекује долазак генерала Савова. У дипломатским круговима говори се да генерзл Сзвов долази у Паркз у истој мисиш у којој је и Генадијев у Риму. Француска штампа региструјући долазак геиерала Савова вели: ако ои долазм са оно* намер<)м са којом је пошао Генадпјев у Рим (да погкупи штампу за бугарску прав-дну ствап) олда боље и да не д јлззи. Ако пак, његов долаззк треба д« значи да се Бугаргка каје за своје доса* дашње грешке у том случају његоз ће пуг бити поздрављен исереиои д.)брод 01 плицом.“
ши онако мучкг нашег пресголонааедника. За време балканског рата нису нам дали да јој очи^амо достојку лекцију. Езо сад је дошао моменат да је нримерио казаимо зл њена иедела. Ја се сиојом 1 ”ћч заричем да непу напушта оград, а држим да сте и »и сви господо колеге тога мишљења, пре ћвмо допустити а преко наших мртвих леш-ва, пређу Петрцвг одрпанци. Ја ову чашу диже • у здравље нашег доброг седога владара, кличући да живи његов светли дом, да бог да увек да почиње (ову годину вла давине г !аквим поклоном, као што је храбра аустрњ ска војска донела као презснт заувеће Београда. Бурно одобразгње и клипање м ђу присутнима. А да би ,увеличали‘ вна* чзј те здравице музика је внтонирзла Танго, и пешт- н*
ско булевареке метресе, почеле су чекгијати у сали га официрима. Кад су Аусгријанци бежа.чи ! из Београда, међу првим офи цчрима, побега , Је овај ват* рени, храбри и чзсннг официр ззједно са једчом метресом, лађом „Кулпом ", јер му се други начин бегствз учинио и сувише спорим. А каква су чуда почисили у „Москви" довољно је то да назначим, да ће г. Гутеша морати, КсД буде отварао понова ртдњу, да потроши три гиле измирне да би охадио дом што су га ове несреће за једно вече оскрнавили.
Б ЖДНСТВО У недељу, 31 августа 1914 гонине, на „Адн Курјачица" где се је водила страховлта борба правде противу не|равде, — српске, противу
аусгроугарске в )јске, — пдо је на лтар Ог-џбин? м >ј мзађи браг пешадиски капетан, Илијз Матијевић. После педесвт дана, учетвртак, 20 н ;вемб,>а, далеко •>д тог игетог гроба, у збггу, п >д туђц '1 кровом, у 'дсусгву оца кој. јс отишао са осга л <ма да брани права своје Отаџбине, родио се Илија Ма1ијсзић1 Родио се: капетано* синовац; који је добии његово име, а са њим, и његове дужности кроз жизот и свет. ћожанство! Оно је ваљда, тако хтело. Родио се други Идија Матијевчћ; кога ћу, кад одрасте, одвести иа свети грс5 његовог чкке на коме ћу га упу ити на рад кроз живот озим речима: — Си*е мој мили! Клекни, здједно самном, поред све свете хумке и пољубм крст у њој пободен...
Прекрсти ручице твоје и топло се помоли Богу аа по *ој душе гвогз доброг чике кој* овде укопан лежи. 11сдесет дан? раније, но што сч на свет донешен, сарањен је овде, твој добри чика кој« је био капетан наше прослављ?н* вој<ке и V епохалним данима, када см > стварали Велику Србију, царечану нашу, командовао је једном четом храброг П пука исасабљ^* у једној, а револвером у д, гој руци, позивзјући своје јунаке н* сзету дужност, пао је ногођен непријатељским зрн м и гмкчонио свој млађани жнвот Отаџбинш — теби, ^иие мој мили!... Погинуо је славно; јео је био јунак и за Отаџбшну наш/ учинио све оно, што је умео и могао; али, ипак з 1 то, ње* гове су жеље остаче неостварене, и он је, там >, на нсбу, молио Господа нашег да га још једном врати овамо, на
свет, како б* могао завет своју до краја испунити... Бог је услашмо молбу ње* гову, и у теби, мили мој синв, врзтио га овамо, у жввот, мгђу оае, које је свом душом Својом волео и љубао... Ти си Илија Матијевић: а тамо код куће наше, увијена, пажљмво се чува сабља твога чике, којом је у бој водио своје јунаке. Она се чува за тебе; и онога дана, када на твојим раменима буду заблисгале потпоручннчке еполете, припасаћеш је и носићеш о бедрама као свегињу — испу* њену чикину завет... Припзсаћеш је мили сине и њоме ћеш, кроз цео свој живот, часно чувлти границе Отаџбине наше, за чију је величину тв »ј чика пролио саоју млађану крв... Счне мој мидч1 П љуби крст овај. Помо/;и се Богу за душу јунака шиена нашег |и р.*ци:
\