Стража
Сј^м*^
С Т г А Ж А
<»«•! 16
АРМАН.
гох вззнао да ме извести иа адргсу: Петар Перић, н*редш. 18. шеш. пу«с I соаиш.
ГТрви корак у порок
(27)
Као што вам је псзнато, ја сам имала снмпатије према г. Јовавовићу. Ја то уссталом иисам ки крила Сваки мој покрет то је говсрпо. И оче* кивала сам прелзнак да «е после мога шеснаестог рођендана запроси. Међутим, несрећа која је зтдесгла моју кућу пореметила је све мој^ планоЕе, а после тога дошло је и писмо, које је иорушило моје наде, моје идеале. Иако сам утучена, иако ме је толико увредио и понизио ја га ипак волим. Не. Не волим га. Но, како да вам се изразик? Сваки мој осећај, свакн откуцај срца мога припада још увек њему. Међутим он ме је одгурнуо. И < а да, ако ме ви хоћете. тако презрену, одгурнуту, без ика кве воље за живот, онда ево ја вам пружгм своју руку. Нулић је био у срво време збуњен њеном нсгреношћу. Али одмах је дошао к себи и узпм»јући за руку Невенку посадио ]е па дивану поред себе. Госпођице Невенка, јз разумем ваш (ол а нарочито ваше осећаје. И ја зато и не мвслим да ми одмех своју руку дате. М< ја је намера ла се сада виднмо, а венчгћемо се онда, када вн будете хтс-ли. Ја се надам да ћете ви једном ззборавити на све што је било у прошлости! — Ах господкне Нулићу то је и моја жеља. Али ја сумњам у то. И ја ево ис крено да вам кажем, ја вас жалим. Ви у меви нећете добнти оно што тражите. Ја нс логу више да волим. У менв ћет< добити једну хладку и досадну жену, која ће вгм живот загорчати. Нулић је прекшде, — Ах не говорште тгко госпођнце ПетргвићевЈ Ја вем
опет велвм: ја за сада н ас тр>жим н«какве нзклоности Глзвна ]е < тв5р да ме вн не мрзите, да ве осећате кзкву одвратност према меки, Љубав ће доћи ш сама по себн. Ја нвсам иао какав ваљубље ни гемназиста. Јапотпунора' зумем ваш полож-!Ј и после ваше дане ми речи, ја само очекујем дан, које *н будете одредилш за вешчање! — Видећи ла Невенка није баш Бог зна како расположена Нудић је смгтрао да је ш.јбоље, да се уклони и да је остави саму. Пожелевшк јој прнјагаа ручзк он напусти собу. Пролазећш поред своје рођаке ои шашу: пада птвца на лепак.
ратха ноттд У борбама иа Јелшци нестало ми је двојипе р<ђаха: Илтје 'Анђелића и Луке Бо гојевића. Молим свзког ко шта зна о њима да ми саоп шти на адрееу: Живојину Гли шићу, из Б. Баште.
јКоле
другови а поанавици мога брага Драгослака П. Нетровића рагрута 2 чете 4. бат. XI1 п аука II г:о*. вар. војске дами јаве где се иалази сзд он, јер п.; сазвању учествоззо је у борби на .Маљ-ну" 11. во еембра вр год. гд<? ;е н рањеи у ногу, и «д тогд д;на мш се не јавља. Светислав //. Петровић кољвч поруч. — Шумад. Днаигкоњич. пјгк I по Ј . н»р. војеке Моја жена Милева Первћ, нестала је у ја&ом умноа р*' стрг.јству 20. деце»'Зра пре>< 1 ше године, и до дадгс зна се где се налази. Молим пријзтеље а позна нике ако би којч о њ ј што-
3 <! хаше хогбре бојхпкс — У рату о рату — Рат нае је сзе јом више зближио н збра&ио. У нзшој лепој Србији сви смо ми рођењем једн^ши. Ннко од нас нема некшх особвтик права само зато, што је рођ.-н у овој ил.ч оној »ородици. А у многим з мљама иије тако, него којв се родиусн. ротшњској кућш, Он остаје це лога свога века туђ аргатин и сиромах; а којн се роди у великаикој кући, <н самим тим постаје великаш а госјодин. па макар ништа н * ра дио и ништа ие знао. Код нас сваки вреди само онолнко, колико у самој ствари вреди по св!<јој паметш, вредн ћи и умењу. У нас сва■'ч може постати и иајвећн богаташ и најкрупиији господвн и великаш, само ако је уман и вредан И њјчгшћ бчва да вз најпростије и иај сиромдшније куће иостају пр ви н најглнвннЈИ људи. Па и гначе м<ђунаманем? велике подвојености у живо ту. Нема то, као у другим земљ?ма: да су господа за с-’бз. официри за себе, богата ш« за себе, а сиротдња за себе Него сви живиио заједно, као да смо сви ми блис ки род, или бар добрн позН?Н1 Ц-'. Кол нас се непрестано ссе ћа да смо сви ми синови јед нО!а шарода, да смобраћано крвм и по осећању. /^ли у ртту још се више осећа то, како смо једн* другкма врло б ис-и како смо св-( једн. -. Рат н-<с је свс још вшше зблажио и вбратио Наставиће ее. —
Н
ДРУГИ В Р 0 Ј мзлани 18. о. м.
У сдици и речи аоже се д бчти код „Страже’
МОЛИЛГО РЕВИЗОРЕ ДА НАС ЗАКЛ<УЧН» ДО <5 О. М. ИЗВЕСТЕ К0ЛИКО БРОЈЕВА ДА ИМ ШАЉЕМО.
Кодокшадна дедикатеена радња ,Гранд Пасаж" Ошр !в I II ?«гк (ЗШУ рр -14 196
ПГЧАТОРЕЗАЧКА РАДЊА ИЗ БЕОГРАДА
Овреаовгћа улвца |прекв аута „Руског Цара“ у Нишу ирима норучбине печата и штамбиља. Гравнра алатне и сребрие ствари, кврађује брзо к соливно но умереној цени. На захте« шаље сеој 9 илустрованм цепоакак. 6—10
Наш мили и ки«а! ненрежгљенш брат, син и.т.д | и | и Луктџ ]. Кобксбић редо* 3 чете 4 бат. 12 иука „Цара Ла*ара“ погинуо је на пидожају 11 н .ве^бра 1914 годи: е у| бсрби на Колубари. ОЖАЛОШЋЕНИ: Отац Јевђеније\ мат« Драгина\ брат Вукашин,, об.| зезник 10 хауб чке батерзгје л остела фамисшјв.
Пратпмгта нз „Сшжу 11 1 ТЦ 8 ЈШИ ЗНН 20 1 ШЧКГ
молч за поклове: новаца. душека, гаћа, чарапч, сламагица, кошуља, јоргана, јастука, поњава, ћилима, шагеница, пешкига, марама, назу|виц>, оп нака, ципела, 1 ' анула и посуђз.
СПЕДИТЕРСКА И КОМИСИОНсРСКА РАДЊА
<М »X СНО ~ЉЕ—ЂЕВЂЕЛИЈА
Извештава своје поштоване муштерије да њихова радња и даље врши ЦАРИНСКЕ П0СЛ0ВЕ како увозне тако и извозне пр>. царинарницама СКОПЉАНСКОЈ и ЂЕВЂЕЛИЈСКОЈ и ано су шефсви радње у рату.
У18р«г за шшграм: НАЛЧ/1Ћ ВОЈИНОВИЋ, Скоплг ђгбђслвја.
ЛКДаиГ Д—г. I — ГооНгкј’
Мспм.чик а ч счи^»*а№ урветшх Лобшнтач Зормша ул. 12