Стража

Ч,у 17

С- Т Р А Ж А

Стрзка 3.

„А одкуд з*аш да је комитз ? и упитају жене. „Имао је браду" додаде и продужч вуг ка иревијалишту.

нзмештању телефонеккх жмца представља аналогију са Фран на двреку рани ме ои у руку.“ иуском 60 тих годчга “ баш М<ло даље Уелс ианоси не« коли е одисга пророаанске редове, која га приказују као финог иознаваоца човечанствз. Он каж : „Сем овога Гер« манијо Не имати дчобој с Русијом, ако хтедне да се шири и нз истох. У жел»и да растури своје мреже па запал. она ће се судзрити с Францу:ком и Енглеском, а можда са обема овии држав^мз, у* друженим у цил>у самоод бране. Ј ј . с;м убеђен, да смо гд више подан .штавали војну снзгу Француске у потоње добт. Франц^ска је била за борављена 1870 године, али тај њен пораз дао јг нацији сзмо нову снагу и несрећз ју је нчучиаа да буде ; ажљива и об’зрипа. ,,Иа мор” Германија се уверила, да њене силе нису равне Енглеској. Германска империја, I ли пругим речима : оргзнизовани

Р.манист Уелс у 1901 го.а. по двиде ; је оло што се дог иао 1914 године. У октобарском број';":1901 год журнала „Гог1:п1§ћј1у Ке ује\у“ ч/вгни ежлески ро у.анист Услс штампао је воло гнгересантзн чдз Н ак са напи^ом: „АпћараОоп" (Предо сећање) Штем лог чнвх дедукцгја, узсв за базу очо, штосе може н звзти г.лнк’м током с> цијалне еголуције, ; опуларни писац поставио је читав низ м гућчих предскззивања будућности (од 1900 до 2000 годчна). Он р.чзмгтра у том члакку покрете сједињен>а народа ко» ји ге називзју англо с ксоннза^, панславизам, пангерма низам и велико — латинсксг Сјсдињења. Д» саопштимо његове речи о пангерманизму. „С првог п гледг могућности. повољни су изгл:ди 33 агј;есиБну п-:нгерманску впаст, која тежи да захзати стпрсплшство у исто време и у центоалној Европн и у^западн .] Азијн, имајући пред очи* ма основиу мисао: срушиги славекство, раздвојено гиархијои. „без сумње је да Гермзнија нема тзкмаца у обгастл инаустрије; с друге стране њеа н гли ексномнч прогрес, савршснство њеног политичког, војзог и поморског систрма —■ све су то несумњиви плусо и газремене Германије. „Али, што је било изузета< пре четрдесет годинз, дана : је обична сзакопневна појзва, јер дзнас целз Европа може да се похвзли свима ове-м .т--усоЕима, којд изје^начују све нације пред лвцем пр треса, али их не гтрмани аирзју. ' Заглетавши дубље у ствзр, ми ћемо видети да савремена Гермамија у многим односимз

т-зраз агресввнзг немачког духа, баће уништен или ослаб љен после серије асичбежншх ратова на су8у и на мору. Тада Не оча бити принуђзна да прчклони свој осоли дух пред ногама рззумног средњег ста^ежа. Идејз империјализма и германизмз уступчће место вдеји евр јпског сједи њења, слкчна основчос* прин ципу Швзјцарже Велнчанствена моћна зами сао Европс <с ф^дгрзције. к ју је Ррачцуска изнела саету у мадо обр ђен јм облику у ио четку XIX века наћи ћ с- може бвта, оствгрење нз заранчу XX века. Сви народи гједињени општом идејом, све нацијепроннкнуте дух 'М мира, тожаће заједнгчк« прогресу, пстини, правичностз, срећи! 1 У овчм утолистичним идејама Уепсг видимо тако јзсао излагање данзшњих догађајз, као да нису написан« прз 13 годинз, него јуче или данас П

— Долазак Аустријанаца. —

Свч су цзгћем, а

они били оба :ути жене и девојке да ривали су их пешкирича, тако да су коњакиц 1 и пеш -ци азгледа.тл окићени цлећсм и пешкприма као да иду иа св?дбу. У исто време дошла је и сва београдска пс лкција Свг се то дешавало веома бр~ . Коњавици хитали су кров улице пут градг, на 0 балама Саве у Дунава, да вгробе војнкке по взрошн, који су заостлли и снлну комору Аустријску. За то време, дох суЗО—40 коњзника и Краљ Петар.улд‘з’-'ли V варош ужзсно су грмсли тоаови. Ј 'два српска батерија на Чукарици, кОд гаећерне фабрике, разрушита је иустриски поитонсхи мост, кс-ји је био на Сави испод С/Зв :ког моста код солзре и спречила аустри!ску коиору к војнике да пређу на њихо ву обалу. Двч шлепа поред раскинутог мостз гореда су

риз" једзн аустриски мајор и ође прзво газди, продрмуса му снажно руку и пољуби се са њим. Г^зда \г је залуђеао посмттрао. Шга! Зар ме не позна;еш? уг. а мајор гааду. — Бога ми, не могу да се сетим. — Ја сам тај и тај, рече мајор, српски православн* прота из... зар се не сећаш колико смо в«чери заједно провели Сад сам војни свештенак и носим унаформу која ми по рзнгу припаца, по што се овако лакше крећем. Кад треба ко да се опева, ја мантијупреко угиформеи готова ствар. Сети се газда веселога проте, који је чешће био његов гост још једном се изљубише, пртта наби у бмсаге пет литара грчког вина (сигурно му је писац ове забедешке држао бмсаге пред кафаном) и не-

колхкв флаша иива. па порх у пратњи сејиза путТоолака. „Политнка* број 3899. — Наставнћ« се. * * * Писац ј** овде заборзвио да напише како му је овај поп читао велвки и мали ,,Оче наш‘!

ђшшке

Због извесних домаћих прп« л*ка, продаје се један скоро нов намештај. Унитата у Ми« лоша Великог ул. бр, 11.

Штанп. Драг.Т регорића потребна еу четири човека за окретање машиие.

на Савч. Три ау.тр Јсаа монитора ст ј 1 ла су ичмеђу с 'кског моста и Аде Цчгснлије и страшном паљбом из топо ва тукли су српске топове на Чукарнци, бранећ л прелаз гвоје коморе, али је свт било узалуд. Српски топови благовоемено су разругаили мост и сва аустријска комора остала је на у страву. Тааа су српскз топ ви осули стрвшну и ужасну ват ру на конзторе, а ови се бранили на жнвуг и сирт. У два три ЈУ"ха дза монитора одвајали су се од трећег, пролачили испод савског моста и до^азили до з:п ље* ног и разрушеног понтонског моста, ваљжа да и:ти угасе или еастгве, доч је трећи монктор и дчље пуцао на српску батерзју, али српски ар тиљеристи насу мониторима дали да тако рећи очи отворе. Тукли су их непрестано, тачо да су она дга монитора морала да се врате у помоћ грећем. Страшно је било гледзти и слушати овај двобој топова Тотови су севали и грмели горе но муње и громови у аајбурнијој ноћи! Борба је трајала пуна трн часа. За то време избачеао је из монитора и српских топова преко 2000 граната. За цело време борбе и пуцњаве топова, из свију побоч* них улицч, које воде са Саве и Дуњава Краљ Милановом улицом спроводени су аустриј* ски војници, силна комора, каре са запрегом и стока. Преко 2000 кола са коњима и послугом заробљеиа су. Као у каквом биОЈКопу разие слике и прилике низала сч се једна за другим, од којнх ћемо само неколико навести: Арбод.

СКИЦЕ Најгнзкији, најелегаитнији, и најсавршениј* ст*», образап нашег књижевног стилз, *есумњиво је онај што се употребљавз у нашој војној адмчнистрацаји. ■Недавно ми ј* дошла до руку објава једног младчћа који је, ма да ђзк, неком о м:ш*ом позван у коканду у Раљу, ј р • времена, одакле су га вратил т кући, написавшз на наличју објаче: Враћен натраг кући. Ма да не смем да сумњчм у лепоту опог сти ;а, о=«а реч „натраг* боча ми очи, клд већ она првт „враћен“ садзЖ 1 у сгби смисао итедруге., М‘ии реч „натр 1 г“ изгледал; је сасвиа плеон 1 Сткчна. Али тек кад сам одгонетао ребус, видео сам сву бриљантност, ону фину педантерију нашег војног стила. Како је овај млздић враћен у Крушевац, на објдви је стајалз „награг“. Да је ишао за Беогр' на објачи бистајало: Вра, н паоррд кући.

№№ 8 Ш 1 Н4Цодни по:да1М1и у Бзогрчду Ј/че су допутозалн мчоги нзродни послчмиц ! из Нчша у Беогр^д.

Поврагак упрввника Данас ће допутовати управник вароши г. Манг •» Лаз ревмћ, из Ћуприје, 1 де се бавио краће време аа од* суство. ЕЛЗКТРИШ ОЕ30ТЛ8М Јуч? је врш?на проба мац-ина које производе електричну струју за осветлење по вароши. А за дан два дббићемо освеглење у варошч. Сдацз Совдкшног Одбора Ј/че је одбор ништине београдске одржао за : едничку седкицу са средишним одбором. На седницч је решава 10 0 начину и средствима како ће се помоћи београдском сгановмишгву у набавци брашна и осгалих жпвотнтх намиртица. „Слобода" календар Соиијаг. Демократс <а Пар* тиЈа издсла је лет календзр сз ездржином Димитрпје Ту цовић бораи, за Наролна Пра ■ ва. Поред календарског д ег.г, у њему је штзмпано и једно сригинаано писмо поч. Туцовића. Због језгровите садржине Туцовићевнх живчх речн, ми најтопдије препоручу* јемо чгтаоцима. 1 Калентзр се може добити у уредаиштв/ „Радничгшх Но,вина“. Муниција за Румунију СОФИЈА, 16. јзнузрм. Па јеавој деп^ши од сзог дописника лз Солучз „М 1р*‘ донса да сс у солунсхом при станчшту налази нешли:<о боодова пуних му* ницнја, Сва оза муниција намењена је Руму* нији и наручеча ј* из Игалиј* и Америке,

ПЉАЧКАШИ — „Рајхспост о иемачкој штампи БУКУРЕШТ, 16 јануара И Рајхспост је почео да се буни протих аустријске штаипе, по кој >ј Аустријанци имају само успехе а ниједан иеуспех. У броју пре три дзна цод наглтвом „Пљччкаши" Рајхспогт пише: Наша штампа ииј: на пној висини иа којој би треоала д> је. Уместо да трезвено региструје / огађаје, који се панзс одигрзвају на б >јно ^ пољу, она трчи за публихом и сервира јој за јеатин нонаи вести које н? мало не одговарају иетинч. А због чега то. < амо због тога да би пљачкаш г, у чијим се рукамч налази наша јавна реч што више ћарилч. Пљзчка, иљачка, свуда само пљачк* и пљачкаши! —

Г РЧКА И ТУРСКА АТИНА, 16. јашуара „Македонија 1 доноса дд су сс односн између Грчке и Турек 'асзрм погоршати и да сваког часа може доћ* до отворегд;.- сукоба. Рјзлог за ово потекао је услед г даљег злоставњања Грка у Мзлој Азмји. После ен:п 1 ’чног корака код порте од стране грчког посланик.?, кемачки посланик Гарон Вжгенхајм је отишаоу грчко послаиство и ту је остао дуго конферишућ* са послаником ј«| ТИ I’ I—^_ Кроз ђугарску СОФИЈА, 16. јануара. Специјзлним возом преко Софије прочутовао је р/ски министар финансија г. Барк. Г. Барк путује нречо Солуна за Француску. Иако се бзвио у СофиЈи осам часова г. Еарк нчје говорио ни са једним бугарским цржавником-