Стража

2

С Т ? А Ж А

Еф'Јч 17

н>у, *оје јг 18 те« 8 о после одласкд непрмјатељ«, у шаро1 ГИ 1 ЈД Обремовцу м среау мо > ком: Извештај гласи: „— Збнљг. „Тешко селу, куда војска прође“, — Гладка, гола кенасита и нгкултурна чојска нашег вековног иеп[)ијатељз, стицајсм околмоста ваузела је била и срез по.ааски, питом.јг и богатог округа ' .љ*вског, и од богат >г срсза, којч је био снабдев<-н у гваком погледу, сада ммамо Само олустошена, оп> љ-чкзнз и загађ-на сел;, као м варошицу О5реновац. Не динима, већ месецима м •« рамо избацивати и чистлти гад и смрад н«при|атељ'ки. — Где год је нетриј 1 т;љ. својом га*н)м ногом ул .зио, не« чмсти је траг оставио. ~ Ако има Вогз, — ако има правде, њега ће стићн народно проклетство- а већ га је у неко лнко стигло проклетство оних, кој« су остазили пуне и чисте домове, а после поврстка из бежакије затекли само шватско ђубре, пусте куће и опусгошене стаје. — Па зар су то културни људи?! Зф је то цивишзованч нтрод аустријсчи?! 0 културо, културо!!! Народ се враћз из бежа> нкје. Само се чују тешки уз дисајг. Народ не позкаје свој крај у коме је псиикао, у коуе је св. добра имао и оставмо; родитељв плачу иа згаришту домова спојих, атужнадечиц- 1 силазећа с. простих, отто,.ени> кола ул*зе нли се у носе у оп)стошеке куће, где мема врата, нема прлзора, где нема дрва, где је огњиште раскопано. — Боже! видиш ли све ово? — Видиш ли недела нашег гадног и мекултурног душманнна?! Прибављени издештаји из четрнајест општина повереног мм среза, о стању после про гонства неиријатељске војске у свему су кндеитични. Куда је год непријатељска всјска пр шла свугде је једнаке тра« гозе оставала: пљачку и пустош. — Једидо је општина церовачка поштеђена, ваљда услед свога стрзтегиЈског пг-

мало ко, или боље ргћч екоро нико ннје ни селно, но то је једина општана у подручном | и среау, у -којој је кенријатељ стре.вао пет лица, и то по извешћу општннског суда због тога, шго се јекодњих нашл ј неко српско оружје. НепријЈтељ је дотичне нззвзо: „Ком?тџијзма“ и као такве поубијао их, и то: Петра Га јића, в јјног обвезн жа ппследње одбрзне с.тарацЈ, Доаго мира Гајмћа. регрута, Чедомира Љ. Стевановићз, Ивзна Га|ића и Љубомира Бож^ћа, стално не.пособче. Стање у оста им оп птикама оваквз је: општинске и школ ке зграде разграђене су, врата однес иа. прозор.ч по лупани, архиве растурене в упропашћен 1 , а негде и упаљене, — каС'.* о тљачхзне и полупже, — новчанз акта као и поверљ^ва преписка спа* сена ј-.«, ј фсу то часници отступајући носили сз собом. Људска и сточнз храна поједена и однета. Стање среске зграде и кан целараје затеч но је жшосно. Непријатељ је сва отелења канцеларијска уп^требио као магацин, где је браошо истоззривао; по ходнацимт и авлији огромна је нечи.-тоћа; астали, столице, сл ке ; књиге, све је то разбтцано и упро пашћело; врата однета, пр> зори полупа. и, сва ограда дигнуга. Каса је разбчјека и онеспособљена. Пулт еа нс вчаним књвгама до 1914 год. изгорео је. Нелриктељ је из поворен >г ми среза одзео у рспетво 567 лица мушких и женских од 15—60 г д. и то: из оашти« ке ортшке 52, — доенске 36, — грабовач-се 30, — з 'брежке 66. — Јошевачке 28, обреновачке 41, —ушћгнчке 37, — урпвачке 77, — пироманске 18 — трсгеничке 24, — звечанске 8 — стублинске 43, — љанске 45 и кртинске 62. У Уровцвма су силоване две девојке а у Орашцу једна. Пзљевине су вршенеу Уров* цима и Орашцу. Народ је већ почео да тр« пи велике оскудице у исзрани, а велкка је оскудица и у

ложаја, а сем тогз, што секточној храна. — Тоебалоби

ФЕјГБТОН

0 Н 0 „ЈЕЛКЕ" — Ц|»т*ца Наши ратни заробљеници, нарочитс Чесм, дружењем са нзшнм в ницима, осетилч су ову велвчмну њихоме племе* нитостм коју има;у само сло* аенска племена, и уочвли су ону јаку духовну веау ивмеђу себе и српсксг народа. То саи више него икад осетмо једног дана, кад сам отиша) у једну бодницу да о( нђем наше рањенике Чудио сам се што су собе махом биле празне. И онн којн су једва моглк да се крећу помоћу штака, весело су хитали једној соби по средима велнкога коридорм. Колико ме пријатно длрнула сцена, која ми се указала кад сам пришао вратима ове собе.

У овој соби били су сме* штенн рањемл и болесни Чеси. Тог дана баш падао је њихов Бздњи дан. На средикм простране собе, била је „Јелка", божићно дрво у католика, за коју се побрннули наши рањенмци као да они празиују. Неколико јиа тмх војника и њихових б > леснвка китвли Је јабукама, орасима, чоколаао” и још много чим. Ту су биле и разнобојне свећице, које ће I запалити увече. Око Јелке, плава, симпатмчна чешка лмца са пуно захвалности гледало у јаке, отвореме очи нашмх Шумадинац). То је бмо саечан моменат кад су и ови људн у оделу голубмје боје и они у мрким шињелмма, опрљенм барутом, осећали једно и всто: да су они једно, да рззлике између њих не постоје и да кроз њих тече једна, мстородна крв.

му сада помоћи п око усев), јер ни двајести део није узорао и посејао, што наје имао- чиме узоратм, нити Је имао сем на. Бојати се, да нс завладчју опасне заразне болест*, од којах је од страче I ојнкх лекара до с да кмнстатовзно: тифус, велике богиње и днф* терија. За болеснвке лековз нсмј, јер је алотека епљачкана. Збнља је наш ндрод племенит! И ак.о се нратво у праз* не куће, из његових се у.та чују само речи б1аго*,аЈ>ности нашој непоб дии >ј армади, н дичним војс <.: вођама, чијим је п Јжртвовањек и јунаштвом! зеприја^ељ отер*и, те га данас нем .1 нигде на нашем земљвшту. Перо није у стању ооисзтк сва зла, све несреће, св- 1 рушевине, којг је непријатељска војгка учинвла. Овај извештај јесамо бледа слнка свега тога. Сама би се комисијски могла тачно консгатоватк и утврдитч укупна шгета. Опљтчканом нашем народу — понзвљам — треба одчах притећи у пом ;ћ, јер доцније — биће касно Напомињ м, да ]е непрчја тељска в>јс«а и »аше светиње оскрнзви ЈЗ, јер су у школе и цркве кзње затварала “ Тако ето глњи званзчш извештај! И доиста, ово је само бледа слика јада, чуда и пжОЈЈа, што починише ћесареви „културтрегери*. Тачао и верно описати све ово, скоро да је немжуће, јер би за то тре> бало месеиим: ва то«** радитп, па ипак човет .... ип мо гао себи верко претставити, сав јад, сву несрећу ове ва рошице и овога соеза. Нема ваљда куће, нема породице, која није оштећена и опљач кана! Пред овим чудом, пред овим јадом н несрећом, ч)в«ку се срце стеже, — ум застаје а у душа се Сфашно боре осећаји бЈагОЈарзости и роп тање. Чзс вгм дође. да 6 лјгодариге Богу, шго је. помогао, да се овакав непријатељ отера са огњишта, — а час оает — кад помислате, да

Овај мом-нат сгвпрмо ми јг нмпресију и емоцчју коју сам добло после чигања једне лепе припозетка Жнла Клартија из француско-пруског р^та, „!уиака“, у којој 0 Бтдњем вечеру, на малој даљинс, у рововима, П, уси певају своју нежну песиу Бадњег вечера. *спрек#!дани ватром од Француза. Ззтим Французи почињу своју песму, снечЈну и тужну, док их ив блнзине Пруси, с чежњом и сузама у очима, пажљив ) слушају. МИНХАУЗЕНОВЕ ЛАГАРИЈЕ „Писмо из Крагујевца Код ј дне удовице Крагујевчанке у Битољској улнци бнли су на стану два аустиј< Ска војника. Када су довначи да је она Крагујевчанка, (ве-

још ннје потпуно сатовен, да још живи и постојн — дође вам, да и ви с песником узвикнете: ,,Нема Бога, нема правде, Људи су — иељуди. С. А. Ж.

РДБОШ Дипломатски пегаз Каквих нас нема на овом земљизом шару!? Дж српскн в јниаи чувају стражу у мо к нм рововима, дилепескик, који је мгл) штатнрао кчо комнта, а да би :& јасннје приказалн гнзј штј је у свој)ј п сми каз ЈО, да даје свој жизот свесно за отаџбину, ево он то сад чин ј на арн >утпазару у Нашу уз пратњу |едне ^епе госпође. Та ом је већ у пола спатиокриЈа сзо га гегиза који |е пом ,ћу њчт улете-Ј у дипломатс-у струку сгд су она потпуно не 1 ?отребна јер сад мање пева али унзкнаду тЈга — ваше — љуба.

Ршш 1.3181 СОФИј \. 16. јан. Овде се мнего говори о најнЈвијим нзруџбииама, које је Рус.,унЈја злкључила у Итааији. Нарочито пад< у очт огромна количин) завојног матеоијала и медикам ната. Такође су извршене велике наруџбине медикамената у Швђцфској. Рок испорукк је веомз кратж, а многе се стзари олм х пакују и ш?љу за Румукију.

Џ. № — Виљем Арбански СОФИЈА, 16 јан. Неколико фбзнских дрипаца чеетиташ су кн зу Влду нову годчну. На ову честитку „његово величанство" мбрет послало је арбанском коми тету денешу оаакве садржине: — Ар 5анској колонији честитам најсрдачније нову915 годину са иајпепшим жељзма. Молим сеБогу дј буде срећна за све нас. Виљем Арбански

лпко К.) готово сваког дана дирЈли су је: — Госпођо, спремите нзм писмо ако имаге кога у Крагујевцу да понес«мч. Ми ћемо сутра да крећемо. Када су се оанста кренули газдарицз • ‘ у^ита: — А пи а Крагујевзц? Они само одмахпуше руком и журио поћоше ка излазу. * * Вредно је питати господина писца, да ли би он и. ао куражн да при одсгупању задиркује аустриске војнике, и да ли је у тог времену неко од иас смео з се појави на улицу, кад г»да све к пили њто се где гекло. Минирана Пашићева собм Аустријанци су у стану Николе Пашића испреметали све до ноге. Остача је нетакнуга само његова спаваћа соба, из Скопљанске улице. Аустрискн

№ № — Грци и Јапанци СОЛУН, 16. јанузра Наш дописник из Созуна јавља н;м да се измеђугрчче и јапанске владе вод? преговори о успоставњ^њу послан* сгвз у Тики;у и Атинч. Краљ обилази гарнизоке АТИЧА 16. јанузра Атннсча Агенцчјз саопшгав', да је краљ у пратњч ш.*ф \ шт. ба обиш о с «е оп>аничне г«рн ?з )не преча пугарској. — Уговор о встовременом учешћу у акцији БУКУРЕШТ, 16 јан. И ако се ј /ш ништа ие зма д?таљнаје о итапијанс^о-румунском сп фазуму, к о и да ли он у пште и посгоји, ип ж се у јгв: ости о њему много говора па ча;с и и ;н )се и ио* јединчП тзч<ге. Тако по једној вести између обе Јржаве на« пранљен је споразум о уче* шћу у акцијч и че:<асесамо погодан тренутач па дз обе земље и .т времено нарушс неутралност и иачђу из свтг резерв «с?.ног држања По дру* гом једнсм гласу Италијн и Румунмја су већ давно требале да ступе у -кцију, али их је омело арбанско питање те је учешће у акцчји морало бити одтожен >. 13 — Цртице из тринаестодневног роиетва иод Ау^ стријанцима. Одмах по до .аску Аустријанаца, тако другог дана, јури> је тако рећи ј«дан*њихсч војиик низ Мачемзијеау ули цу псујући нешто нт мађарском а са завијеном руком Неколичо радозналих жен 1 зауставише га и запиташе шта му ј«. Он одговори: „Мајку му коммтску, при

оф ширш и всјници ишли су пз о*аЈе у одају и кад су стигли у ту собу под њиховнл ногама поче да пуцкара парчет. Они одскочише као опарени. — Бога им руског промумла в ђа оче јуизчче дружиие, ето стигли да М ЈНшрају чак и Пашићеву кућу! И с*и ма прстима, пожурвше иив степенице пазгћи да не згазе на мину. Увече су кроз цел/ вој • ску један другога саветовадв да не нага; г на минерску собу. * * * Овај што је ошо писао свгурно је имао минираму главу, јер публика чисго замишља како је и он силазио на прстнма низ степенице. А од снлног иуцчарањв паркета, чак је 01 лувео. С и р о м а х човек! Прота Мајор Ј дчо по подне, под Аустри јанцима, упаде у хотел „Па-