Стража

С Т ? * Ж А

Кпп 1 1 9

коф*гом п ;:а је мога топла суза; ввличанствена и многобргјтга прагња била је одјек жаж>сти з- његовпм младош И/јЛЛ 1 идеал?ма. За саидуком су га прати'-и сви они који су га воле^и. А, и ко га није волео? Ч тирн говора сведочили су о љубави нрема њему. Код К јсовског Спомени- а говорио је г. Мија .Г]ижа“ — Мчловановић, учитељ. °" Пред Старо « Црквом „Лазарицом* г ђица Јела Лукаћл;ВЈ,. студ. фнлософије; гов^р је аа*ршила пргкладннм сттговитга, и г. Ац* Пр >тић, с>уд. праза; он је говорио са узбј ђењем. И, напослетку, нјд отвореном раком опростио се са незаборављенвм друг м и пе:<о]ник м г. Сергије Михај лооић. Њ тов говор је био најмскренији, без ооаарања, али са много днрљиво реченах истина из живога; изнео у неколик > скорих детаља из живота саеглог покојника, на начин, који узбућује, и по« зреса. Б’а фраза, али са јаК1 акцентима. I ека је с >ава нгзаборавном д т/ и приј*тељу Он је оду жиј дуг Огаџбини. Нек* би му била лака српска груд 1 , коју ј; свим жзром свог срца љубко! Расински

Р1Б0Ш Тјнго, игра пуна гррције и иар за код примитивиих а фрочких племенд и екстр ваган па 3 2 салои, убрзо о:војила целу Еврону осим Нем*ч«е, |С-р јује аабрзнио онај човек с брковима «а гласу, па дошла и код нас. К>о и многа страна реч, и ова »тавго“, кс-д ндс јерђаво протумачена. Ми смо јој дали значење латиисксг 501 депепз Отуда смо мп имал « и „тан го“ јабуее, и ,танго“ бонбо не, и „тзнго* девојке, жене па и калуђере, а наравно и „танго* мчмистарску владу. (Како при овој игри вг^ачч се љуљају напред и натраг, у овом послеањем знзчењу реч ,тг<нго“ врло је добро употребљена, јер наша влида иијс се једном з;љуљ<ла!) Д 1 шао је раг да угуши ову

реч, којв је код иас овжо скараана уипла у најдшре сл чјеве. Не мало сам се нзнен*дио, кад с*м чу<. _коро кз разговчра два пролазкича: — Аустријанци дпбили »там го* батине! Ово је „танго* победа. Како је реч „танго* леао протумачена ф:»анцуск;:м глаголом 1ап^иег шти з*ачи љ/љата се горе и д \пе о лађм, Аустријанцг д'гб.!ли доч а »танго" батике, јер им сс м >• рал и срећа добро заљуљали.

и фракцускзг БЈЈИШП Коминике главног штабд ПАРИЗ, 16. јануар*. - 15 ј*нуар би > је з > нас добар на цел >ме фоонту: сви су нен ччи напада одбијенч; сва су фраицу:«* иапада ималн успеха У Белгији Немцк к ји су пр илавчлн царев дан, са узвиц-ама „ура“! билп су одмах потом бомбг.рдована. У секторкма Араса, Албера, Роа, Поајон':, и Соасопа б-о>а је канон^да с прехидчма. На не<.о и<о места незрлјатељска пешадија покуша та је да и *ађе из саојчх розова з да пређе у мапад, а<и ]е одиах одбијенЈ 1 јакео* ватром нгше артиљерије. У пред *лу Крао иа Некци су 13 н 14 ј^нузра рмага веома велике губчтке. За време наших протмв иапада, наиглч смо в«ше о« хиљаду лешева н > терену. Према томе цело: ’анн губи так мелрмјатеља > ••огину ич в рањенк >• достг.же једку бригаду. О* Рс-мс« до А чгс не био је артиље, ис.чи дв >бој и наша )е артиљерија надвл^дзла не пријатгљеву. У Аргони, у Ф нте Мадам наше су трупе одбиле три напада. Немччка су губитци зкзтни. Одбнјена .:у т> 1 и иемачка нтпада у шуми Еја. Знатно смо натредо взлч северио рд Сенона а тако исто иа југо-западу од истога места, код Бал де Сантд м у пределу Аме увилерБуркхаупт-Ле Ба. одржзли сио освојени терен, Код Сарнеја одбнјеи је *а <ад једнога немачког батаљона Према

броју нем*чких лешева, иађених н». терену 13, 14 п 15. јануара источно од Итра до Ла Б*се, к^д Краона, у Ар гон*, у Вевру и Вогезимз, ненррјатељеви губитци прева« *идаге цифру од 20 000.

13 — Цртице из тринаестодневног ропства нод Аустријанцима Н колдчо Аусгриј »наца пролазећ ( једном улицш иал г нжоесани, зачигају једну же ну која је би».а на поозору једне куће, имали ту „^аквчх 1 * дез >ја а. Жчп им љутито рече да српгки вгјник никат толак > дрзж не би био, већ да се зн’ где „т^хних" дев ?* јзк) нм >. „Знјмо али ми смо бољи »швалери 11 но Сервијанци“ одговоришг и продужише пут.

ВОЈНМ )№ »Српске Н вчне“ публи^.ују величи в >јнп ук :а, којим се унапређ/ју сви нржтофи* цири. П041СТ СрбНН! Ни предлог приј >тељт Срба, мнн !стар просвете решио је, да се у с».ича фракцуссвм школамз, једног д«на, одрже угеницпма предввдша о андпају и заслугама Срлскога иарода, и да се уч*н.-гцв по« аову, да приложе по два суа за своје пострадгл .* другове у Србаји. Дан ове про^лаве, којом се Србчма укзаује особита почаст, јавчће се накчадио. Рум В1 Срба Иј захвзлности за учињече им услуге праличом проласкз Ј«роз Србију, преко г. Ст. К. Лпвловмћа, секрет. мин. ин. дела, придожи ш су одб >ру за пракуплање помоћи породвца иагинулих рзтника: Г. А. Крумов, царско руски геиерални копзул у Јгрусалиму, у име своје и С8оје госпође и вћери 145 динара.

Г-ђа Роп 120 днн., в г. Б. Антигоф, у нме своје и своје госпођ* н детета 60 динара. Нека ем је најлелша хваг-а. Игпмта нршш8 поиођв Сутра ће се извршит* ис члата сирогиљске помоћи с* ним лицчмз која доиесу уредно оверен* листе од реон:кит стаоешинз. Оавт бпашчо У Беогрзд/ се вратио везиии број сгачов <ика и отуда је нзстала велнкч оскудица у браану. Јуч: је саопштено потрошачама у Вшетепком млину да у мадн/ ииз саега још за два дана пројинч брашна. А после тога. н^ћемо ам* 1 1 и ник*ква бршгна. Крзјње је врвм? да сен>длежни побрину за набЈвку бртшнз, јер у варошп : ема нчкаава брашн: Бр»ш’а и брашна иам дајге! ДОВП 81 МРЗШУ Предсспн-шн сиротињских реона позиваЈу све оне пор >дице које нчсу још примиле бонове за дрва да дођу одмах дангс и то да учине, јер се сутра тај посао н? може свршити због тога шго са сутра врши исплате новчане помоћн. В14»НМ РОШЗЉШВ Скреће се особнта пажња родитељнма и сгзраоцима гимна*ис«е младеж 1 на огдас, Шголе Хајдуковићз, који до ноеимо у дачашњем броју. Фт Л1К1РЗК4 Скрвник Покојнога Д ра Јовзна Лилића уп;*сзли су *а члана до боотвора Фонда Л жарске Си* оочад« са улогом од 100 динара његове ЗајечфСк? когеге у Зајечару г. г. доктори: Јанховвћ. Панговић Ивковић, Петровнћ и апотекар Димитријевић. Слава вјпом покојнкку! И| поштг Ј) че је управа београдске аошт?, посгала свима уреднишгв* депешу мчнастра грађевчна, у којој се тражи од београдских уоеднаби-тва да именују све П. Т. станвце у Оним местима где новине не до*«зе уредно или у олште не дол*зе.

Корак г. министра је за I похвзлу самп видећемо дошш*' I јз д* ли ћемо VI имати вајде Т од тога. 4уј| !!т8 грађпству Многи грзђзни,нмају разло* га да буду неаадовољчи са постуоцима појединаца по ра- к зним сдучајевима. На такве 9 #> постуике упућују гни обичној|| своје жалбе саојим пршјате- * љима и познанлцим! замгравајући при том и полициској власти, шт > томе н; стзј'' пут, ма да о таквим слутајевима ( њу и не зззешгз8 2 ју. | Пошто т*к*0 преприч взн»е 1 код надшжтих лица нткада не м о ж‘е донггг жељени резулгат, полиција скреће , пажљу грађзн тву дз за свз* ку тачву непрзвилнгст илч иезак Јчнгост ма од ч гје стране потекле, учинг достауполицисхој власти било аично било пусмено преко иоште са своји« потписом и назначењем свога стана. г-ђшз ш л/т Наш дописнчк из Коушгвца пчше кам: Један редак пример савес- ^ иости и вредноће, оданости и љубави премч о^штој ства* ри, то |е госпођицч Ана Луци. И за вре&е ових, као и прошлих рагова. онз |е стал- , но на послу у Крушегпчкој ј резгрвној војној бол чнци, б;з лрекидз, и са а«'И*ношћу, ко- | ја је раригет. ККи једног мар* ве.-.ог ле^ара онз је схвагш■га своју дунгносг у пуном смч- ' слу те речи, и доказалз, да в је својом љубављу ншдвисала све доуге. Истичем г :сп >ђицу Ану Лун” чругим гослођица- ^ ма, којнма )с ир^чг корзо н љубавне авантуре од величе дужности прем! рањеној брзћи нзшој. Хвзла јој.

кв Јсишуг — Ниш без петроле/ма Заробљеиици од 19. годана. — Свадбе Ниш , 14. јануара. И«а недељу дана како је Ниш остао без петрогеума. Не зато да га у стоваришту

ФЕ/БТОН

„III1! ЛИ 1Ш" Не подноси му образ .Аустријанце је између о* злих грађана новоселских дочекао и неки Влајко тестерзш, старац од 50 год. нечња. Влајко је пуки свро* и&х и једва зарађује коју цркавицу д* се исхрани Једво 'о подне срете В; ајка неки Аустрискм (велико А) перучник и рече пружајући му иеку цедуљицу: — Однећеш ову цедуљу у >шштцну и нредаћеш је првом Јашем војнику 'на кога тамо наиђеш. Добићеш а« то круау. •— Не могу ја носиги ту нелуљу, одговори Влај.о, јер мн не пгдно;и ебраз да вас Слушам. Официр се толеко расрди да је ударко Влајку шдмар.

Старзц се ванија и падг, али ие однесе аусгриеку цедуљицу. Овзј призор који се де гио у Ма«ензије»ој узица гле дзло је више грађр- д.“ * * * Е ову доску лаж ја мислии да не може да свари на < јшири говеђи сгомак. Бити у аустршској власти и рећи им: „не подиоси ми образ да вас слушам*, то је Бјг. мч приличиа доза дрске лажч и »,ал третирање читзлачке публике. А што се тмче шамарања као и онога да се старац за маја и паде, ми у Номом Селу м Макензмјевој улици иисмо ништа о томе чулн м још мч ње виделн, сем ако га ннје сарадник »Пмлмтике*, којаје срочио ову лаж, случ^јно придржао и идвео у амбулаиту. Одрекли се свога војника Кад су Аустрмјанди дошли у Београд, обишли су м бол-

ницу америчке мисије. Тадз се десио овај интере* сгнтан призоо. Изнеђу осталвх аустрисг.их рањеника лежао је и један млад Талијан. — Из које си регементе? упитао га је п.пуковник на немачком. Рањечкк је ћутао и одмануо глав »м. — Из које си регементе питао г* је д?ље п.пуковннк на мађарском, ческом, српгком и румунском и на свако упућено пчтање рањеник је одммхнвао главом. Тадз је се п.пукгвиик, да би сакрио своју забуму пред Америкаициме, одремао овог њиховјг мојнкка, рвкавши: — Не, он нмје наш! • * * Госаодин кој« је ову неистину срочио ааборавио је да мад глмвом сваког рањеногвој ника стоји: »иадглавии лист* и у њему је заннс но име и презмме војиика, мме „регв-

«енте“ чете и батаљона, име корлуса и место рЈђ--ња. И чудо ми је кад ово зна цео грлски сает, како има смелости та] 10 С 10 ДИН, дз оваквчм глупостима н лажима вуче читалачки свет за иос трсгирајући публику баш као оне стзновнтке саКубе и Су матре. „Швабе и кисео купус Још првшз I ;а бомбардовања г. Л В. лознати београдски кројач готово сву робу, коју је нмао у дућану пренео је својој кући код Смедеремског ђерма У куђи му је остал* само сестра. К»д* су Аустри^анци дошли у Бео град, онн су прво говормлн о томе како ће имонина свију грађана бити поштеђеп*. а већ веколико д«н* посче тога удармли су у пљачку. Кад су Аустрмјанцм ушли у кућу тога *ро|ача, почелм

су да одварју бољу р бу. Госпођа, се тра сопсгвеникова, била је немоћна да брани имаошину. Тада нагђе један зусграски поручник, Немац. Одмах, чмм је ушао у *>ућу, осети неку кисеаину. Упвта од чега то д. лазн. Госпођа му показа н кнсео купус тек мзвађен из каце и посољен цовеном паприком м »ејтином. Поручмик проба н допаде му се. ] Госпођа извади још ]едну главицу. Војннци и поручиик навалмше на кмсео купус м очас паану неколико главаца. Кмд је пошмо, поручнчк, иа* редн војницама да врате |>об*\ коју су мзнелн, затвори са. својом руком магацин, пре* даде госпођи кључ н рече, да робу иико ие сме дирнути. Аустрмгамац је дошао и сутр* на кисео купус и прекосутра. Каца кумуса је за не* колмко дама бмла готово ис-