Стража

(• 2

( Т ? » Ж >

Сукоб између Јапаиа и К**теја РИМ, 23. јанузра Између Јапзна и Китаја дошло је до ош* трог сукоба услед пр^ "ида рада комиси|е за одређивање нгутралде зоне. У дипломатскил италијанским круговима држе да је сукоб могућ«н.

ИЗ СРПСКО-АУСТРИСКОГ РАТА — Вадов дан, — Судбоносан дан по Српство.

беше субста 12. јула. Сунце припеклс да човеку мозак у глави узаври; птице су престале са певан>°м, само се још пољски попак чује где извија своју омиљену песму цр-р-р а ч жабе надале дреку у бас шред Дунава. Лиш ће на др гћу добилз неко суморно :• чевило а на гранама једног дрвета стојг неколико врабаца ааклоњени од сунца, са опуштенЈм крилима иубрзаним дисањем. У дсбелом хлЈду једне крушке разба шкарио се ј*дан велкки пас па ужиза као дг је у каквом џенету. Опружшо се колико је дуг а од лењости ни очи не иатв*ра већ лежи са њима полуотвореким као да се нечега боји Покадшто подигне главу а бацн мрзовољно поглед преко себе, па кад вида да је све у реду, спусти немер но главу или љутито шкљоцне зубимз, хватајући муве које га пецкају. Кад ухвати по коју муву он побсдоносно жваће устимв а у себи пома^ли: жга* дијо мала како си се смела усудити да станеш на ово лиху халу као што сам ја! па онда опет легне и проду жи уживање. На једној кошари, крозињсри клепеће једиа рода а у пољу притисли вредни сељаци па раде као прави џин(,ви ско срсћивања летиие. У 4 чзсова пссле подпе у дарише црквена ввона, на шта се сељаци сви кзо под коман-

ду окренуше истоку да се као побожни хришћани (сз чиме се ово село гшже дичити) топло псмоле господт Богу. Многи пак прекииуше рад због сутрашњег прззника и пођоше кући, мислећи да звоии вечерње. И ја сзм т.?ко аислио; али кад зидох да звонење траје вншг иего обично, мени одмах паде на ммет општа затегнугос.т у Еаропв, и хладзн неки сбруч стсжс ми срце а целнм телом прође нека језа. Хгедох нешто да јислим, али не могадох; мисли су мк отишле негде далеко, далеко чак иа бојном пољу. Пред очииа ми изађоше сес те г обе рата; видим маршовањг борбе, бојно поље и поггрчдено лешевима и рањенике ;ако пролазг за завојиштг. јасео чујем танж пискачи глас пешаччв трубе како свира »напред‘, слушзм воиштањекоња, кокотање миграљгза и громко викање пешака „ура“. Луго бих ја још стајао у свом заносу, да ме из тих сзњарија не трже пуцагве пушака и вика сеоског бирова који позкваше насод на скуп код општинске судљ.пе рзди неког саопштења. Пушке праште, биров непрестано виче а и црквена звона нич&ко не престају; диже се у сглу читава уабуна! Свет нагрнуо па хита судници; зовнем брата пг п ђосмс саједно да видим т шга се тамо дешавз; путеи

ћр-ч 25

да се крене за Текију! Лепо је било слушата како је г. председник објашњавго и видета како га народ са наврегшутом пажњом слушао; свакн је просто гутао његозе речи, док ће тек један од грађана наивно упитати: — зар још а тако штогод Аустрија од нас да тражи?! — Добиће јко јој ре треба! — ве«и други. — Нека дође па нека узме! — вели грећи, в ту па» доше неке речи које ја нећу

гичан напад на Француску и да заумг Париз. Доносећн оау вест, енглеск.п листова пишу да се озакав план мопо испијити само у г л а е к лудог Кајзера м његовпх сул/дих помоћ ника. Руска офанзива је тако сиажно да о каквој акцији у Француској Чеици не могу ни да помишљају. То се зиди н по последњим отпори?«а у Пољској к ји су последњи вапор, немаже војг.ке.

Каћуиа: Омаубш драгој О Србшо мрла, отаџбино драга, Сиг. јојк , вансвојнхд>мова; Дал д својих, у смрзнутом Дочекују нразник под тргском ^това. Ни јед.*..1 не жуди за огњкн тем својим, С’ тобом им је до*оо, у смрзнутом рову; Спргмајућ’ се да ти, опет скорих даиа, На олтао приложе још победу н у. О ( јо мила, огаџбино драга и о. инови, твоји са Коссва; Љубе .е и воле, и за тебе гишу, Ти си њима драга, отаџбина дова. После свију борби, и свршеног дела, Сви ће да се врате домовима својим; Задовољни што су олужили своје, Срећна шго се зову синозима твојим.

Оеи што су своје, животг им драге, На браиику твоме остгвчли тамо, Ти ћеш њима мајко, вечак спомен дати, Да их се кроз живот с’ поносом сећамо. Косово, 2-1-1915 г.

ФЕ/БТОН

Ђокица Б.

Мора бити да га познајете, јер господвн Мпка је мушко само по панталонама и кратко подшишаном косом. Иначе липе, глатко обријано, брижљи* во напудерисано са навученим обрвама и трепавацама, и врло мал Ј карминисавим усницама. Затим стас. Груди исаупчеке, грбух увучен а кукови јако иабачени у поље. У ходу се „врцка*, десно, лево, десно лево. Гази врло ситним ко-

сам стазао и сретао људе по чијем се лицу видело да незнају у чему је ствар. аан да Бпак нешто нагађају. Сви су нервозни И мрзовољни, види се да вм нешто тешко притнскује груди; корачају хитно а измичу брзо, сваки би рад да што пре чује у чему је ствар. Гредседнкк оптткне јесте г. !а*ола Пчповић, човек пун карактера в добрих особина; ваљан, пошгеа и правдолубио због чега му се никако л не сдузима овај положхј всћ иеколако годана. Наје свршио већих школа сгм основне, али има доброг дома ћег васпитзња н доста >’ску* ства. Црномаљаст, осредњега раста, пун ели ипак лак; кад лде мислим да леги а кад говори а сзмртник ба сгао да га се наслуша. У породује доста сжзлош ћен, од мушкараца су ку свега осгала двсјица, од којох је ;едан још врло млад зз ма какав посао а један је у I лозиву аешадије. Обојипа су ваљана деца. али старији Вогоје је узор младића и можспослужиги за пример вредноћом и поштењео; оа је роди* тељика најзећа срећа и сзестрана азда. Ту очеву срећу и наду сад вште дожава; траже га интереси отаџбике, и от>:ц га радо приноси томе иа жртву, рздо га шаље на људску касапницу, само да би се сачували иетереси отаџбине. Као и увек са веселчм нзгледом лица и благим осмејком на уснзма изађе г. председнак и сад пред врата оаштинске зграде и поче об^аш њавати народу на дугачко и на широко. како су се ствари развијале између Србије и Ауетраје од 15 јуна до да Н 2 С. Не пропусти а да не каже који су наши савгзници а и шта је Аустрија тражила од Срби;е па и то: да ми то као самостална држава ке можемо да дамо. С’ тога је вела он — Њ. В. Краљ објзвио мобилизацију*целекупне војске и то вам се ставља на ггање. За тим поче читати нека акта са првеним штрафтама и, на цослегку рече: по што су ствари грло озбиљне III позив мора још вечсрас

раком. Кад говори успија у* стима, а глас му је као у женскиња. Гестови руку су му у опште женски, а најра дије се подбочи, празећи оно жек.:1Со ф.... г тај Мика, — или како га ,е кума његова покојна госза Живка кафеџика крстила „Микица*, — учео је са* мном и основиу школу и гимназију... Средњи ђак; али зрло миран и повучен. Једино са нама шго је волео да агра то је било „јаниџајес 1 - и „труле кобиле". Друге игре, незнам зашто никад га нисмо могли наговорити да заигра. Одрасли смо. Сваки је отишао на своју сграну. Он је постао банкарски чиновник. На улици смо се јављали гек колико да се не забора-зи друговање. Једног дана ја се ожеиих. Два месеца после свадбе срете ме „Микица". гг *— Ђ стани молии те.

записати.

— У Лондону. ПАРИЗ, 23 Јан. Енглеска и белгијски соци јалисти узелк су ин шијатику да се у Л >ндону одржи једна конференција социјадистичких п?рткја Енглеске, Белгије и Франц^ске. Како пише ГНи шапКе, централни орган Фран, цуске Социјалне Демо.-:ратије ; Главиа Пгртиска Упргва решмла је да се узме учешће иа тој конференцији.

— Темишвар цемтар концентрације лустро-немачке војске —

Журнал де Балкан доноси оа.ЈЈ изв:шга] нз Тури Северииа: Српске трупе очекују аустронемачку војску. Руски па р.гброд „Сергије прошао је поред Т. Северинског прзстаништа носећи муницију. Во дио се жесток артиљериски дзобој између протнвничких обала. У Темишвару стижу нови пукози, они се не шиљу на српску гранипу, ве.ћ се концетришу у околини Темишвара -

I — Нов подвиг Виљема лудог. Лондон, 23. јан. По једиој вести из Цириха, немачки штаб се носи мишљу да учини још један енер-

— О, здраво М и к и ц е, шта је? — Јели?..., — и поче да успија устима, као проводаџика пред разговор, — па молим тс кажи ми, није те ништа од жене срамота? — ПЈта?!!! ' — Па тако, пигам те, да те нмје срамота кгд си са женом сам у кући?.. — Ама шта је теб- ?! Шга ама да ме од моје >. зе сра • мота? — Па... знаш Ђ , мене хоће тата и мама да жене, али ме грозно срамота... — А од чега? — Па од жене,.. — Та шта има да те сра мота, ти си мушко, ти си војник!., — Ју нисам. Ја због мане срца стално неспособан. Пар дон, спала ми подвеза на чарапа. — И при том уђе у прву капију па задигавши но гавицу од панталона до ко-

На јучерашњој седаици Н г®одне скуашгине, решезо је: да се скупштинске геднице одложе ва неодређеио зреке. ОЗДР 8880 Јављају »ам из Ниша, да је др. Лзза Пзчу, Мимистар Фин>нсиј», оздр’вио и почео да долази иа своју дужност.

Дко нздлежни озбиљчо мисле да помогну новинарпма онда би требало учинити какае кораке да се г. Шапољић ослободи војне дужности на којој се и данас налази. Која нам је вајда што је ои постав ^ек за шефа беогрздског пресиироа кад се он налази на војној дужности. Ш 6 ПШТШШ б 8 бГр*Д 8 Нв Јуче ;е држанч ванредна седннца у општини београдсаој са предс 'цкма сиротањских реона, на којој се расправљало патањг о издатим дрви^а, која су издата беогоадској сгротињи. „Ш ш* Београд.ка „Грибуна" ко>а је излазила у Нишу; од пре двк дана престала је да нзлази. ђна У ДУВЉ8Н8К01 џт Синоћ су се неки војници без објаве опили у кафани у Дубљанској улици и кад је виице удзрило у лаце, почели су се жестити и јуначати док најад наје настало бијење; ствар се свршила на томе,

лена, поче да намешта сзиле* ну подвезу отзорено плаве боје. Ја опазих иа иогама женске »зж>р“ чарапе, а преко колена падалу крајеви веза од женсхих гаћица. Е, нисам могао више... — Шга је бреМико, па ти носиш женске гаћице?! — Да, од рођења тако сам навикао, а и практичче су. — Па јеси ли ти бре Мико мушко или женско? — Мушко сам, живота ми; жава ии и мама и тата... мушко сам... его питај кога хоћеш. — Па што се тако вонашаш? — Е, ја сам свој господар; а ваљада ми пећеш ти дати савета какове ћу гаћице да носим?,.. Ију пази Ђ.. како је леп оиај војник... И збиља преко је пролазио један к р ш а н артиљеријски наредних, за киме је Микица тако упиљио, да сам га ја одмеривши погледом