Стража

к>р*ј 25

С г Р А Ж А

Стоана 3

што је један војник разбио главу флзшом жандарму Миросаву Живановићу, који је на позив кафеџије дошао дз интервенише. Одмах затии дош&о је писар г. Савић и закључио мнр на тај начин што је нападача ев»куисао у глављачу. Иг вдентрнчка Јћбрш Кад је у Београд наишлк аустриска војска, иосле два дана добила смо и електричн> осветоење и трамваје. Ва рош ј л . била осветлења, Ау стријанци су се зовчли а иису кикад ништа плаћзли. Најзлд су одвели директора Бисерса у ропство. Оаштина требз да наредвј друшгву да осветли улмце, јер сна имз на то права по уговгру, а шго се тиче праватних станова нека се пре дузеће парначи са овима. Предузеће не сме да се изговара на реатирање и ћарењ д већ

мора да пдвр-нује иаредбе оп штинског суда, ин V? постоји у уговору и лек г 4 ^тиву тога ћефа. Зааита је посгављеа упрдвник централе! Свгурно да ру кује тии послом када се ово предузеће стлви у покрег, .че иоже се рећи да је уарзвниас постављен да чува машиае и оџаке у фзбркцк. ОппЈтпна је дужна д«. аредм господиђ/ адвокхгу да с« вдрош осветлн а дко аеће. да се поступи по угсвору т ,ј. д > се казни а ои н г ка после нзјављује жалбе. Озо треба учиниги оаиах сам> ако п стоји дозвола од стране војне власти. Кшндад згј 1915 гКоста X. Виаојк вип, књиимр из Паркћина, и. цао је лисна^ календар за 1915 г. Цена иу је 1 50 дин. коглад. Књижлрииа 30 процен а.

Кроз Београд ТРАГИКОМЕДИЈА НА САВИНЦУ. —

У једиој од попречичх улица Макензијеве улице, ближе Чубури, станујеједна ,6-ЈЈаги го псђа“, бар је комшнлук тако титулише. Сгма она пак нгзава се „рзд аицом** по је тешко одредити за који се посао та:.о назива. Ј^дан јој је посзо што је .ајчлегерка" и'то нарав',о у једнсј шгам парији, а други, и ту јетако рећи „ајнлегерча“ сгмо не у штампарији већ према приликама где и на ком месгу Ми Срби, који велаио: дг СЕака реч има реа разумемо који је тај други .ајНлегерски по:ао“. Муж јој је резервни трубач, по професији тестераш, и нзравнј од почетка рата непредтано Еан куће којој ретко долази а-и кад дође онда је увек русвај у кући! Она, наравно као и свз жене у рату трпи оскудицу у свеиу и св-Чгму, сам > шјо поједине жене без поговора грпе а веке богме не могу то, већ траже да задов ,ље своје потрсбе чак и на не

цопуштеме начине. Тјко и ;:а } како вели: „због јаке крви* мора да се задонољи, али јој то увек пр се.-.не кад госп> дин муж дође кући. И сн на равно има пријстеља, који му доставе шта се ради кад оч нг.је ту, но одмгх по његовом д ла ку и њеки ?ријатељи буду мзвештенз ;.г је „улаз забрањел". Алн: е е свакидач — Бањи-дан, г . тзко нију че. Дошао ој опет изненада кући и срећсм њеном нашао је код куће, То га >е расасЈложило, те је избавво и вмна и веселио се. Присутне су биле и г спођине грп „дру-| гарице" у „такго" к -путима, зелен жут и љубичаст. Веселило се цс;ло пое подне и преко руч»'а и после продужило. У истој авлији, преко пута станује јед-..ч студенг. који је фе подне био вал куће а 'Јосле п^дне сдиах по ручку као обично узео да свира, твога задовољ:тва ради у тамбуру. Весели комшија ках је чуо свирку одмах позове м'»а

дића „да му доде на весеље* в мало посвира, што рсти после дугог сиебавања н учини. Свирало се тако и веселило, играло и певало док се отворише врата и упадоше два госаодинз и без обзиоа на прасутне и без добар дан упутише се домаћици позивајући је да пође с њима нз њгјхово опег весеље. Та дво« јица, сигурно »пријагељи у нужда“ ове госпође неаозна* вајући господана мужа сматралн га као опет неки „прајатељи**. Госаођа се правила, гјто но веле „енглез ‘ али је ,«уж разумсо па онако јо:и пијан дох чаги столицу к са ужасним псовкзма тресну је о његоау дра™ пг еооину. Пријатељч се очзс изгубише и пролаз-чици Мхкевзијеве улице могли су ариметиги како низ улицу бе* же два човека. један план кратке браде у жутом хаоуту и мицирској капи к један дебео у цивилу. После оне сголице следовзле су друге и неки асталчићи, етажери, шт пози сзе уз псов,-у и ритање ногама домаћииа а уз пратњу цике грију срзјатсљица. Једна од тиз столаца није откшла ,о ноие коме је била суђена“ и то студенту на леђа Овај се тек тада прену од овог изненадног преокретз и почг псовкама грабати вратима али у гом бежању јсш га је који ударац сустигао Комшилук се наравко скуаио на ту сензацију, која се се увелачала доласком поли* ције, коју је увређени студент аозвао. Кад је дошао господин нзредник, који с сдучај но десио на улици наджгфавајући над заробљеницима што су затраавали рупе у Макен* зијеаој улиш и са њиме каплар са линије (њему се по војним з&конииа не каже го* сподиа) био је бој у највећем јеку. Летеле су слике са дувгровз, кандилс и остгле стакларије беху полупане, столице, астали једг?ом речи — џумбус. Студект јснаваљиззо да се иде у кварт да тужи нељубазнсг домаћинз за буботе по леђим». И одоше. Оа и господцн муж са жандарима у кваот, госпођнне приЈзте-

љице „куд који мили моји* а нспребиона госпођа остаде да гледа русвај и вида рзне ев^је.

После су и њу зеали на интервенциЈ^ у хварт а студент се задовољан вратио кући.

ОКО АНВЕРСА • — Очајно ет*ње Немаца. РИМ, 23 јануара. Јављзју из Париза да је долазак нових, енглеских трупа еа западно бојиште озбиљно забринуо немачки штаб, и омсо све његове планове. Нарочито се оссћа несигурност код Анверса где су предузете крајње мере у случа|у каквг успешне офанзиве савезн г кв. Немачки штаб Је наредио, да се, у случају да Немцн буду принуђечи да н*пусте Анверс, отворе поопусте и да вода иоплав« Анверс и околину каего би омела даљу савезннчку офанзиву, Последње вести ђугар« сг сбеспе СОФИЈА. 24. јануара У пркос свих покушаја овдзшњег аустроугарског посланика, грчфа Т.фновског, да ом*те одржање молеаствија за победу савезндчког оружја, молепствије је опет одржа?Јо. За време молеаствија купљен је на тас прилог зз н уск: џањенике. Пало је око 400 лева и ова је сума сз срдачном деаешом послата лреко овдашњег руског посланика руском Црвгном Крсту. Од званичае стране наје нико присустзовзо. Борко Лутује... Кутујг... БЕЧ, 23. јаиуара. „Рајхспосг“ сазнаје из владинах кругова да ће Генадијев. бизши бугарски министар спољниг аослова, пре свога доласка у Беч отпутовати зз Шззјцарску, одакле ће Берлин, па тек овда у Бгч. У 9 а»ломшски ригобори СОФИЈА, 24 Јануара. М Јнистар председнак др. Радославов посетио је овдашњег румунског п>сдачака и са њзме је имао подужз разговор. Посге аосете др. Радославова, румунсхог посланика посетио је тазијан-.ки посланик г. Куки Боаса.

Хкгз ђорис

СОФИЈА, 23. јануара. Пречјуче ј - на свечан н.зчин прослављеи двадесет и другн рођен дан престолонаследника Бориса. Саечаној служба прасуствовао је дзор, цео дипломатска кор, влада, генералштаб и други великодостојиици. Кжо је кнез Борис испунао све услозе који се тражт за војну академију, гоје он упућен у њу као редовач ученик!

остзвио ва сред улице да бленг за наредииком. — — —

Прошло је од то доба више од две године. Једно летњг врче, улззећи у башту позо..шне кафане, спазих у јед јм углу за столом Мику са још једном дамом. Ја га поздравил, он м« отпоздрави и уком позва за њихов сто. Пр^ђем им, а он ми престави своју госпођу. За столом је била о> ..ква ситузциј*: , ред Миком стоји у пола чаше малина са содом; а пред госпојом, која је имала и цигарету у руца, стоји пола литара н?*на и сифон соде... Док сам седео аа столсм Мика је про* говорио само неколико речи; док је међутим госпођа говорила и аа љу и за њ га. — Па шта има ново г. Ђ..? -- питаше ме она. — Ништа важно, ссим зустријске ноте... а има изгледа и за рат.

— Са кемс сзд, ако Бога знаш? — чисто се трже Мика. — Па хоће да нас Аустри ја вачадне, тако 5ар изгледа по ,ноти“... — Ех сад бих волео да ие оспособе за војску, — р /аде он, а из очију му с^ ну ватрз. — Ззр толико мрзиш Швабе? — добаци његова супруга, палећи цигарету. Он не одговор« :зишта, само се са зажаревим очама загледа у )едчу тачку на столу. Поседесмо још мало па се ргзиђосмо.

Баш некако после борбе на Церу, морао с«м ићи службено у Ниш, У путу сам чуо да је једач мој рођак рањен и да лежи у нишкој болници Када сам посвршавар аослове, реших се да одем до болнице да обиђем рођзкз. Чађох га у једној соби са још ос*м рањсника. После поздрзва, мој р; ђак ма поче причаги о борби на Церу. Ишеђу осталог, прачаше ми о једном нечувеиом јунаку, рањеном иа осам месга, који јс као лаф јурашао и у много треаутака спасавао ситуације, и који је јутрос од ликован златном медаљом за храброст. — А који је тај јунак? питах рођака. — Ј дан банкарски чиаовник, код н*с је у батзљону доша > као добровољац. Ено га лежи у углу собе, Зажелих да га видим 0 по* ђох показзном кревету. И зна* те ли кога нађох?... Мику, „Мвкиц ‘. Блед од изгубљене крвз, са регко обраслом брадом и брчићама. Одмах ме познао. Пружао ми руку са сузама у очимз. — Мичо! Зар тв? Срећне ти ране .. Е Мико аисам се надао да ћеш бити толи и јунак.

— Право да ти кажем Ђ .. ја сам целог века жквео у женским манирима Ви другови сте ми се смејзли, ја знам, а/ш ми је било жао што нисам се родио женско Објава озог рата ме је мало прео* бргзила, ааи кал смо учинили ,првп јуриш", хада сам првом иепријатељу пројурио нож кроз груди... ја сам се осетио — мун»-з... војниксм.. јунаком... И . агч друже искрено тн кажем, да пЈсле о* вих осам рана на телу имам Једну још на души, а та је: „зашто и у овом тренутку нк* сам на бојшлту*. Говорећи ово њему се очи беху зажтриле као оног вечера у башти .Позоритште чафане'; али му глас беше измењен. Није био инако пискав женскч п глас му је по стзо »јунак.. “ Ето какову је промену учи нио „први јуриш.*

СНИЦЕ Гачула и његов паша Између оеталих путника тоји су ових дана допутовал” • Београд, допутовао ]е и Јс „Гачула“. Он обичко дола-.« онда кад је ситуација на бојишту повољна. Па пошто с сад нигде ие води борба, то је мало загонетно због чега је сад Гачула дошао! Један мс ј пријатељ, велики позначик Јове Гачуле, рече ии; да је дошао да посети Јефту. Паша и Ага Геоградске железничке стан це јг , куд Јсфгс оком ту 1ачу I скоком.

Првтпната нх и Стражу“ епЈв један Јрлмар И4Ж.