Стража

Број 33

ИОГРАД, ПОНЕДЕЉАК 2 ФЕБРУАРА 1816.

Годааа V

Стаи ■ Адмии.: Квсмајси* ул. «р. 28. Огласи се *ају у Ад«« 1 . Цен* утир^ена.

Неплаћеиа се аиема ие ирииају. — Руквиси се ие ■ е ираћају. Писма, рукалисе, и све остазто што се м.и«си иа лист, слагх ■л«еш.'мпу листк.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ.* 1092

СЛОБОДСУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА ~ И»л«м» свс>«н лш у 6 ч. пре полдг.

. .дг

Алреса *ч телеграме: „ СТРАЖА“ - БЕОГР Претплатк аа Србжју на повта: иа I е*««у • . • Д*‘-- 12.„ шеес месец* „ „ три меве*а . „ 3.„ једаи меее* . „ 1.Преталата аа илоетраист«« па повта: иа годлму . . . Д*и 3*. „ шевт месед« „ 15. „ трп меседа . „ 740

ТЕДгФОН ШТАМПАРИЈЕ 1062

Слаби изгледи

— Зхшјха взјг1а румухског кргл »1 ф«рЗ«хгк8з —

БУКУРЕШТ, 1 јамуара.

Маргелоилан, бив. шнистар, ш^.ф конзервативаца, у разговору сл ксреспондентом )( А Напа‘‘ о р>мунском учзшћу V рату, овако ее изјзснио: Сва акција поведена од културне лиге да се уђе у рат безначајна је, јер лига не поедставља групу, која би била у сгању да натера наше одговорне факторе, на један гакав корак, кош је по моме мишљењу срљање у пропаст. Ја сам пре неколико дана био примљен код нашег краља, и у разговору он ми је рекао, да је он за то да Румунија и даље остане неутрална, као штојеидо сада била. У томе питању он је потпуно у сагласности са владом, чији је шеф, то већ у неколико махова изјавио. г *——иниим—в ииинма—а швш шшш —■ И1———

Упад Арнаута НИШ, 1. фебруар*. Јуч* су Арнаути у великнм мзсама прешли нашу границу у призрвнском округу. Прад миогобро|ним кепријатеље&а маше су' се гранкчне труве морале псвућ^. Такође се испред непријатељг« &овлаче и све нзше полацијске властм. Арнлутске мгсе иадиру нгјсилније праЕЦвм 3 под — Топољане — Глззочвгицз у срезу горском, где је. ненрнјатељ успео да покидв телгграфске и телефонске жице.

ш цнц ПАРИЗ, 30. јм. „Тан* је публиковао једам дугамзк чланак од иуксвкнка Боасоне-а којн радм на војној хроницн у овоме чнсту, о српско-аустриским бсрбама, у овом су иланку необи* чно похваленв српски гекералштаб к српске трупе: он гокорн и форснраном марпу сршскнх трупа ка Церу. Пнсац велн: Срби су правн вој ници, којн се могу жорсдмти са иајславинјнма којн су по сто,алн. Говорећи о последм>ој со :сиој офансивм, нуков* иик Боасоне велн, да оиа шџужа такав преокрет у сатуа

цији каква се не налазн у исгораји, и о**ко занршава свој чланак: за врсме трл уаасто пна р*та, протеву Туракв, Вугзра и А>стријан8ца сраска је војска нмала истог запо« ведника, краљевог сниа Александрг, тог млздог пргстолонаследиика. Он иема внше од 26 година н у последњој војнн показао се као права р?тннк. Са својом храбром војскод он јг победно једну од највећих европских иацнја. За време сва три јрата он је ммао јгда* нсти генералштаб. Војвода Путникдао једоказа о највишем повнавању вс јних твари в (ио је ш ф генерал штаба првога реда. Не би бало пргво заб.ра«итн младога нуковинка Жнвка Па-

влондћа, шефа оперативиог оделењз, скојим смо рззговара"н о »нсоким вр шнама срн ске војске и лених шефовз. Њихова словз прелази м ва нас. Ми смо на истој странл бране. ПАРИЗ, 30. јам. „Мат-’и ‘ говорећи о свтуа цији на источном бсјашгу додаје: после крвавог иападања Немачхе противу Русије е«е могуће је мапоменути сл*ви* реаултате, којнка трсбадас« днви цро сает и шоји је постигао један други савезнак у рату отиочетом од страме циаилрвоваие Европе протиау нем*чког взркаршзма. Аустршја у сркос бгваоских ;> саксонсхих пој*' њз, ,одр»не се з* момеаат да у!је у борбу првтвву малог ерпс«:ог а»ро« да, који ју је тако страховмто а тако једииг.твеао тукао. Надвојвода Евген сматра да б* прелазак преко Дунава у овоме моменту бно тежак и налазв, пошто његова војска ннје внше него два пут јача од војске крз *>«1 Петра, да она нема довољно бројну мадмсћност да би б«ла сигурна у победу. Надвојвода Евгеа више молм да се уадрж* и да сачува своје трупе у нотпун 'Стш аа одбраиу Угарске од Руснје. Потомство ће доделити аичасно место у авалима овога ра а храбром ерпском мароду ч жеговвм

славиои владтоцу, којв је пру јж*о свету ве-‘ики гример неуморне енергије н вуражм, К 20 једној од .-ајвећих дужности издржавајући трч рата за недаввсиост и част саога марода. Мзла Србаја дефи« нитавао је поЗедмла вгла.су Аусгрмју.

| Цветко Паровић Јуиак са Бароше*ц«, мотиоручмлк XII пука „Царл Ла*ара“ Крушевац, 26-1-915 г. Његово ретко јунаштво поднгло га је у очииа друпх. Нстрајхи н храбар, учествовао је у свима после*н.км раговдма, ■ био снуд.ч први ; навред у праи« редсвнма, са! својим храбрам вији- анма. Ои је учествовао у оном велииом походу ср-.сксм иро* крше внту Албакију, иа Јздрансио Море; ок је са својмм војницчиа угушио у 18селаарна утске покрете н посунс; херојски с? * А пио и протнз небраће Бутар ., »рањенваВелнком Говедариику, гли, чам је зглечеи, понова је одлетео у борбу; свдшо се је борво * код Шапц«, прмдиком његовог помовмогј заузећа; а венадмашну храброст покгаао је у борба са нашнм всковвнм угњетачнма Аустрајанцама. За покаааиу храброст у

рату српско турском. унапре* ђ-н је у чни потпоручника, што ј? потпунв и крваво засдуж*о. Одлико?ан је и сребрном н златном медаљом за доказане услуге Отгџбнви, и в-јначке врлнне. А у послед* њој велчкој борби, која је претидз, дт убнје нашу мдеју, и разори каше племс и нашу будућност, иавозски се борио на фрвнту Ваљево—Лазаревац. И, код Барошгваа показао је тслико куражи, самопрегорења, приссбности и саиоодрицгња, дз је јуришао кроз кишу куршума н шрапи^-ла, н кликтао непрестано: „Нгоред, браћо! Нанред! Ми морамо победнта!" И кад је ту, на Барошевцу, баш прн одстунању непријатељг, смртно рањен у трбух, пао, није уавикнуо нд „ах!“ нитн „јао!‘‘ већ је и д»ље са мсуканом сабљом, соколмо своје војннке: „Нгпред војннци! Само још маго... још мало...“ хтео је рећн, само јвш мало, па Ке победа доћи. Тада је клочуо, метнулн су га на н јсилз. Али, н тада, по казао је, колако је била узвшшеиа душа у и»ему. У путу до превајалишта, говорио је војншцима, који су га носидм: „Стаиате браћо, одморите ее мало, па опет далве, ја знам. да сте ви уморнч, н да сте се в суваше швмучвли у овом рату.“