Стража

Сттта 2

С Т Р А Ж А

к>Р*|‘ 33

«едника у Новембру месеау. После свршеие борбе уство ;е да нешге нареди својим воднмцима у том тренутку погоди га неиријатељско зрно и он остане иа месту мртав. Његова породица бмла је тада у Горњем Мчлановцу. Један официр друг пок. Милојк« донео је ствари његове ксд куће. К« је он ствари донео казао је да је Мчлојко погинуо ■а подожају Ивама и одмах је отишао. По подие долазв отац пок. Мзлојка г. Илкја Чарапић п.пуковннк он је ззтекао своју породапу где плаче и ја дикује за аок. Мвлојкс м. Ви* девши своје и чунши ку'кањ« стари ратнин г. И -?кјз Чара пић узвикну: — Шта је, каква је то кукњава? питао је Чарасвћ свога зетз. — Малојко је погинуо, гла ско је одговор Тада је г. Чарапић, ушао у собу где су ови кукали и и звадмвши револвер рече: — Да се нијелан кије у-

судио да пдаче, ко оуде кукао ја ћу га о»им револвером убити. После овога отншао је да сахрани свог сина у Београду на Ноиом ГроСљу. Дошавп и са спроводом ни Гробље, на његовом гробу после свешгеничког обреда г. Чарапић је узевии грудву зетље у руке рекао ово: „Сине мој, жеља је моја бнла да будеш официр. Испунио си је. Храбар си био за време прошл*х ратова: турско балканског, бугарског и албангког похода. Тиме сам сс ноносио. Нисзм веровао да ћеш од првсг куршума погинути, јер су мене седам ^огодили, па сам ипак н данас жив. Али кад је већ тако, слзвч ти јер сн јуначки пао за отаџбину. Нека ти је вечан покен јуначе мој Бацио је грудву земље и откиао је. По овоме се види да је ју начка крн старог Чарапића с колена на колено прелазила.

Пред новим ратом — Грчка прети ултиматумом. — Грчки послапик напушта Цариград. АТИНА, 31. јаа. — Пошто је Порта задоцзила са одговорсм нж грчку ноту у којој ]е тражена сатисвакција за инцчдект, који се десио грчком помзрском аташеу, г. Панас је саопштно желиком везиру, да ће он данас напустити Цариград, осгављајући првог секретара као отправника посдов«. Велика всвир ноеко свог секретара кзјавио је, да ће порта дати сатисвакцију. али г. Панас је одговорио, да ће о« морзти отпуговати ако велики везир не да пиемгио обећање. Вслнки всзир послао је ово писмо; у од говору на ноту, коју сте мн упутили 28 ов. м. слопштнвши ми шта тражите као сгтисвакцију у име взше владе поводом увреде, која је наиесена поморсксм аташеу, у грчком вослахству. хмтам са обавештењем да пОрта усзаја све захтеве који су формулисавж V помсвутој ноти.

У?мерпка проапб ЈСешчкг — Енергична нота америчке владе ПАРИЗ, 31 јамуара. Сједањене Држаае упутиле су Немачкој једну еиергкчну ноту изјављујући: ако командаптм немачких ратних бродова упропасте америчке бродове, Сједињене Дожаве смагргће тај акткао повреду права неутралних, учиниће одговорном мемачку в адуи предузгће потребне мере за заштиту живота и добара својих држављаЈ а. и Њу-[орк Хералд“ квментаришући ову ноту објашњава је на следећи начин ако би која гмермчка лађа била потоољена, одмах ћ? бити тражено задовољење у формн удтиматума.

ИЗ СРПСКО-АУСТРИСКОГ РАТА 7 — Видов-дан. — Судбоносан дан по Српство. Код њих (Аустрвјанада) је | иајјаснајој слмцм приказује дакле вл^дало нравило: отерати што вишг робља, без

обзирл да ла су то војнаца или не н нобнти што аише мепријатеља без обзирадали су ови жеие мла деца; јер сг само тиме ч*ши „част‘ Богу и сгмо се тиме добмја пзрство иј ономе свету. Она су се к. ко изгледа строго придржава*и тога вр}:к*ла, јер су одводили у ропство све које су год нашли; и старце и бабе, и жене и децу али ке у НЈмери да вх као робље чувају, већ да кх ка путу побију. Из села Брсзовице отерглв гу доста света, од којих су члм су кз^шлк из села одво јили 3 старца — сигурно ови нису могли да иду а она су нзгло бежали — са их пробо/;и ножем м оставнлн крај пу та мртве једаог поред другог. Недзлеко од овога неста ; у самој рецч, која чиак границу између села Брезозице и Цмкота нгижао сам на »ешт« још црње м гоое, нсшто још страшкије, иешто шго у

аустро маџарску културу. о којој оии на свз уста причају ме саио Европн већ иеломе свету, а чега би се н најгори злочиигц гну*Јао. У тс ј сам рсца намшао на 19 лешееа, сгарааа, стараца, жеиа девојака м деце, набац :не на једну гомилу. Кад сам маго боље разгледзо ову гомилу, видео сам да су саима руке повезане и чврсго прнтегауте на л*ђа и да су свк дезани уједји оишти конопац. Оназио сам и то, да оии кису нарочито с^ештенн на гомилу, већ су се у последњим мукама борећи се са душом сами згогилааи, јер су билћ некако чудео згомилаии и замршени. Размрска»нх глава, са просутим и рз<" /реним мозгом, отворених у* а и расколачених очзју лежали су они непомично и Јдавали ужасну слмку данашње сзкрепе културе! Нчкад нећу ззборавити овај призор и увек ћу га се сећати са олвратношћу преиа Мзџарима, и сажзљењем према подринцима.

13

— Цртице из трииаестодневког ропства под Аустријанцима. У једној улици ва Савипцу станују два бр» т -аркјк онесиособљен а .зђи, ксји је кзо добровољац био све до пред саму евжкуацчју Београда и због слабости дошзо кућн као и брат његов. У Београду се затекоше и за време Аустријаигцч. Према оиој каредби о« стране н»и хове влзсти да се сваки срп» скк војии обвезник мвра пријавити. стгрији браг као не саособан био јг тогз разрешен а такође и млчђи брат, коме је тек 17 годвиа. Тако их нико није узнемнравсо и вршили су свој прив»тан посао. Но то је било краио некоме из комшилука

њиховог и сигурио кадајући се некој добчти од стране аустриских Еласти, поткаже н . бидо је једног од последњих дтиа. Старијч брат наје био код куће. Нзједном зачу се из капији лупање и викање: „Отварг јте!“ Млгђи брат изађе и спази* пред собом шсст Аустријанаца и иајстарији међу њама по чину рече: „Вас има двојипа." „Да л , одгохори млађи брат, „сам > што мсј брат није код куће “ „Дт видимс", рече њнхов старешина и пођ а са двојицом са пушкака на готовс а осталу осгадоше пред каовјом. Уђоше у предссбље па загии у собу у којој беху спуштене завесе од првзора. „Д^жвте то“ заповеди Аустри]анап. ПочеаЈе претурати

Цветко Перовић је био јумак као ретко којв, и нежпо г срца као ретко ко. ф Миодраг Стојамовжћ Крушевац, 26. јануара. И не чекајући да га позову, сам је отишао, да иослужи нд : наше будућности, и жргво^ао се, не жалећи свој млади жмвот, који је толкко обећавго. Спреман, да сваког часа крене на бојиште, и уђе у борбу, тешко је оболео у Феризовићу, домет овде, и после тешког боловања, издахнуо на рука»л.а свога ујака, Ђоке Влајаћа, трговца — касапина. који се је био сав заложио, да га у животу одр жи, ]ер га је иеобично иолео, и горко се исплакао над његовим мртвачким сансуктм. И тако још један борац мање, и још једна угашена нздз! Мртви младићу, и злкопана узданидо! Спг;вај мирно у топлој груди озе крваве зем ^е коју си толико волео, да си за њу и себе кзгубио! Бог да те прости!

У Немачкој — Беда, демонстрације и глад — на дневном реду РИМ, 1 феб. Стање у Немачкој је веома очајно. Влзсти прибегавају крајње оштрим мерама, према продавачима животнах накирница, који су цене истима ди гла на невероватиу висину. За сву ову беду наред а мривицу иа Аустрију. Пре еколмко дгиа у Беруину јевила ириређека демонстрација. на којој је дошло до туче са полицијом и војском. Демон* странти с у викали: Хлеба! Хлеба оам дзјте! -- и „доле Аустраја!" .Доле Хабсбург!" Из уиутрашљости јаиљају да је било нскјлико случајсв* смрти о м гладш.

Чарапићп... Пок. Мтојко Чарапвћ поручнигг, син уваженог Илије Чарапића п.пукоиника, а праунук пок. Васе Чараиића по* г*нуо је у Ивамз код Мед-

ФЕЈБТОН

АУСТРИЈАККА , Живот једне Аустријанке. Неће бити с горега да мало пустим светлости * у живот оиих „дгма-, које овај и»ш добри н влеменитн иарод годннаиа тови * храна у овој ■ашо : обетоваиОЈ земљи. Наш народ је био те среће да увек ваше поклони пажњу ■ашим „комшијаиа* Францима, Милерима и другим па тек себ*. Најлепша места у државној служби ооселв су аустријанцн *лн он* Србождер* Хрватп — ч*ја се аастава за време аустрнјске окупацнје лепршала на српскон двору напоредо са црно-жутом заставсм. Докде су нама Србима у држаним иадл*. штвим«, при

прммању у службу, тражвл* партиске карте ил* препорукс Од сдбора партнских, илд каквог иабораог дрекавца јер то су биле главне кралм фвквције ■ усло* сопсћБа зјпс ^иа ј а — дотле су аустр*ј«нц* «.еој*м инедсм Мчлер, Кнанер и т. п., нл*: влгњам се, љубам руке, слуга сам понвза*, сгека* право да уђу у службу при највзжнијии држанпим послввнма.... А«к оставимо сад то на страну у свсје време проговорвћемо опширно и о томе. За сад сжмо напомнњем ово у колнко *мв веве са овам о чему пашем. Аустријанка равлнкује се од Аустрнјанца само у томе што Аустрајанац нвса паитадоне ■ има бркове иначе по карактеру не раалакују се *в *ајмање. Сшака Аустријанка садржш У себи највећу дозу себнч■ости, пвкости, иа*ју*ског

духа — јср је рођеиа у мору шпијупаже, — н-дутост, уображеност, ускљешост а саољ ■■ изглед игра вглвку улогу у жикоту јсдне Аустрцјаике. Да ов* каводн не би остал? без ефекта а докаач ја ћу то даљим излагањем доказати. Кад је оно иастуишо „кобгн" момеиат по Аустр*јан*е, да се **териЈ|рају у уиутрвшњост Србгје кз Беогрг овде се нв најмање ие н« ц:ајају нн он* Србн пречанд, кој* за 20 годниа ироведеннх у Србији, нису нашлк за сход*о да пређу у српско поданство, — тада су поједан* на јемство могл* остатн * даље у Београду. Иамеђу ових остада је на јемство н једна Хрватица, која је, својим **ретањем у свету доказала да јв Аустр*]анка раг ехеПепае. Бало бв лудост * грех, кад б*х је ја осудпо за то што она више воли Аустрнју негс Србију у којој с»д жав*

и варађује нсвац. То јествар! чксто њезинах осећаја. И њој је дозвољено да мисли како год хоће. У осталом то јој к наш уста* не забрањује. Дак.-е, «е и*:лшм да је зато осудшм нд* денунцчрам. Ал* је ње*о иокашзње врло карактерианчно. Оио управо аредставља у правој боји карактер Аустријан ца. Аустраска „кудтура* ■ обнчај* вм»л* су снлног утнцаја ■ оиа се ннквда *е може да емаацнпује тих ТЈвадииија. Чам су ушла Аустрнјанца у Београд прммегнло се иа њеном лицу радост и задоаољство. Свакоднсвно је и* влазнла у внрош а у пролазу носматрала аустриске сфнцире. — X«, оаај је *з регнменте у којој мјј брат служа... Једиога дама, саучај је хтео да на улиц* сретие саог ро« ђввог брат* оф| *ира. Сусрет је б*о сасвам обача* н хла*

днокџван и еко га иије зиделл 8 месеца н*шта то њу није могдо да раздрага, већ после меле паузе расталш су се да бн се после 2 чиеа састалк код п ' ‘ог Цара* ка ручак. Огац мк по пореклу је Србан презиме српско И има ( одликов. сјп^ког таковског орде-. Матв јој је Хр> иатаца. Разговор Нзмеђу ње ног брата а њ* в чао се на „мсмачком" јевнку, Јср ои не сме као аустрискн офвцир да говорн срп- ки, а ома баш ни ■ајмањс } жуд* за сриским језаком Ја са . ешто раније дошао код „Рус.«ЈГ Цара* на пиво у намер* дт нх пропратим кад буду д шчк у рестграцију. Напућеаа и надувена кзо жабе кад хоће да ексалодира улизи Аусгр*ја*ка а одмах за њом њезин бкЉт, која чнм је угаао у кгфчпу прво зд капу па о*да за кваку хвата се ру