Стража

Брај 34

ВСОГР.АД ,УТСРАК 3 ФЕБРУАРА 1915.

Го<. ч г (

Стан Редакмје н Админ.: Косма|ска ул. бр. 22.

Огласн се дају у Адмнп. Цена утврђена. ({евлаћена се вввма ве првмају. — Руконнсп се не не враћају. Пнсма, рукописе, нввхд в све остало што се односи на лнст, слатп власнагатву лнста.

Адреса *а тел^ Ј*ме: „СТРАЖА" - ( ј Р Претилит« за Србнју ка новтн: на гндиау . . . Дп«. 18., шевт месеца „ 5.„ трн меееца . „ 3.„ једаи месец . „ 1.Г^етплат* аа ааостранствв на н*н 1 та: на годнну . . . Дин 30 . „ шест меседн „ 15. „ три м»сеца . „ 750

СЛОБОДС УМНИ ОРГАН ЈАБНОГ МИШЉЕЊА ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ.. 1092 Ие-*гж< СВ«И Д»И у 6 Ч Пре ПОане. ТЕЛГФОН ШТАМПДРНЈЕ 1098

Распадање почмње . фрш 9аје Хншј« јужка Жирол. РИМ, 1. фебр* У овдашњим дипломагским круговима се говори да је између римске и бечке владе постигнут потпун споразум о питању даљег држања Италије. једна добро верзирана личност из дипломатског тела усиела је да дозна из министаоства иностраних дела, да је Аустрија пристала на устукање Јужног Тирола, ако Италија остане и даље неутрална. У Бечу су већ израдили и проглас, који се има упутити на становништво Тирола. Талијански посланик на бечком двору од Аварне допутовао је у Рим и одржао је неколико конференција са Саиандром и Сонином. Био је примљен и коц краља. Говори се да је он донео уговор о устунању Тирола, и да су га краљ и влада потписали. Посланици сила из Споразума одржали су конференцију а затим су корпоративно посетили министра Саландру и са њиме дуго конферисали. Иако се не зна тачан узрок овој посети, ипак се у политичким круговима верује да су посланици покушали да омету аустро-италијански споразум.

Ја сзм у свои ргнијем ма' пису већ казао: да је на Срп. Држ. Железкицама настуиио „хаос“, да се за данас не зна ни ко пмје ни ко плаћа, а то је тако: одкако је унета по лити«а у њој, — а чему су онако одлучно протчвни били они, који су заиста часно и предано вршвли своју дуж ност, а у 01 ште у сваком погледу показивали светао при> ме'* у пожртвовању на др живном послу, штитски в”ње не нитересе дв самопрггоре> вањз; но то је т*ко било само за врсмеаа к>»ова, али по

њ -хов-м одстунању даље н»Је било тако. На мест њихоеа, којк су тако пр;;вилно схватили, ра зумели и вршили свеју дуж носг, ПОЈ1ВИИ су се људисасвим другчх катогоријз, других ногледа, особина и карактера; управо да кратио и тачно кажем: појавлли су сељуди, к јн су своје личне иитересе и амбиције, а у постигмућу својах циљева, истакли ове &зиад интереса државних, :фенебсгавши тнм своју свету дужносг, љубав и обавезу, п^ема њојј

Даклем неколнцина њах, који нису имали услова да на »еће положаје дођу; као и неколицина њих из млађе генерације гаших жељ. службен*ка, који нису хтели да са> чекају кад им време дсђе, па д* на исте положаје дођу; и ј- дни н другн, а заностигнућ* тога, а што је било највеће претеће ало за нашу жељез. установу, — латилн су се другог срества са чиме се; бесправио, поуздано, сигурно и на|брже до циља долааи, — појзвиЛк као политичари — паргиЈСка љ^дн; а даље пак лако дошли до везе са партијским едборима и пододборима, јер и овима је то и једииа дужност за постигнуће исто тако својшх личиих интереса, као и оиима; >

кад је дошло време зато, они су умели да га искорнстс и да постнгну оно што су желели. Кад су дсшли на жељене положаје, морали су по општ:(«1 партијским правилима, а свима вама добро познатим да п жажу > своју партнјску делатност; да потврде, да су они заиста иартијски људи, л да им се то призна; те да се иа тим положајима одрже и отуда дгљ* користи вуку; и за постигнуће тога, — они су се решиди и урадили оно што нмкако ишсу смели да упине: принели су на жртву наше железнице, уневши и дгље политику имеђусвоже* л>ез. особље, и испољавајућн партизанство над њиме — оии су т>м и упропастилн нашу

жељез. установу Даклем, предалн су се п^ртијск ј служби, а стварну желез,- службу одбацили су сасвим, а тим је и морало да наступн оно, а што је наступнло и у свима другим уставовама у овој земљи у којој је политика унета, а све то пак извела су на овај иачин: Тврдим, да наСрп Држ. Же^езинцама, бар код пружног егзекутивиог особља, које је и главни стуб за одржавање жглез. службе, није било никаквих политичара — пзртвјски људи, — јер тим се од нас нжо ннје бавио, управо иами су наши споменути учнтељи, још у самом почетку свиком усадили у душу, да је то иајвеће зло које жеље». уетанови прети, > мн смо се