Стража

Ствака 2

С Т Р А Ж А

к>Р®| 344

чували тога, кас и бранлли нашу устааову од свачијег насртаја у томе. У осталом, наии је и једним пксиеким распнсом у своје време било забрањено мешање у политнку и ми то насмо чинвлв, јер су они жељез. херсји, који су се онако јуначкв борили противу тога зла .н*ли тачво: шта ће да иаступи кад се она буде уаећала ма желез ници. Нами су још у ушима аујале речи гок. лиректорз Стојановића и ми смо их по* штовали: „Ке, само политвку не, буде ли се она ув)кла, наша жеаезница баће упронашћена", па како се сада оиа увукла, то се тачнз потврди* ло оно што нам је ом говорио и тврдго. И ако је то тако било, ипак Они су измислили и пронашли пут а начин, да ствара поли тнчку ројску, јер нашта ђене рали без ове, јер пошто је без тога, и сни се не би могли одржзтн и кмалм даље успехи, и оки су је овако мобглисзли: Узелв су просто кз просто, табак хартије, подглили у две колоне и писаљком провзвољно отпочели да нас уои сују устранке: рецимо Стоја новићо у радикале, Поповића у самосталце, онај у либеране, онај напредњзке и т. д. и кзд су тдко сво женез. ссобље уписали у разне странке, одмах после овог следовао је велвки: „политлчки разме« шхај“. Ето такс је унета политика на иселезвици, и тако су сва железнички службеници почињућв с.д кочначзра, па све до начелкика Желези. Дкрекције, посталв партијски људн, а последица свегл тога јесте: данашње јадно стање нзших железница; јер нити ко шта може онама који су на крмилу и руксваоцг судбинои иаших железница за њихсаа неделз, зато: што су то партнјски људи; натц пак они могу што оном нижем свом потчињеном ссобљу, које је поззано да службу врши, па сву врши у највећој површности и несигурности јер су а то политички људи или незадовољни противницн, нсја за инат тако раде; те и нашз

је железннцл у свему изгу била и свасг- облик једне иоле уређене ж_...знице и на њај иостоје за данас само коитуре, уп| аво на њој овладала потпуна анархија. Ово су грвн упропаститељи Срл. Држ. Железница, з после овог долазе други њи хови саучеснбци: рефоомато' ри наше желез. стр/ке, но о њмма други пут Драг. И. Димитрајенић шеф станице у пензији^

| Војислав Бнлтић — Порезиик и борац —

Храбро се борећз у на»већим борбзма гротвв Аустри јанаца, допао је гешких раиа, ипрснету брлницу, у Палан

ци, где је у највећвм мукама издахнуо 1 јануара 1915 год. Слава му! Нека ми се дозво* ли, да кажем, да је то онај игрезник, кзга је садањи председни(. пореске управе, изгле да, из чистог ћефа и ината или утнцајем неког партиског дриппа, втпустио из службе, у Призрену, где је до овог ратз, покојник са службом био. Л док је обест над њим нзвршила гв је, дотле јс он мушкн и српски пао за ону зсмљу, и за слободу и оног човека, који му је хлеба из устз отео! Некл ти је лака земља, драга негдаши друже, Балтићу, успом.на иа тебе храбриће све ооштене љ,уде и каракг ре, да истрају на путу врлине, која ће, на послетку победнти.

УПАД АРНАУТА — НАШЕ ТРУПЕ ХРАБРО ОДБИЛЕ АРНАУТСКЕ ДРИПЦЕ. — Наш извештај. НИШ, 2. фсбруар. Н,шс: трупг догод нису добале појачање повлачиле су се. Кзд је сткгло појачање, б’-«тка се водила два дана. Дрнлути су потучени до ноге и натерани у бегство до Лгмз, где су се многи подавили, јер се Лчм био излио. Најгоре је прошла зојска Асан Беја, који је уаио да се само са кеколихо коњаника спасе бегство?л преко хучног Лима. Јован овић.

Бомба у Софији — За време маскен-бала у „Т*атру“ неповнати атентатори убацили бомбу — Наш извештај СОФИјА, 2. фебруара Глумцч Народног Театра давади су у позоришту прексин. ћ маскен-бал Озај бал спада у најоткенкје бзлове н посећује га сва софијска елита. У исто време, тгј јс Оал био на>еселији. У сред бзла, ксме су присуствов&ли, државниц*?, политичара, предст|&*н*цн војних и циввлних власти са својим породицама и сва софијска елитз, одјекнула је огромна експлозија, за којсм је настала пааика и болни јауци многих људи. Неко од прхтеутних на балу, непримећсн је бацио боибу, која је са ужаским праском експлодмрала. Међу жртвама, које су приликом експлозије биле. ка* лгге се кћера Бојаџијез«, шефа геиерзлштаба, Фичева ми-(

нистрз војнога, и председкикз владе г. Радославова која је тешко рањена. Сем њих кмз још до та повређеннх. Атентатор или атентатора, за које се ие знз холико их је било г користећи се зсбуном, изгубили су се Писмом опширније.

ИЗ СРПСКО-АУСТРИСКОГ РАТА

Нагмо дуго путовали а нред К8М« се указа у свој својој лепота село „Јаребнце". 1'о је лепо село ’/ао каквл варо* ииц*, чкјм положај даје врло првјатаи игзглед и неком тајанствено?.- сичом нрив/гЕчи око нутнчково. Л?па црквг својим вксоким торњем, још више улесмава овоме месту, њтов мначе допадљива из глед. Алч груба рука рата није ноштедила ии ово дквно мести к* ову депу цркву ом кепријатељссих грзната, анечохечки азијати улицу аустромаџара направилв су од ове лепе цркве шталу за своје ко* ње До душе, црква је данзс а иежда још и сеноћ лочкшћена и л по уређеаа, гле се и*.<к још мал/ве трагова коњске балеге чак и у св. олтару. Оао село гша нехслнко кзфанз, б-жалница к других дућаиз, вли |е ово сад све пргдно, све аспретурако и разл^-пако. Вратл мстављена прозори понзразбмј н* а стварк све до најсдтније однешене. У овом мадом али дивном ме сту има врло л?па школа, али аи она кије поштеђеиз од вљачке цћвилизовбке аустржјске војске. Аустријска з^ерства На улкчзој калдрми нсиод школског арозора стоји гокила поцепааих и побацених књмга, школских и кз ђачке књвжнице и осталих шко«» сгих погреб*, јзто најнзразитмје казује колнко „култураустрмјскз зојска поштује просвету. Досгл су и ништали, а*и су и платили! Ја • ребице је потпуно опљччкано; адм је за наолату зздржало тисуће леш(в& зепријатељских војника * многобројму војнмчку спре^у и мункцију. Јарабмце м њена околииа као

8 и пут зл Брезјцк најсаитије покезују у какесл ;е вереду непријатељ одступао. На све стоаие посејанн војнички лешеви тако, да је се просто поље усмрдело, а Јздр&м још тече крв. Пут засрчеп- људским н сточпим љешевзма; ка* ра*лз, кзлима и ввјначком спремох; лзме лизгде покрај пута шарене се одшињела, ћебади * рансаа телећгка. Тако стнгогмо и у Брезјак јегаом лепом селу на друму: Ваљево Лсзнгца. Бреој-ак је обухватпо обе стране озога друма с доста велику околину тако да се састазишз са Неде гцом и Коренитом и лрос. :е незна која је хућа у :<см сслу. Идућк за Лезницу, с л че стргие друма остаје- општинска кзфана а с лез« попова кућд која сг отеара према друиу На вратима овг куће стоЈе 1 фуп 1 ак:А слозвма гаписапе кредогА ове речк: „силна аустроугарска војгка ункштилт је СрбЛу 15. гзгуста 1914 године." (рвај је датум по но » оу ). Стигавт« у Брезјак предур.ео сам јгдну маву анмету по Брезјаку и Недељнцн. Ова анкета » ако иије трајала т од једног сата ипз* ми , дала досса матерајала за 1 попуњавање иоје књнге ауст^о-маџарских зверсгава. У једиој кући наашао сзм на мајку и ћерку тде леже ј иртв?, — ззклане нч кревету. ј Из прмчања поЈединих дознао ј сам ) а су их зањчалц пошто су над њимд аадовољилм своје жив.ЈТињсче страсти. Вмдео сам једну жеиску којој су обе сисе одсечене; бала је још жиаа алм ништа није више могла да гзговара сем „Бог мм судио*! По Свој прилици ома је скоро затим свршила са животом, јер су

ФЕЉТОН

Ко би још могго да помислн да у данашњем времену има корзо у Топчидеру. Дз нас и у „Књаз „Мкхачловој“ улицв ретко ће те вадета кога да изађе нарочито у шетњу јер с' обзирсм на данашње грглике у земљи све проводње одложене су на неодрећено врема. Топчздер и у редовнкм прнликама и ако на лепом месту, ом је у знмским месецима тако рећи пуст, но у пркоС томе данас је Топчидер живљи мо икада у овом времеиу. Прођите сваког дана од 2 до 5 сата по подне вмдећете да је је друм препун нутника. Једни се враћају изунутрашњостм кућама у љеоград, други пак из ђеограда вду у у-

нутргшњост и тзко Топчндер има св"ког дгка ксрзо. Са обе стране друма пзлазк се лепа чистг :огда која од топлих дака почиње већ да зеленн, а дуж ливлде псфед друма имају удешеие с^азе, којима обично шета^ дгме и (каваљери из Топчидера које узгред буди речено и кабицују мимопролазеће путнике. Враћајући се пре неки дан из Наша путем преко Топчи дера нисам могао проћи од навале нутника, већ сам морао прећи са леве стране пута стазом мислећи да ћу лакше проћи, ала сам се преварио. Десио ми се једен малер те у мало насам нзправио карамбол са неким г-ђицама. СтазоЈ^ којом сам ја ишао шатале се право к’ мени неке г-ђице и г ђе које ја наравно мисам познавао, Кад смо били блмву у сусрету ја разуме се као скроман човек склоним се у леву страну етазе те да

г-ђицама н г-ђама шаправим место за мролаз. Али г-ђице као у неком бунилу у место да скрену десно удараше у лево те у маво не ударисмо прса у орса. Ја се прилично збуних и реко „Пардон." Госпођице ме такођг дочекаше али не са „Пардон“ већ са речима: „Гссподине Пардонје умро а остало па*м' и смешећи се продужише пуг. Ја ок етох се за њима да им истом мером одмерим али оие беху већ измакле, јер ја сам био у праву да им то кажем пошто сам се прми склонио с’ пута а не оме менм али сад би што би, оне су б!ле вредиије. Кренем се стазом напред и сретнем једног војнвка — артиљерца којије посматрао овај маш карамбол и смешећи се иде к’ мени. Упитам га да ли познаје ове г ђице а ои мм одговори да □раво име не зна нм једмој само знам да се ова (пока-

зује руком) г-ђица зове Талијанче а она друга лево од ње додзје војник јссте удоваца — Маџфицз. Врло аобро рекох му јл. — Дакле обе интернационачне. Осталг нисам сазнао ко.е су, али изггеда да су сд оних мадо јачих! Док сам ја бно у разго вору са војником г-ђчие и г ђе прошегале једном стазом и оает ге враћају кн ми. Таман и се дала прилика да их маоо боље упознам поми* слнх у себи. Пролазећн поред н*с г-ђица Тавијанте добацује како оиа воли црнс оча. Ја се мало зачудих иа кога се то односм; ја плав а такође и взјник, значи да се ва нас днојицу не може одиосити, но доцније мн војник објасми у чему јс ствар. Г-ђиц« Талијанче миа дв« каваљера »стог а звања, истог положаја оба гртиљерцм. Само је разлика у гоме што је Један плав а други црнома-

њаст. Дакле она је без сумње хтела рећи својој другарнци како воле више тога црномањагтог кад је казала да воле црне очи. Али код оног другог каваљеЈ а — плавог рече ми тај а \ ' ,ц постоја једна друга ша за коју се г ђица јаки иите* ресује, а која оаом гономањ;сгом каваљеру не гаје а то је дубоха к«са. се дзкле налази вз>;еђу двг ватре, има да се бори на две стране па која победи. Или ће победмти црме оча за којима г ђицз умире, илм ћ : победити кеса која јв од судног значаја у дамашц , »бу. Зиајући да помоћу н а долазе људа до највећег положаја у земљи ја м овог пута смело тврдим да ће кеса победнти м плави господин из» бвти на повржмиу а онај цр момањасти због сгратегмских равлога мора се повућм у по» задмну бар за мзвесно мреме